Књижевни сусрет са Мирјаном Сушић и Јованом Чебо у Малом Зворнику

У препуној читаоници Библиотеке „17. септембар” две књижевнице, Јована Чебо 🔄 Мирјана Сушић, су нас својим делима: „Крвава Честитка”, „Казни га заборавом”, „Ожиљци на души” и „Прољеће када је умрла Викторија” на тренутак из колосека уснуле провинције аутентично увеле у сазвежђа инспирације, показавши својим примером да Подриње негује креативно стваралаштво које по квалитету премашује границе завичајног.

О романима су говориле ауторке и издавач Дејан Спасојевић, у име АСогласа из Зворника.

Модератор ове књижевне вечери била је Јелена Зекић Косановић, која са задовољством води књижевне промоције две списатељице, у препуним салама, а публици се обратила и директорица Библиотеке „17. септембар”, Славојка Спасеновић.

Спасеновић истиче изузетну сарадњу са Издавачком кућом „Ас оглас” из Зворника, а заслуге приписује директору Дејану Спасојевићу чија истрајност и ентузијазам помажу да бројна издања пронађу пут до читалаца.

„Модератор Јелена Зекић Косановић ће нас провести кроз светове које су створиле талентоване ауторке Јована Чебо и Мирјана Сушић”.

Спасеновић се захвалила и публици на подршци писаној речи, стварајући емоцију, једну дивну књижевну причу, кроз дружење и дискусију.

„Кажу да направити библиотеку у кући значи подарити јој душу. Ја се искрено надам да ћете ви пожелети да наши роману буду дио ваше библиотеке, а самим тим и ваше душе”, истакла је Јована Чебо, у обраћању публици.

Чебо је представила роман „Казни га заборавом” /2023/ који говори о љубавним односима и неверству.

„Иако не постоји ефикасан мелем за ожиљке на души, заборавом кажњавамо оне људе који су нас емотивно повредили. Постоји место из кога се људи не враћају, а још увек су живи. Карта за заборав пружа прилику за нови почетак”, поручила је она.

Чебо у роману „Ожиљци на души”, објављеном прошле године, говори о истинитом догађају – силовању седамнаестогодишње девојке, траумама које она носи целог живота и осуди друштва.

„Ожиљци видни, а понајчешће невидни, тешко се мелеме, они су ту да нас подсећају на наш неопрез, бескрајно поверење, лекција су која се никад не заборави, њихово постојање чини да, каткад, не можемо да наставимо док не пронађемо довољно делотворно средство, нечији загрљај, подршку, разумевање, да их прихватимо и покушамо да изградимо свет у коме ће они постати ордење које смо сами себи доделили јер смо успели да се изборимо за ново, сунчаније Сутра”, записала је у свом опису дела Валентина Новковић, преводилац и књижевник.

„Комплексност ове теме лежи у борби са последицама физичког насиља о којој је тешко пренети бол и осећања која ја као писац нисам доживила”, рекла нам је Јована.

„Силовање је тема о којој се недовољно прича, због предрасуда, печата, жига, траума, због агоније и пакла који нису описиви, што све пружа прилику починиоцима да понове злодела”, казала је Мирјана Сушић у осврту на роман своје пријатељице.

„Књижевна дела помажу да разумемо свет око себе и свет у себи, да освестимо бол и поделимо срећу, да прихватимо све што нам се дешава, знајући да нисмо једини у томе и да можемо пронаћи разумевање…

Стрпљење, љубав и разумевање три су стуба на којима почива исцељење. Оваква књига је насушна потреба у данашњем времену”, написала је, између осталог, Невена Милосављевић у рецензији овог писаног дела.

„Живимо у времену велике ужурбаности и ријетко се сјетимо да застанемо само на тренутак и да уживамо у неком моменту. Постајемо некако хладни и отуђени, заокупљени обавезама, послом и вечери попут ове служе нам управо да застанемо, да се зближимо, да се више дружимо. Једноставно, вечерас нас је спојила овдје љубав према писаној ријечи. Драго ми је што сам са вама и да ово вече дијелим са мојом пријатељицом Јованом Чебо. Ја сам неко ко дубоко вјерује да књиге спајају људе и стварају најдивнија пријатељства… Имам обичај да кажем да је књига најбоља терапија за добро расположење која постоји и сигурна сам да ћете и ви и ми после ове вјечери отићи кући са осмјехом”, нагласила је Мирјана Сушић.

Сушићева у роману „Крвава честитка”, објављеном 2022. године, који су објавиле две издавачке куће, истражује вечиту борбу између добра и зла, додајући да је то прича која је и трилер и хорор.

„Неизлечене траума из детињства могу да оставе трајне последице, а отровно семе рађа отрован плод. „Крвава честитка” је вапај да будемо обзирнији једни према другима и да не осуђујемо, јер нама није дато да судимо”, рекла је Сушићева.

„Најгора ствар која може да се човеку деси је да велики бол претвори у мрак”, истиче Јована Чебо у осврту на „Крваву честитку”.

Роман „Прољеће када је умрла Викторија”, објављен недавно, књига је бола која прати ток свести јер је радња сведена на мисли и унутрашњи свет јунакиње.

Истичући да је за писање романа инспиришу животне приче људи, Сушићева је рекла да је роман „Прољеће када је умрла Викторија” написала пре годину дана, али је пустила да „одлежи” у рукопису.

„И док је прољеће симбол буђења, тешка су сва прољећа када се суочавамо са празнинама на души које и даље зјапе као отворена јама.

Роман је прича у којој може сваки човјек да се пронађе, то су свакодневне ситуације и борбе које човјек води сам са собом, јер сви ходамо по тим неким трновитим стазама доживљавајући ломове и падове у свом животу, али се морамо борити јер човјек са вјером у срцу може све, али без вјере не може ништа”, рекла је Сушићева.

Ново књижевно дело је интиман психолошки портрет, који ће повезати са ауторком све оне људе који су доживели сродна искуства. Поруке саосећања, подршке и оптимизма ће водити читаоце до огледала самоспознаје. Роман је започет пре шест година.

„Унутрашња стања човека и ломови су у међувремену пресудили да се одлучим за писање романа Крвава честитка”.

Романи представљени ове вечери потичу из Издавачке куће „Ас оглас” из Зворника чији је главни и одговорни уредник Дејан Спасојевић.

Спасојевић се захвалио директорици и колективу библиотеке у Малом Зворнику, свим посетиоцима књижевне промоције, истакавши да је сарадња са списатељицама изузетно добра, сада су и пријатељи и сарадници, а заједничка промоција је запажена и интересантна, те би могле размислити и о несвакидашњем заједничком роману.

„Младе ауторке већ имају по два објављена романа, а њихови првенци су награђени на 5. „Дринским књижевним сусретима”, где је приликом селекције сваке године присутно више од 200 рукописа у свим категоријама”.

Овом приликом, у Малом Зворнику, две ауторке су уживале пуну подршку афирмисаног и вишеструко награђиваног писца Ненада Милкића.

Окружене поштоваоцима њиховог списатељског дара, карактера и харизме, Мирјана Сушић из Власенице и Јована Чебо из Малог Зворника још једном су доживеле признање свих посетилаца који су простор испунили до последњег расположивог места.

До нових рукописа и издања, сведоци смо брушења два пера која одишу талентом, искреношћу, једноставношћу и посвећеношћу, што води до заслуженог успеха.

💻 Извори: Мали Зворник инфо / АСоглас издаваштво

📷 Фото: Мали Зворник инфо