Књижевно вече Славише Павловића: Дела и људи отргнути од заборава

„Дубоко верујем да се величина једног човека не огледа у томе колико уме, зна и може већ колико је спреман да подели са онима који то исто немају, не знају и не мòгу.”

Славиша Павловић

Након вишегодишњег интересовања читалачке публике, која је спознала вредност и учинак стваралаштва Славише Павловића, Библиотека „17. септембар” уприличила је 1. јуна сусрет са књижевником, у просторијама нове читаонице.

Уочљива је спонтаност писца у комуникацији са читаоцима. Ово књижевно вече памтићемо по дијалогу са страственим познаваоцима и тумачима историјских околности у првој половини XX века, по умешности аутора да пренесе слушаоцима финесе, потпуно непознате детаље наше прошлости, деценијама нерасветљене мистерије, конспиративно чуване тајне, чије откриће мења и наш однос према историји коју су писали владари и победници.

Књига под називом „Ратници Црне руке” представља документарно-историјску причу о елитним војницима српске војске, мајсторима шпијунаже, атентаторима и националној организацији, али и о уметницима и дипломатама, који су им свесрдно помагали. Били су претходница војске или, неретко, најбитнији стуб одбране. Примали су на себе нападе читавих дивизија, које су са успехом одбијали или задржавали, уз незапамћене жртве. Кроз осам романсираних биографија, аутор нас упознаје са животима изузетних војних стратега, међу којима су своје место нашла и два истакнута српска уметника. Нажалост, данас се мало зна о тим херојима Великог рата. Подвизи елитних ратника гурнути су у страну, најпре због новонастале државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, непожељни због југословенства, али и због припадности организацији „Уједињење или смрт” познатије као „Црна рука”, која је била у сукобу са владарима и политичарима. Вођен историјским детаљима, Славиша Павловић пред читаоце доноси рад и живот војводе Танкосића и војводе Вука, истакнутих војних стратега, војводе Бабунског, шпијунске дане Мустафе Голубића, расветљава битисање пуковника Божина Симића, борбе у Топличком устанку под вођством Косте Војиновића, све до дипломатских и шпијунских акција песника Милана Ракића и сликарке Надежде Петровић.


У претходном роману „Аписов апостол” аутор се одлучио за алтернативну историју, те се на волшебан начин мешају фикција, документи и историјска фактографија. Главна теза претходног бестселера јесте да је пуковник Апис исценирао своју смрт. Апис је једна од највећих енигми двадесетог века. Историчари имају подељено мишљење о њему. Они који су више истраживали имају бољи став, док га површнији карактеришу као вођу терористичке групе. Црна рука, према речима књижевника Павловића, није била терористичка група, већ родољубива српска организација. Апис је био мајстор пропаганде, направио је озбиљну обавештајну службу и много тога је урадио за свој народ.
„Стара Србија (Космет и Македонија) би тешко била ослобођена да није било Аписове Црне руке, као и војводе Путника који је био његов патрон. А, када су почели ослободилачки ратови, Србија је имала војнике, оружје, мапе, битне информације о броју непријатељских војника, њиховим могућностима, чак и њихове ратне планове… Стране службе је излуђивао. Наши најобученији војници су били Аписови људи. У Првом светском рату смо добили помоћ од савезника јер је Апис позвао ратне фотографе из САД и Русије да дођу у Србију и документују страдање српског народа. И Арчибалд Рајс је дошао у Србију захваљујући Аписовом залагању. Да таквих поступака није било, верујем да би се тај рат завршио нашим поразом”.
Према речима аутора, Аписових следбеника је данас много. Ти људи поседују велико знање о Аписовим делима, а и даље их подробно изучавају. Захваљујући књизи, много њих му се јавило, тако да идеал пуковника Аписа живи. Те људе нису преварили текстови са појединих интернет портала да је он био злотвор. Аписови људи нису наплаћивали свој патриотизам, нису се богатили, али су се потпуно залагали за идеју у коју су веровали. Природни след за Павловића била је наредна документарно-историјска књига у којој је приказао десет личности Великог рата, већином црнорукаца, која баш говори о овој теми.
„Пуковник Драгутин Димитријевић Апис је један од најзначајнијих српских официра у модерној историји. Да ли је он херој за мене – апсолутно јесте. Да бисмо говорили о њему, сви могући фактори морају се узети у обзир – историјски тренутак у ком је живео, како се радило, каква је била представа живота, до његових планова, жеља, и заборавити полу-информације које су нам предочене. Тек после његове смрти су почеле приче о тероризму, а једина оптужба на ту тему раније је била од Аустро-Угарске, која је још од 1908. године имала план за напад на Србију, па су је његови људи открили”.


Славиша Павловић писац, песник и новинар, живи у Београду. Пореклом је из Азбуковице, рођен 1982. у Љубовији. Објавио је романе Завет (2010), Нема шансе да не успем (2012), Завет хероја (2014), Аписов апостол (2016), историјско-документарну књигу Ратници Црне руке: Бесмртна претходница (2017) и збирку поезије Освит вечности (2014).
Његов роман Завет хероја преведен је на руски и објављен поводом обележавања стогодишњице Великог рата у Руској Федерацији. Предговор за ово издање написао је Сергеј Наришкин, председник Државне думе Русије. На позив Руског историјског друштва и Асоцијације „Француско-руски дијалог” учествовао је на више међународних научно-историјских скупова посвећених Првом светском рату.
Актер је Међународне конференције младих новинара Европе и Азије „Крим. Поглед из другог угла”, одржане у Јалти и Севастопољу 2015. године. Годинама се бави новинарством. Био је главни и одговорни уредник магазина РеСтарт, аутор и водитељ емисије Клуб књижевника. Писао је за магазин Софиа, руски лист Југослово, Водич за живот, Српски глас из Мелбурна…
Био је аутор је телевизијске емисије „Клуб књижевника”, аутор емисије „На раскршћу” (ТВ Храм), аутор и уредник је емисије „Инфо Арена”, на Арена ТВ.
Власник је агенције за ТВ продукцију и издаваштво „Нови Пиемонт”. Два романа, Завет хероја и Аписов апостол преведена су на руски језик.
Славиша Павловић ће, свакако, објавити нове приче о херојима које историја није забележила, засноване на истинитим догађајима.

Извори: presstiz.rs  интернет часопис Саломе

Фото галерија: Мали Зворник инфо

Новинар сарадник: Далибор Крстић

Share