Другарство нема цену: Школарци прикупљају помоћ за лечење другарице

Да деца могу бити велики људи показали су ученици основних школа из три села у општини Мали Зворник. У жељи да помогну својој болесној другарици Анђели Јошић, ученици шестог разреда, њени другари из ОШ „Милош Гајић“ у Амајићу и издвојеним одељењима у Цулинама у Доњој Трешњици организовали су самоиницијативно низ хуманитарних акција и тако прикупили део новца неопходног за лечење. Анђела има здравствених проблема и њена породица за лекове на месечном нивоу треба да издвоји око 30.000 динара. Будући да ће лечење трајати најмање годину дана, било је непходно да им се пружи помоћ.

У мору прича у којима другови из разреда сипају другарици отров у воду, у којима туку и психички малтретирају школске другове, дискриминишу их на основу болести или материјалног статуса, појавили су се они. Деца од које сви можемо да научимо шта су прави људи. Деца која се међусобно не разликују по фирмираној гардероби, скупом телефону или ко су мама и тата, већ деца која своју једину играчку продају да би помогли другарици која са њима не иде чак ни у исти разред.

Видео запис: Радио телевизија Србије:

Како би помогле својој болесној другарици, сестре Ивана и Тијана, иако и саме тешко живе, продале су своје омиљене играчке.

„Мени и мојој сестри није било тешко да се одвојимо од играчака јер играчке ништа не вреде ако не можемо да их поделимо са нашом другарицом“, наводи Ивана Вучетић.

Њихови другари из суседног села новац су прикупљали куцајући на врата комшијама, и продавајући лимунаду и колаче на одмору између часова.

„Кад сам чуо који је проблем, идеја ми је синула да можемо било како да помогнемо, па смо ја и моја другарица Анђела кренули и прикупљали новац“, прича Филип Лукић.

Лука Петровић наводи да су се организовали ако што су лимунаду правиле девојчице, а колаче маме које су они продавали.

За неколико дана ђаци су прикупили око 30.000 динара, што је Анђели и њеним родитељима довољно да купе терапију за месец дана.

„Наша деца нису остала слепа на невоље своје другарице и решили су да помогну, ови старији ученици самоиницијативно ови млађи су се одазвали када смо направили хуманитарну продајну акцију и одрекли су се својих играчака, свог прибора, чак су и сами правили експонате“, објашњава учитељ Предраг Спасојевић.

Мештани села у малозворничкој општини су скромни људи, са ниским примањима, али спремни да помогну колико могу.

„Драго ми је што имамо такве мале људе, а заправо велике људе по својим делима јер они тако мали размишљају о неком другоме и одвоје од себе да би другоме дали, некоме коме је то потребније“, наводи наставница српског језика Ивана Ивановић.

Најважнију лекцију у животу, они су већ научили, а то је да буду добри људи.

Извори: РТС / Блиц / Мали Зворник Инфо

Насловна фотографија: Предраг Спасојевић

Новинари: Славица Џиновић / Слободан Пајић / Далибор Крстић

Прилог РТС: Другарство нема цену