„Људи и мостови”: Девети сусрет нераскидиво повезаних суседа
Општина Мали Зворник и комшије преко Дрине, град Зворник, организовале су 6. августа традиционални сусрет „Људи и мостови” на старом пешачком мосту који носи име краља Александра Првог Карађорђевића. Председник малозворничке општине, Зоран Јевтић и начелник града Зворника Зоран Стевановић разменили су поклоне у знак пријатељства два града и две државе, а изведен је и пригодан културно-уметнички програм.
На мосту Краља Александра Првог Карађорђевића у подне уприличен је девети сусрет општинe Мали Зворник и града Зворника, под називом „Људи и мостови” чиме се указује на нераскидиву повезаност два насеља, на левој и десној обали реке Дрине.
На традиционалном програмском садржају „Зворничког љета” градоначелник Зворника и председник општине Мали Зворник Зоран Стевановић и Зоран Јевтић сломили су колач и наздравили у здравље и срећу становника које повезује овај мост.
Ово је била прилика да се размене идеје и искуства, презентују музика, фолклор, народне рукотоворине и гастрономија, промовишу традиционалне вредности, спорт, љубав и пријатељство. Симболично, разменом застава, планинарско – бициклистичко друштво „Шарена буква” из Радаља и Малог Зворника и Планинарско-еколошко удружење „Корак” из Зворника најавили су почетак сарадње о заједничким акцијама и наступима.
Своје умеће, показале су фолклорна Библиотеке „17. септембар”, Ветерани фолклора Малог Зворника и дечији ансамбл КУД „Свети Сава” из Зворника.
Непосредно пре почетка програма сви присутни одали су пошту словеначком скакачу Андреју Беуцу, који је пре две године трагично настрадао изводећи скок са моста. Чланови Културно-умјетничког друштва /КУД/ „Свети Сава”, положили су венац испод скакаонице.
Председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић нагласио је да су Мали Зворник и Зворник толико повезани да сваки проблем који има један град, општина и насеље, осети и жели да помогне у решавању онај други сусед.
„Ту смо да се увек нађемо једни другима и у добру и у злу. Надамо се да ћемо ускоро сви бити поново на овом истом месту на отвaрању реконструисаног моста”, рекао је Јевтић, захваливши се председнику и Влади Републике Србије на финансирању овог и друга два туристички атрактивна пројекта .
„Ми очекујемо завршетак пројекта реконструкције Подземног града Карађорђевића, подизање освештаног звоника и крста на „Новом Острогу”, како верници називају необичну богомољу, односно цркви Часног крста у Малом Зворнику. Тако да ће на овом малом простору бити доста тога да се посети и види са обе стране Дрине.”
Градоначелник Стевановић се захвалио свима који су се симболично сусрели на мосту, јер чувају лепу традицију и показују да су Зворник и Мали Зворник практично један град, који је подељен реком Дрином.
„Нека ову лијепу традицију наставе и они који ће доћи послије нас. Немамо ништа против што је неко одредио да живимо у двије државе, али тежимо уласку у Европску унију и то је једини пут и начин када овдје неће постојати граница. Овај мост свакодневно прелази више стотина људи због редовних обавеза, поштујемо се и волимо, наравно, поштујући важеће прописе – рекао је Стевановић.”
Он је нагласио да су се, заједничком иницијативом два града, успели изборити да Вијеће министара БиХ и Влада Републике Србије донесу предлог закона о промени статуса овог граничног прелаза што ће омогућити да га прелазе сви људи из било које општине и града у БиХ и у Србији, док то, тренутно, могу само становници Малог Зворника и Зворника.
Будући да локалне самоуправе нису у могућности да одлучују о роковима и динамици извођења радова, крајње је незахвално прогнозирати или гарантовати тачан датум почетка обнове моста.
Реконструкцијом је предвиђена замена дотрајалих делова челичне конструкције, пескарење и фарбање челичне конструкције у целости, замена носећих греда и коловоза, те изградња расвете. Ради се о специфичном објекту гдје власништво над њим имају две државе и четири субјекта.
