Падавински режим, екстреми падавина и последице у средњем Подрињу
Средње Подриње је у периоду од маја, до августа 2014. године, било суочено, као и остатак Србије, са екстремним одступањима од уобичајене количине падавина.
У мају, месецу природне катастрофе и елементарних непогода које су из темеља уздрмале и измениле до непрепознатљивости делове Србије и суседних земаља у региону Балкана, промениле рељеф, утицале пресудно на демографију, економију и вратила поједине области у XIX век, забележено је у току месеца 326,10 l/m². Дневни просек је износио 10, 52 литра по метру квадратном, а максимални забележени је 15. маја износио 97.20 l/m²/дан. За непуних 36 сати тада је, збирно евидентирано, пало 202 литра по квадратном метру, што је, реално посматрано, била незаустављива водена стихија, махом бујичних поплава, готово непознатих потока и речица.
Јун је, према извештају кишомерне станице „Зворник’’, у Малом Зворнику, имао мање падавина, али су оне све угрожене становнике, област и насеља држали непрекидно у неизвесности, у стању напетости и приправности. Регистована је укупна количина падавина од 144.80 l/m²/, са дневним просеком од 4.83 l/m², а максимално дневно одступање од тог просека евидентирано је 16. маја и износило је 53.50 l/m²/дан.
На основу прецизних и веродостојних података, које смо редовно добијали током изузетне тромесечне сарадње са Србољубом Виторовићем, инжењером ХЕ „Зворник” у Малом Зворнику, надлежним за евиденцију и контролу мерења, на кишомерној станици „Зворник’’, измерена количина воденог талога за драматична 24 часа, од 5. до 6. августа, била је 67.6 литара по квадратном метру на дан (l/m²/дан), што је мање од рекорда измереног 15. маја, али је последично оставила трагове пустошења на територији града Лозница, који се нису могли решити у кратком временском року.
Иако је само једно освојило медијску пажњу, због локације која га намеће као проблем за ургентно решавање, истине ради, општина Мали Зворник се суочила са четири озбиљна клизишта, за чију санацију није било пребрзих, јефтиних, а ефикасних решења, док су потреба за материјално техничким средствима и њихово свакодневно ангажовање, премашивале буџет неког од већих градова.
Пешачки мост на Дрини, државни гранични прелаз, који спаја Мали Зворник и Зворник, затворен је 16. маја 2014, године, око 16.00 часова, због појаве неконтролисаног одрона у Малом Зворнику, у непосредној близини моста. Недуго потом, дошло је до пуцања цеви за воду и прекида у водоснабдевању низводно од Старог моста, а искључен је и плин због потпуног оштећења плинских водова.
Друго велико клизиште у општини Мали Зворник налазило се у засеоку Смиљанићи – Подгај у Великој Реци и претило је да угрози већину од 70 домаћинстава. Због озбиљности ситуације у том селу, мештани Подгаја само су током дана у својим домаћинствима док увече ради безбедности одлазе код родбине у суседна села да преспавају. Подгај није највише оштећен, али је синоним и одабрана лозинка за узбуну, јер су поплаве и клизишта, уништиле овај крај и својом силином промениле га до непрепознатљивости.
У сеоском насељу Цулине клизиште је угрожавало магистрални пут Мали Зворник – Љубовија и претило засипањем приобаља Зворничког (Дринског) језера.
Иако мирније, а земљиште је било плиће, од доњег дела клизног тела (при ножици) до круне (при врху) имало је димензије 1000 пута 1000 метара, те је било неопходно приступити његовој санацији у врло кратком року пре интензивнијих падавина.
Клизиште у Доњој Трешњици, према Чавчићу, угрожавало је привредне објекте и комуникацију ка Мачковом Камену.
Последично, током и након таквих, непредвидивих и неконтролисаних ситуација, у нашој земљи је активиран велики број клизишта. Србији је претило 35.000 клизишта, па и данас спада у подручја прилично угрожена овом појавом. Штета од геолошких стихија мери се годишње десетинама милијарди динара. Могла би да се санирају новцем којим се у пет година плати отклањање штета, а оне су су огромне. Узроковала су чак и расељавање целих делова насеља. О последицама се пуно причало у медијима. Око 30% наше земље је подложно клизиштима, а Подриње постаје област озбиљно угрожена клизиштима. Оно што се тих месеци као последица бујица притока слива Дрине, догађало у Подрињу су била тецишта (клизиште-тециште, односно landslide-mudslide (mudflow)) са којима су се чак и наши еминентни геолози ретко сретали и што је захтевало други приступ моделовања и санирања, посебне мере праћења и санације.
Фото: Ђорђе Којић / Данко Гурдељевић / Далибор Крстић
Извори: Мали Зворник инфо / Лозница инфо
Пројекат „Мали Зворник – Где смо 5 година након поплава?” одобрен је и суфинансиран ради остваривања јавног интереса у области јавног информисања на територији општине Мали Зворник у 2019. години.