Сагласности и документација пред почетак радова на санацији моста између Зворника и Малог Зворника
Градоначелник Зворника Зоран Стевановић изразио је очекивања да ће ускоро бити прикупљена сва потребна документација за пројекат санације „Моста краља Александра Првог Карађорђевића“ који преко Дрине повезује Зворник и Мали Зворник, односно Републику Српску и Србију.
„Очекујемо да Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије дâ сагласност за пројекат санације, како би Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске издало потребну документацију, након чега би се ишло у расписивање јавне набавке за извођење радова“, рекао је новинарима Стевановић.
Он је додао да је већ до сада изгубљено доста времена за неопходну санацију овог моста за коју је Влада Србије издвојила 600.000 евра.
„Мост је сам по себи специфичан објекат који изискује додатне напоре да се прибаве све потребне дозволе и сагласности за санацију, из разлога што је велики број установа, институција и органа надлежан за овај мост”, рекао је Стевановић.
Стевановић је појаснио да су за издавање неких од дозвола, сагасности или друге документације за санацију моста, надлежно Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије, за нешто „Воде Србије”, за нешто ресорна министарства и „Воде Републике Српске”, па Савет министара, док се за неке послове не могу заобићи ни локалне заједнице Зворник и Мали Зворник.
„Иако је, као што се види, процедура компликована, ипак очекујем да ће се ових дана све то размрсити, како би кренула реализација пројекта”, рекао је Стевановић.
Истичући да је још рано говорити када ће овај пројекат бити завршен, Стевановић је рекао да ће све бити јасније тек када буду добијене све сагласности и дозволе и када буде познат извођач радова.
Историјат градње
Мост Краља Александра Првог Карађорђевића између два Зворника, један је од три очувана задужбинска или заветна моста на Дрини. Током јула 1919. године, Мали Зворник је посетио краљ Александар. И већ 1922. године српски трговци су почели планирати градњу моста на месту где се краљ искрцао. Решење гвозденог моста на Дрини је усвојено четири година касније, 1926. Градња овог гвозденог моста почела је 1927. а завршена је 1929. године. Тежина гвоздене конструкције износи 950.000 kg, а стајао је око 13,5 милиона тадашњих динара. Мост је грађен средствима Министарства грађевине Краљевине Југославије, ратном репарацијом и донацијама краља Александра. Министарство трговине је надзирало радове, а радовима су руководили инжењери Мићић из Љубовије и Жилов из Русије. По завршетку градње, запрежним возилима довезено је на мост 30.000 тона камена, да би се испитала његова издржљивост. Након 15 дана, када се утврдило да је мост чврст и стабилан, камен је уклољен. У саобраћај га је 12. јануара 1930. године пустио краљ Александар Први Карађорђевић. Дужина моста износи 150, а ширина 7,2 метара. Када би се сви делови металне конструкције моста развили у раван терен, заузели би 14.000 квадратних метара простора.
Са првим озбиљнијим оштећењима, у две етапе, забрањено је најпре одвијање теретног и јавног саобраћаја, превоза робе и путника, а касније саобраћај свих моторних возила. Од октобра 2015. године, применом Споразума између БиХ и Србије о пограничном саобраћају из 2007. године – у циљу појачаних мера граничних контрола које се примењују у складу са избегличком кризом у регииону, али и у циљу спречавања прекограничног криминала, служи као малогранични прелаз, само за пешаке из два суседне комуне, а сви остали посетиоци су присиљени да прелазе на најближем граничном прелазу Нови мост – Каракај.
Извори: Инфо Бирач/Мали Зворник инфо/Википедија
Фото галерија: Kandinsky Photo
Архива: Мали Зворник инфо
Новинар сарадник: Далибор Крстић