Одговоривши на претпоставке да је, незванично, пресудна одлука министарке Зоране Михајловић да се надлежност за извођење радова повери граду Зворнику, председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић је рекао: „Проблема увек има, али ту смо да их решимо. Видећемо шта је у питању, нема препрека да закажемо састанак са представницима Министарства саобраћаја. Ако је Влада Србије одобрила средства, сигурно је да нико неће то ометати. У решавању нашег заједничког проблема укључен је сам државни врх. Након овог скупа, већ од сутра крећемо у решавање свега што је предуслов за обнову моста. И сигурно ћемо у неком наредном периоду бити овде, на реконструисаном мосту”, нагласио је Јевтић.
„Проблем је наступио у моменту одређивања надлежности. Један дио услова треба да обезбеди и сагласност дâ Вијеће (Савјет) министара Босне и Херцеговине, један дио Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Владе Републике Српске и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Владе Републике Србије. Иако се сваки дан сусрећемо са тим проблемима, у смислу шта је чија надлежност, ко за шта треба да да сагласност, мислим да смо сада на добром путу и да ће врло брзо бити готова неопходна документација. Рано је говорити о роковима, али сматрам да од момента добијања грађевинске дозволе, расписивања тендера за избор најповољнијег извођача, до завршетка радова не треба нам више од 120 дана. А до тада ћемо чекати све одлуке и документацију ”, закључио је своје излагање градоначелник Зворника Зоран Стевановић.
Подсећамо, градоначелник Зворника Зоран Стевановић и министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија потписали су 4. децембра 2017. године у Зворнику Споразум о финансирању пројекта у оквиру сарадње по Споразуму о успостављању специјалних паралелних односа између Републике Српске и Републике Србије. Овим Споразумом Министарство Граду Зворнику одобрило је наменска донаторска средства у износу од 600.000 евра за имплементацију пројекта реконструкције моста Краља Александра Првог Карађорђевића. Средства је обезбедила Влада Републике Србије, док је Влада Републике Српске заједно са Градом Зворником била задужена за имплементацију пројекта. Председник Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић састали су се 2. септембра 2017. године у Београду са председником Републике Српске Милорадом Додиком и премијерком РС Жељком Цвијановић. Председник Вучић изјавио је тада да ће Србија подржати народ и институције Републике Српске са више од пет милиона евра намењених за више пројеката подршке и помоћи у Српској, као и у четири општине у Федерацији БиХ у којима претежно живе Срби. Један од утврђених пројеката је и санација моста „Краља Александра Првог Карађорђевића” на Дрини који повезује Мали Зворник и Зворник. Ово је један од седам подухвата, који реализује Влада Србије у оквиру иницијативе „Србија Српској”.
Меморандум о сарадњи на реализацији пројекта „Реконструкција моста Краља Александра Карађорђевића” потписан је средином септембра 2010. године. Према првим предрачунима, израда пројекта за реконструкцију моста износила би око 50.000 евра, а реконструкција око два милиона евра. Суседи су властитим средствима финансирали пројектну документацију, још пре седам година, што је био иницијални корак који је представницима државне администрације био сигнал колико је важна и велика потреба за реконструкцијом моста. Првобитно је предвиђено да се изврши пескарење гвоздене конструкције и њено фарбање, затим да се уради нови коловоз, тротоари, расвета и, евентуално, да се поставе клупе за одмор. Заменом коцке асфалтом смањиће се тежина моста, што је значајно за носеће стубове, на којима ће притисак бити мањи, а тиме и век трајања бити дужи. Пројекат је, током протеклих година, предат бројним домаћим и међународним инвестиционим фондовима, чиме су и алтернативно покушавали осигурати од донатора средства за темељну реконструкцију моста Краља Александра I Карађорђевића. Испоставило се да је договор две владе, почетком септембра 2017. кључан за обнову Старог моста.

