Древна насеља као сведочанство византијских корена Малог Зворника

Током претходне две године Малом Зворнику је путем конкурса „Градови у фокусу” омогућено да библиотека добије нови мултифункционални простор и опрему.

Реновирањем хола и организовањем простора, у галерији је формирана и изложена музејска збирка са предметима који сведоче о богатој историји подручја општине Мали Зворник, а ангажовањем стручног сарадника кустоса и аутора Зорана Тошића, формирана је Завичајно-музејско галеријска збирка и изложба „Византијски корени Малог Зворника” чије је свечано отварање уприличено у среду, 19. фебруара.

„Вечерас отварамо Завичајно-музејско галеријску изложбу која је добила један симболичан назив и која је посвећена реци Дрини, Подземном граду Карађорђевића, мосту нашег краља Александра Првог Карађорђевића и Орловинама, археолошком налазишту из времена византијског цара Јустинијана I (527-565). Читава изложба посвећена је прерано преминулом Дејану Павићу, историчару који је већи део свог радног века провео у Малом Зворнику. Павић је творац, инспиратор, покретач свих активности које су биле пресудне за даље кораке, утемељиле или претходиле великим научним открићима на локалитету Орловине.

Рођен сам у Лозници, али изгледа да сам своје најзначајније ауторске успехе и дане доживео у Малом Зворнику. И нека тако остане, а ја ћу вас пратити докле год имам снаге да истражујем, а имам, још ми сијају очи, како каже наш народ. Мали Зворник постаје значајан не само на туристичкој, додао бих и на научној и историјској мапи Србије. Мали Зворник има два бисера, која су данас, у Србији, вероватно најзначајнији и најатрактивнији садржаји. Пре свега, љубоморан сам на подземни град и њега увек истичем, јер то је мој животни пројекат, подржан од ових добрих људи који су имали слуха да финансирају, да живе тај живот подземног града, а наравно ту су и Орловине, археолошко налазиште које је у овом тренутку сигурно најзначајније налазиште у земљи Србији.

Стаза која је урађена у прошлој години и видиковци само ће допринети да оно што ми љубоморно чувамо у нашем крају буде присутно у читавој Србији. Сигуран сам да ће у наредним годинама као што је подземни град прошле сезоне имао преко 5000 посетилаца и Орловине врло брзо имати толики број људи који ће видети нешто што је најзначајније. А значајно је зато што говори, а ова изложба носи то име, о византијским коренима Малог Зворника. Будите уверени да је то тачан назив, да Мали Зворник има православне и византијске корене, који су настали већ у шестом веку нове ере. На простору Малог Зворника живело је, ако не већи број, онда исти број становника као и данас, што је донедавно звучало невероватно. Са једном базиликом, из тог времена, која је имала више од 600 квадрата, са једним центром који је био административни, како они кажу, епархијски центар овог читавог подручја и који је обезбеђивао путеве све до Сирмијума (Sirmium), данашње Сремске Митровице у Војводини, а доле до Салоне (Salona), недалеко од данашњег Сплита у Далмацији.

Подземни град Карађорђевића је једна велика атракција, о којој се много тога зна у нашој земљи и иностранству. Пре месец дана смо заједно, председник општине и ја, дочекали делегацију из Словеније. Већ су послали мејлове, врло су темељни, у намери да доведу једну стручну екипу од 11 до 15 људи који ће словеначкој јавности, посредством медија, појаснити шта се то сада у Малом Зворнику дешава. Наравно да ћемо их овог лета угостити.

Ова завичајна галеријска изложба има, наравно, причу о реци Дрини и о Зворникушама (Дринкама или Буринкама) бродицама и лађама, о нечем што је аутентично за Мали Зворник и Зворник. То су чамци који су овде пловили све тамо негде до појаве хидроцентрале, ево их овде пред вама, који сведоче о неком другом времену. Неизбежна је прича и о мосту краља Александра Првог Карађорђевића, вероватно најзначајнијем пешачком мосту у Републици Србији, отворен давног јануара 1930. године, који спаја један народ на две обале реке Дрине.

Оно што је упечатљиво и сјајно, за шта се захваљујем директорици библиотеке на енергији која је уложена у оснивање и развој Ликовне колоније Малог Зворника, да ћемо ове године одржати двадесету манифестацију, што је потврда квалитета и значаја, која је до данас окупила око 350 уметника, можда и више. Сликари су оставили овде своју креативну енергију и дивне радове доступне посетиоцима и грађанима.

Поставка са нашим наслеђем коју данас презентујемо је жива изложба, као што је и у подземном граду све подложно иновацијама и променама. Ми смо пре месец и по дана у Подземни град Карађорђевића унели оставштину краљевог лекара доктора Миленка Марина, која нам је уступљена и поклоњена посредством добрих људи.

