Доко: Премијера јединственог остварења из филмске радионице породице Пантелић

Да се прошлост не заборави – да будућност памти… 

Мали Зворник је још једном у Библиотеци „17. септембар” угостио путујући фестивал документарног филма „Младенци”, настављајући деценијску сарадњу у афирмацији етнографских филмских тема, едукујући публику о богатству и разноврсности културне традиције региона за који смо судбински везани.

Након двогодишње паузе, у четвртак, 23. марта, у великој сали Дома културе, емитовани су филмови Три – Д продукције, четири остварења из филмске радионице породице Пантелић, укључујући и премијеру документарно-играног филма „Доко”, који је посвећен Добривоју Пантелићу, почившем ентузијасти. Пола века је филмском камером сведочио о прохујалом времену. Поменути филм је посвета његове породице њему.

У стварању филма „Доко” учествовала је цела породица Пантелић, Сандра (камера), Добрила (наратор) Милан (монтажа, сценарио и режија), а као асистенти режије Дијана и Тања. За костиме је био задужен Вук Караклић, док су музику радили Димитрије Микан Обрадовић и етно-група „Лозице”, које је публици у Малом Зворнику представила Дуња Блажић. Један од редовних сарадника, Љутомир Рундић подсетио је и на недавно преминулог Петра Петровића, који је отпочетка пружао помоћ Пантелићима и учествовао у њиховом стваралаштву као глумац, песник и сликар.

У име установе која је уприличила пројекцију у Малом Зворнику обратила се Славојка Спасеновић, директорка Библиотеке „17. септембар”. Председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић упутио је речи подршке, у име покровитеља и пријатеља ове породице, а поклањајући се публици Пантелићи су се захвалили свима који су им на било који начин до сада пружали несебичну помоћ у раду.

Милан Пантелић, Добривојев син, о филму каже:

„Конкретно говори о томе како је Добривоје када је био мали у кори једног дрвета урезао свој надимак – Доко.

Судбина, или шта већ, је хтела да ми пола године после његове смрти, док сам привремено радио у једном пилани у мом крају, у руке дође комад дрвета на коме је писало Доко.

У пилани је било на хиљаде кубика дрвне грађе, у две смене је радило по 60 људи и баш је код мене стигло то дрво на коме је мој отац оставио свој надимак. Вероватноћа да се то деси је стварно мала, али се догодило. Као да ми се он на неки начин тако јавио.”

„Етнографски музеј у Београду установио од прошле године награду „Добривоје Пантелић” за најбољи филм о аутохтоној култури у сопственој продукцији, као и награду за најбољи телевизијски филм. Установљавање те награде нас је изузетно обрадовало, а наш Добривоје је својим филмовима подигао себи споменик за живота”, каже Добрила Пантелић.

Седамнаести путујући фестивал разликује се од свих претходних јер је први без његовог творца Добривоја који је преминуо пре три године.

Малозворничкој публици представљена су још три филмска остварења Пантелића – „Приче из воденице”, „Стари ковач” и прича о хлебу таину који је спасио српску војску у Првом светском рату. После Вуковог дома културе у Лозници, пројекције су организоване у Малом Зворнику, у Љубовији и Пецкој, а гостовање које је планирано у недељу у Крупњу се одлаже за јесен, по завршетку реновирања објекта Дома културе „Политика”.

Извори: Лозничке новости / Мали Зворник инфо

Фото: Мали Зворник инфо