Промоција романа Марка Д. Марковића: У се(би зато)чени
Прозно књижевно дело „У себи заточени”, нашег суграђанина Марка Д. Марковића, који се са обала детињства отиснуо ка бројним, инспиративним надахнућима и несвакидашњим животним изазовима, награђено је од издавача „Ас оглас” као најбољи роман објављен у 2022. години, стваралачки и мисаоно зрео, кошница уметничких поступака, а целом својом „тежином” наслоњен је на руску књижевност, превасходно на Достојевског.
Први сусрет са књижевном публиком, након штампања романа, и промоција награђеног књижевног дела уприличени су у зворничком Дому омладине, у петак, 23. децембра.
„У себи заточени” је врло комплексна, аутентична и добро осмишљена епска сага о испреплетеним судбинама и удесима, о рату и миру, о љубави и патњи, о борби добра и зла, као и о свему ономе што људске животе чини препознатљивим и етички профилисаним.
Конципиран од петнаест нумерисаних и међусобно повезаних поглавља, која су и те како динамична и међусобно повезана такозваном филмском техником и драматургијом, овај роман недвосмислено указује да је пред нама зрео и оформљен писац који има и уме шта да каже и од кога се с правом убудуће могу очекивати овако синтетизована и снажна романескна остварења.
„Напросто имам потребу да нагласим да свако ко ствара треба да научи да је само мајушна рука у Руци врховног Ствараоца, Бога, дакле, стога никада нећу моћи да разумем сујету и гордост које, нажалост, и те како има и у књижевном свету. Увек кажем – само се глуп човек горди и надам се да нисам баш толико глуп, иако нисам ни нарочите памети.
Да, роман јесте ослоњен на руску књижевност, или, још прецизније, на душу, која јесте фокус мога интересовања, баш као што је то и у случају генијалног Фјодора Михајловича Достојевског. Није довољно само се надвирити над човековом нутрином, то је површно, а површност није добра. Уколико се водите тиме да иза себе оставите квалитетно књижевно дело, нужно је походити људску душу, разгрнути је, слој по слој и доћи до њене сржи – о, до чега се ту све може доћи. Каква величанственост! Али и пакао! Да, пакао! Јер, све је у нама. Рај и пакао. Људи те две категорије углавном доживљавају као нешто изван њих самих, а заправо није тако. Све је у нама и ми смо у свему.
Сама идеја, то слободно могу рећи, и јесте се зачела у том мом науму да људску душу откријем и разоткријем, без кокетирања, дакле, у потпуности јасно и искрено.
Ставио сам испред себе за циљ – двобој супротности, светла и таме, честитости и нитковлука, чедности и разврата и пустио ликове које сам стварао да међусобно опште при чему сам увек нагињао ка светлој страни и настојао да ту мрачну човекову страну барем мало ублажим, да човек схвати и разуме да је преумљење свима могуће.
Када кажем „ублажим“ не мислим на то да мрак у човеку представљам ублажено, то никако, већ да стање таквих ликова доведем у, хајде тако да кажем, подношљиво стање.
Наслов „У себи заточени” стога, јер смо сви ми некада у себи затвореници који или „робијамо” због самих себе – удаљени смо од људи, чак долази и до презира, или смо затвореници у своју нутрину зарад једне више, светле идеје – ради стваралаштва и духовног успињања. Па, нека свако од нас да одговор на питање – где је то заточен, у неким деловима свога живота? Ето нам преиспитивања, свима. Преиспитивања које је нужно за развој човека као личности”.
Марко Д. Марковић је официр који свој посао ради беспрекорно и часно.
Завршио је Војну академију, поморство као прворангирани у класи, распоређен до 2006. године у Црној Гори у Ратној морнарици, а од тада до данас ради на Војногеографском институту.
Поред романа „У себи заточени”, Марко Д. Марковић аутор је још три књиге: духовног штива „Назиреј” 2009. године, уз благослов епископа Лаврентија, „Жртвеник љубави” 2013. и „Злочин у клевети” 2016. године.
Уз плодно књижевно стваралаштво, пасије која је у средишту нашег интересовања, уметник је иконописац, бави се дуборезом, уметничком фотографијом, а највише од свега поимањем лепоте живљења.
Извор: АСоглас издаваштво Зворник / Мали Зворник инфо
Фото: Мали Зворник инфо
Д.В.К.