Доживети стоту: Тријумф бака Вукине дуговечности
Прослава 100. рођендана обележава се као посебан и величанствени јубилеј. То је ретка прилика да се ода почаст особи која је деценијама живи сведок историје Малог Зворника, али и да се укаже на снажан дух и виталност. Најстарија житељка малозворничке општине, Вукосава Вујанац, уз сву заслужену оданост, љубав и топлину својих најближих, обележила је 28. фебруара свој стоти рођендан у просторијама Удружења пензионера општине Мали Зворник.
Столетна бака Вука, пореклом је из Доње Борине, рођена је у породици Вукашиновић, као четврта ћерка, а пето дете које је преживело девету, односно десету годину.
Према емотивном и надахнутом сведочењу Вукиног сестрића Јове Илића, имала је још два брата, који су прерано окончали своје животе, у времену препуном тешкоћа, одрицања и искушења, уз које он није растао.
„Памтим четири тетке, моју мајку Борку пету, ујака који живеше 66 година. Њих пет сестара поживело је од 89 до 95 година. Вука се удала 1962. године за Жарка Вујанца, комунисту. Ако данас можемо позитивно да се изразимо о комунистима, теча је био поштен човек од главе до пете и по својим делима изворни комуниста. Нажалост, нису имали своју децу, али смо сви ми, нас двадесет двоје, сестрића и братанаца били њена деца. Тринаесту годину је тетка удовица, узорна супруга идеална тетка, поштован и вољен члан ове заједнице, савременик, сведок рађања, раста и развоја овог места. Верујем да се данас на прсте једне руке могу набројати такви комунисти и њихови наследници у виду СПС. Ја сам се и данас у обраћању скупу, родбини и пријатељима, на свечаности прославе њеног рођендана, категорички изјаснио да та политичка партија није имала оданијег члана у Малом Зворнику, па и у Србији. Била је скојевка, у рату, члан Савеза комуниста од 1947. године… Вука је занат кројења и шивења завршила у Лозници, уз подршку браће и сестара. Креација на црно-белој фотографији, изложеној у сали, је њена венчана хаљина, а кошуљицу и хаљиницу које је сашила смо носили на њеној свадби сестра и ја. Видимо да је то била жена раскошне лепоте, лепа на око, отворена и директна, без длаке на језику, а прекрасна у души, нежнијој од памука и топлијој од сунца.
О њеном таленту сведоче бројни суграђани и пријатељи, а о скромности, карактеру и доброчинству цене одеће приступачне свима.
Потпуковник Војске Југославије и Србије у пензији, Јово Илић памти бројне анегдоте из живота своје мајке Борке и тетка Вуке. Истина, надао се да ће и његова мајка доживети стоту, јер је млађа четири године, али у шали истиче да јој је он као син узео десетак година живота, апропо његове професије и својеглавости.
„Тетка се удала из наше куће, 1962. године. А из наше куће ћемо је и вратити родитељима. Искрено се надам да нећемо скоро”, истиче Јово, кога краси врцави хумор, ошроуман, преплављен досеткама и шармом.
„Имамо уговор о доживотном издржавању, дуже од десет година, иако је мимо моје жеље, по договору тетке и њеног супруга, чиме је испоштована течина воља. Како год, на крају крајева то завештање се савесно чува и завршиће у фамилији, јер мени није преко потребно. Пре једно два месеца тетка ми је у шали рекла да сам се преварио. Не исплати ми се што сам је усвојио. Највеће задовољство и испуњење мојих жеља биће ако тетка животним веком надмаши сва наша очекивања.”
Колико је бака Вука вољена упечатљиво сведочи и данашња свечаност?
„Управо тако, ту су „Девићи”, односно Максићи, Дева је прва тетка, која има седморо своје деце и њихови наследници – унучићи, праунуци; следећа је Мила, ја их зовем „Милићи”, а Радомирови су „Радомировићи”. Његови наследници су сви ту, на прослави. Следећи су „Дарићи” и ми, „Боркићи”. Доста нас је било, а уз присутну сету и успомене на све који нису више са нама, ово је најрадоснији скуп”.
Пркосећи свим добронамерним препорукама лекара за очување сопственог здравља, бака Вука је страствени пушач, а још круже анегдоте како се довијала да током опоравака у санаторијуму и на болничким одељењима не буде ускраћена за никотинске штапиће. Тек на прослави овог јубиларног рођендана сазнајемо да је почела да дувани од шездесете године живота. Биће да је и њено тело првенствено обликовао и сачувао оптимистични дух, због когa је омиљена у Рибарској улици и међу својим суграђанима.
💻 Извор: Мали Зворник инфо
📷 Фото: Мали Зворник инфо