Историјат: Један од три очувана задужбинска или заветна моста на Дрини, дуг је око 150, а ширина му је 7,20 метара. Када би се сви делови гвоздених конструкција моста развили у раван терен, заузели би 14.000 квадратних метара простора. Тежина тада уграђене челичне конструкције износила је око 950.000 тона, Његова изградња коштала око 13,5 милиона динара, када је однос динара и енглеске фунте био један према један. Тест издржљивости био је карактеристичан: на мост је довезено 30 хиљада тона камена, који је ту остављен да стоји 15 дана. Након успешног теста, одобрена је дозвола за његово пуштање у промет. Представљао је модерно чудо градитељства, узевши у обзир тадашње могућности и технологију којом су располагали. Све радове надзирало је Министарство трговине, а поред домаћих, били су ангажовани и инострани инжењери, посебно из Русије. Радовима су руководили инжењери Мићић из Љубовије и Жилов из Русије
Као и током прохујалих векова, у периоду Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (од 1. децембра 1918. до 3. октобра 1929.), односно Краљевине Југославије (од 3. октобра 1929. до 29. новембра 1945.), Зворник је био веома важно трговачко место. Саобраћај и пренос робе, обављао се углавном коњском запрегом, а нешто касније и моторним возилима, а са ближом околином превозило се са познатим коњићима – самарицама. Транспорт низ Дрину обавља се лађама, познатим као “зворникуше”. За бољи и бржи транспорт робе из суседног Малог Зворника, у почетку се користила скела, а почетком 20. века изграђен је и дрвени мост, који није могао лако да се одупре временским приликама и често набујалој Дрини.
Поред чувеног моста у Београду, који је део историје, Подриње има сачуван и употребљив мост краља Александра I Карађорђевића – гвоздени мост на Дрини. Давне 1919. године, Мали Зворник је посетио краљ Александар Ујединитељ, праунук Вожда Карађорђа, који се заветовао да ће премостити „Дрину племениту међу”. Вождов завет испунио је његов праунук, и већ 1922. године, српски трговци су почели да планирају градњу моста на месту где се искрцао краљ Александар. До реализације градитељског чуда тог времена протекле су пуне четири године, и 1926. усваја се данашње решење гвозденог моста на Дрини. Годину дана касније радови су почели и после пуне две године – 1929. године испуњен је завет Карађорђа. Мост је свечано отворен 12. јануара 1930. године и носио је назив Мост краља Александра I Карађорђевића. Почетком Другог светског рата је порушен. Обнова, која је почела у јесен 1945. године, завршена је у јуну 1946. када му је промењен назив у Мост Филипа Кљајића Фиће (по народном хероју из НОР-а).
Стари назив му је враћен 2009. године. Браћа Борис и Игор Голубовић, који су први покренули иницијативу, истакли су да Зворник има неколико значајних историјских споменика, али је мост његов заштитни знак. Подржала их је Група грађана Зворника, а ову иницијативу, у име грађана, Скупштини општине Зворник пренео је тадашњи одборник Милан Ђокић.
Мост Краља Александра I Карађорђевића, осим сталне употребе, има историјску, естетску и архитектонску вредност. Данас и као пешачки мост представља врло важан симбол спајања и разумевања људи у Подрињу.
Са првим озбиљнијим оштећењима, у две етапе, забрањено је најпре одвијање теретног и јавног саобраћаја, превоза робе и путника, а касније саобраћај свих моторних возила. Од октобра 2015. године, применом Споразума између БиХ и Србије о пограничном саобраћају из 2007. године – у циљу појачаних мера граничних контрола које се примењују у складу са избегличком кризом у регииону, али и у циљу спречавања прекограничног криминала, служи као малогранични прелаз, само за пешаке из два суседне комуне, а сви остали посетиоци су присиљени да прелазе на најближем граничном прелазу Нови мост – Каракај.
Прилог: Фото галерија – Мали Зворник инфо
Извори: Мали Зворник инфо / Градска управа Зворник / РТРС / Лозничке новости / Инфо Бирач / Зворник Данас / N1 / Dnevni list Danas / Blic Online / Вечерње новости
Новинар сарадник: Далибор Крстић