Ова изложба ће напредовати тако што ћемо прихватити подршку Народног музеја Шабац, Завода за заштиту споменика културе Ваљево и Музеја Јадра у Лозници. У договору са њима, ми ћемо галеријски простор опремити новим предметима, односно предметима који су пронађени у подземном граду и археолошком налазишту Орловине, те доступни након обраде стручњака. Предност ове сарадње је што ми можемо са стрпљењем сачекати конзервацију, без улагања у њу, а биће нам уступљени за унапређење, развој и раст изложбе у галерији”, рекао је Тошић.

Кустос је изразио захвалност локалној самоуправи и установи културе у Малом Зворнику, на поверењу које му је по одласку у пензију указано, на могућности да се искаже, да суочен са новим изазовима потврди своју креативност, стручност, знање и искуство.

Директорица Библиотеке „17. септембар” Славојка Спасеновић почаствована је приликом да прогласи галеријску изложбу у Малом Зворнику отвореном, у присуству свих поклоника уметности, историографије, градитељске баштине и пријатеља ове установе који су прихватили позив да буду део овако значајног тренутка, очекиваног годинама.

Она је истакла значај разумевања Министарства културе, које је реализацијом пројеката и значајном новчаном подршком подстакло опремање галеријског простора. Захвалила се председнику општине као челнику локалне самоуправе на финансирању радова; колективу библиотеке ангажованом на припреми пројеката за учешће на бројним конкиурсима; Туристичкој организацији општине Мали Зворник са којом је склопљен споразум о проширењу историјске изложбе експонатима из подземног града, односно грађанима који су допринели да се ослика историја нашег места. Билиотека у завичајној збирци има више од 1850 монографских публикација.

Темељито су, током две деценије, у сеоским месним заједницама и из приватних колекција суграђана прикупљани књижна и историјска грађа, што је све предуслов да се оформи Завичајно-музејско галеријска збирка и организује изложба „Византијски корени Малог Зворника”. Тренутно је на располагању 40 квадратних метара простора, што је за сада довољно да се изложе први експонати. Галерија је мост између прошлости и садашњости, ова и будућа сазнања ће се преносити млађим генерацијама, а заузврат се очекује да наследници наставе даља истраживања, да унапреде и употпуне збирку новим изложбеним предметима.

Традиција је велика ризница коју треба стално истраживати, откривати и неговати. Два атрактивна локалитета су представљена овом изложбом, а посебан значај има тематска целина посвећена професору Дејану Павићу, историчару који је заслужан за предан рад и откриће археолошког локалитета Орловине. Спасеновићева се захвалила и Горану Николићу, аутору портрета професора Дејана Павића; професору Драги Галићу који је колективу библиотеке као саветник и сарадник одржао предавања о историји уметности и ликовној култури, а често посећује локалитет Орловине и проналази експонате који могу бити предмет даљих анализа стручњака; истраживачима, кустосима, историчарима и археолозима који су помогли у остваривању дугорочних циљева овог обимног пројекта вишеслојног археолошког налазишта.

Председник општине Зоран Јевтић изразио је своје задовољство остварењем једног значајног вишегодишњег плана локалне самоуправе у Малом Зворнику, уз констатацију да ће се из сарадње са братском општином Лебане, где је археолошки локалитет Царичин град (Justiniana Prima – Ivstiniana Prima) изродити нове прилике за популаризацију наших сазнања о налазишту Орловине, на истоименом вису у Малом Зворнику.

Туристи који обилазе Центар за посетиоце великог комплекса у Лебану били би информисани о постојању рановизантијског насеља из периода Јустинијана и заинтересовани за посету Малом Зворнику.

До јуче је било незамисливо да ћемо савладати тако велике удаљености, али је брзи пут дошао до Лознице и имамо обећање да ће се градити његов продужетак до Малог Зворника, што је од изузетног значаја за посету туриста нашој општини.

Царичин град, „изгубљени град” у подножју Радан планине, је и даље велика тајна. Археолози га истражују дуже од 110 година. По Јевтићевим речима, нисмо реда ради успоставили одличне братске односе са општином Лебане, јер посећујемо једни друге и пратимо резултате испитивања на оба локалитета, а планирано је и издавање нових промотивних публикација за туристе.

Јевтић се присетио сарадње са Дејаном Павићем и професорових настојања да локална самоуправа одобри средства за прва истраживања локалитета Орловине.

На самом почетку радова су имали пуно разумевање и подршку археолога др Дејана Радичевића, тада доцента на Одељењу археологије Филозофског факултета у Београду и председника Средњовековне секције Српског археолошког друштва.

💻 Извори: Мали Зворник инфо / Библиотека „17. септембар”

📷 Фото: Мали Зворник инфо

🗃 Архива прилога: Мали Зворник инфо

Omaž autoru: Portret Dejana Pavića u čitaonici Biblioteke „17.septembar”

 

Share