Животопис др Миленка Марина у Подземном граду Карађорђевића

Подземни град Карађорђевића: Нови хоризонти 🏛

Током манифестације „Тајна Камене девојке”, 16. априла је први пут у подземном комплексу изложена и нова поставка, названа „Краљев лекар”, чији аутор је историчар Зоран Тошић, кустос и аутор поставке у подземном граду Карађорђевића.

Изложбу је отворио Стефан Вилић, кустос Музеја Јадра у Лозници, а поставка је посвећена педесетогодишњици од смрти доктора Миленка Марина, чувеног здравственог радника из Лознице, који је у једном од пресудних периода историје кратко боравио у Подземном граду, у својству надлежног окружног и краљевог лекара.

Почетком године у Подземни град Карађорђевића унесена је оставштина доктора Миленка Марина, која је ТООМЗ уступљена и поклоњена посредством пријатеља Малог Зворника.

„Уприличена је једна мала изложба о доктору Миленку Марину. Он је пре пола века преминуо, 1975. године. Једном од легендарних лозничких лекара посвећена је и свечана академија у Вуковом Дому културе. У једном сведочанству које сам овде објавио, то је сећање Љубомира Миливојевића, дошао сам до податка да је 1941. године, у априлу месецу, др Миленко Марин боравио овде у Подземном граду, на позив краљеве делегације, као лекар у највишем рангу у том тренутку, рангу окружног лекара. У том сведочанству појашњено је да се после одласка краља Петра Другог и те делегације, 12. априла др Миленко Марин вратио у Лозницу и спасио живот једном од несрећника које је змија ујела.

Др Миленко Марин је био не само лекар, познат је као члан одбора за обнову Вукове куће, један од људи који је утемељио Вуков сабор, да траје већ 91 годину, а за мене је посебно да је свирао виолину. Ево, овде пред вама, на изложби се налазе једна виолина и ноте које је он сакупљао, а Лозница је, како се види на фотографији, имала симфонијски оркестар те давне 1964. године.

Пред нама су у овој соби и статистички подаци, прича о становништву Јадра пред Други светски рат. Мали Зворник је имао 170 кућа и 630 становника. По попису из 1948. тај број се повећава”, казао је историчар Зоран Тошић.

Како је Љубомир Ћорилић забележио у књизи „Окружна болница у Лозници (1882-1997)”, др Миленко Марин рођен је 1891. године, у Малим Радинцима, селу надомак Руме, у Срему, тада на територији Аустроугарске монархије, а био је син свештеника.

Немајући могућности да звање лекара стекне у Србији, одлази на студије медицине у Грац, а онда у Беч да би школовање завршио у Прагу где стиче диплому „доктора опште медицине’’. После дипломирања, као лекар ради у Аранђеловцу непуну годину, онда кратко у Крупњу да би 1922. прешао у Лозницу где је постављен за среског лекара. Радио је тако само две године јер су га општинске власти већ 1924. поставиле за управника болнице и на том месту остаће до пензионисања 1953.

Опсежно излагање Стефана Вилића, кустоса Музеја Јадра у Лозници приближило нам је животопис и значај лекара – хуманисте.

„Отац Чедомир био је протојереј, а мајка му се звала Марија. Школовао се у славној осмогодишњој карловачкој гимназији, где је већ тада показао тенденције ка медицини, иако током школовања није имао предмете који су били у блиској вези са медицином. Помогло му је знање немачког језика, научио је и латински, грчки и мађарски. Кренуо је прво на студије Карл Францес универзитета у Грацу, а после Првог светског рата наставио је школовање у Прагу, где је и завршио студије медицине.

Имајући у виду да је Србија и пре Великог рата имала свега 450 лекара, укључујући цивилне и војне лекаре, а након Првог светског рата тај број се преполовио, у том периоду је свака особа са знањем медицине била драгоцена и потребна. Доктор Марин је одмах након завршетка факултета био запослен у Жупском срезу као лекар. Ту је и упознао своју будућу супругу Милицу Стамболић, са којом је провео један јако дуг и срећан живот. Иако нису имали деце, они ће се касније побринути о деци њеног брата, Милоша Стамболића, који је убијен након Другог светског рата, од стране комуниста.

Много пре него што се све то издешавало, доктор Марин је у Лозници постављен за среског лекара 1922. године, а две године касније постаје управник болнице, која је тада имала само три одељења, опште, заразно и породиљско.

Показао се као један изврстан лекар, а о његовој стручности можда најбоље говоре речи Павла Финогенова (врсног хирурга) да је доктор Марин поставио темеље модерне здравствене дисциплине, користећи се савременом медицинском науком.

Драгоцен је његов културни допринос, постављањем за председника Просветног друштва Караџић то друштво је и највише процветало. Волео је музику, свирао је виолину и учествовао у концертној секцији, наступајући у Шапцу, Зворнику, Бијељини…

Био је потпредседник у одбору за обнову Вукове спомен куће, а тај одбор је подигао Вуков дом културе и као круну својих залагања подигли су споменик Вуку Караџићу у Београду.

Његова хуманост, доброта и разумевање других људи превазилазе локални, чак и национални значај. Доктор Миленко Марин није само био изврстан лекар, он је свакога ко није имао новца лечио бесплатно, а био је упућен у економско стање сваког свог пацијента. Имао је кочије са својом медицинском опремом и материјалом, увек спреман да више пута дневно посети пацијента, када је за то било потребе. И није правио разлику између људи, одлучивши да његова кућа буде одмах преко пута болнице, у лозничкој цигамали. Своје комшије Роме је увек лечио бесплатно, а за време Другог светског рата, када је Лозница била окупирана, он је ризиковао свој живот тиме што је слагао Немце, решене да цигамалу сравне са земљом, да ту влада пегави тифус и да је најбоље да им не прилазе, што је спасило све те људе. Био је у дослуху са устаницима који су ослободили Лозницу, што нам говори податак да сви капацитети болнице буду доступни јер је очекивао рањене људе. Све наведено доктора Марина издваја од других савременика. Истражујући о таквом човеку дошао сам до сазнања о неким другим људима, докторима из Египта и Непала. Читајући о њима могао сам да помислим да и друге земље имају свог доктора Марина, да те вредности и тај хуманизам, ту емпатију треба да сви баштинимо широм Србије”, закључио је своје излагање кустос Стефан Вилић.

💻 Извори: Мали Зворник инфо / Лозничке новости / Туристичка организација општине Мали Зворник

📷 Фото галерија: Мали Зворник инфо

🗃 Архива прилога: Мали Зворник инфо

Drugo izdanje manifestacije „Tajna Kamene devojke”: Novi kreativni sadržaji