Прва промоција романа „Покꜵјник” уприличена у Малом Зворнику

Отелотворење талента: Марко Д. Марковић великодушно дели своје духовне дарове са читалачком публиком 

У среду, 9.октобра,  у читаоници одељења одраслих Библиотеке „17. септембар” одржана је промоција нове књиге „Покојник-покајник” нашег завичајног писца Марка Д. Марковића.

„Покојник-покајник” је пети роман нашег суграђанина. Роман је стваран у духу руских класика, као лични печат самог аутора. Новом роману претходила су ауторска дела: „Назиреј”, „Жртвеник љубави”, „Злочин у клевети” и „У себи заточени”.

Овом приликом, установа културе у Малом Зворнику захвалила се свим суграђанима, присутним на књижевној вечери и Марку који је за прву промоцију свог новог романа изабрао баш нашу библиотеку.

„Драго ми је да је промоција моје књиге била тако посећена, да Мали Зворник културно живи и да су дела завичајних аутора на видном месту, а колико сам упућен, моја дела су читана и поштована. Сама промоција је изузетно добро организована. Библиотекарке, њих шест су заиста сјајне и имали смо једно опуштеније књижевно вече, без икакве форме, а постављена питања била су инспиративна. Оне мене већ и познају, једним делом, остварили смо спонтани разговор, што мени одговара. Не волим никакве форме, а ово вече је било све, само не форма.

Драго ми је што су поменули 19. Ликовну колонију, на којој сам учествовао, заједно са својим синовима, што је на мене оставило јак утисак. На дар сам добио каталог у којем су и радови мојих дечака. Дивно је бити део сјајне екипе уметника и то са својом децом.

Интересовање читалаца је било на врло озбиљном и лепом нивоу, а ја се одушевим када дођем у мали град и схватим да постижу велике ствари у области културе. Мој утисак је да директорица Славојка и читав тим библиотеке чине озбиљне кораке за Мали Зворник, колико сам ја могао да видим. И то истичем.

Дописница Лотела, Љиљана, успела је да, од разговора који је првобитно требао да буде најава књижевне вечери, припреми емисију коју ће емитовати.

Оно што је можда мој најјачи утисак, поред размене емоција са посетиоцима, је да сам гостовао током Дечје недеље. Много је овде симболике (разумеће свако ко зна какав је мој однос према деци и колико верујем да од дечице можемо много тога да научимо).

У читавој тој гужви, у лавиринту обавеза, нашли су времена, снаге и воље да направимо једно књижевно вече које је, симболично, прва промоција моје нове књиге у родном граду. Понео сам лепу емоцију, као и сваки пут, из Малог Зворника, а видим да наши људи препознају моја дела и знају шта могу да очекују, читају оно што сам, за сада, оставио иза себе. То ми је важно и импонује ми. Поборник сам тога да се култура шири без сујете. Сматрам да је потребно да се завичајни аутори, у култури и уметности, међусобно подржавају. На крају, разговарали смо читаоци и ја. Та интеракција била је прилично добра. све је било срдачно, топло и спонтано.”, казао је наш саговорник, Марко Д. Марковић.

Марко Д. Марковић српски је књижевник, иконописац, фотограф и дуборезац. Рођен је у Лозници, 9. априла 1982. године. Аутор је пет прозних дела и лауреат књижевних награда. Члан је Удружења књижевника Србије, српско – руског књижевног друштва „Словенско слово” и књижевног друштва „Сунчани брег”. Активан је у друштвено – културолошком животу где се, између осталог, залаже за међусобну повезаност уметника у региону. Са некима од њих и сарађује.

Детињство је провео у Цулинама где је и стекао основно образовање. Први разред гимназије завршио је у Малом Зворнику, а средње образовање стекао је у Војној гимназији у Београду. Након тога, дипломирао је 2004. године на Војној академији у Београду, смер Поморство, са одличним просеком и као прворангирани у класи, а на тему „Хришћанство и рат”.

Од 2004. до 2006. године радио је на бродовима Ратне морнарице у Тивту и Бару, напослетку и у Хидрографском институту у Лепетанима. Након тога, преселио се у Београд, где и данас живи, ради и ствара. Запослен је у Војногеографском институту од 2006. године.

Упоредо са војним позивом, бави се књижевношћу, иконописањем и уметничким фотографисањем. Аутор је преко 50 иконописачких радова, више стотина уметничких фотографија и прави дрвене макете манастира. Излагао је у Србији и региону.

Писањем се бави од своје деветнаесте године и објављивао је есеје у часопису „Војска”, да би 2010. године публиковао и своје прво књижевно дело, које је наишло на значајну пажњу читалачке публике. Дела су му објављивана у Србији и Републици Српској.

Боравио је у Манастиру Хиландару и у Манастиру Лелићу, задужбини Светог Николаја Жичког, где је и стекао духовна искуства која су утицала на живот и књижевно стваралаштво. Има два сина, Максима Лава  и Андреја.

Роман „У с(еби зато)чени” је добио прву награду на регионалном књижевном конкурсу 6. Дрински књижевни сусрети (2022) за најбољи необјављени роман. Исто дело је ушло у ужи избор за награду Ђуро Дамјановић 2023. године. Роман „Покојник – Покајник” награђен је на 8. Дринским књижевним сусретима (2024). године у Зворнику.

Извод из рецензије: „Тематски и стилски ово дело неодољиво подсећа на Ф. М. Достојевског, али то не значи да аутор покушава да опонаша руског генија и великана светске књижевности. Напротив, аутор је врло аутентичан, самосвојан.

У овом делу наилазимо на кошницу упечатљивих ликoва. Аутор нас на веома жив и драматичан начин суочава са мраком унутрашњег човека (једна од повезница са Достојевским) и кроз занимљиве и веште заокрете и неочекиваности води нас на главно поприште живота где мач добра укршта са оштром сабљом зла”.

Жарко Чигоја

„Пред нама је још један изузетан роман у духу руских класика, као лични печат аутора Марка Д. Марковића. Драмска прича смештена у велелепни Петроград с почетка 19. века, води нас кроз различите људске судбине, чистоту и ужас унутрашњег бића човека, вечиту борбу добра и зла.

Прецизни и сликовити описи карактера и догађаја воде нас до најдубљих мрачних страна појединца и подстичу на размишљање о кривици, покајању, моралном посртању, љубави и праштању. Подсећају нас да без вере нема ни освешћења и да без ње, људска слабост може бити погубна по човека, његово окружење и читаво друштво.

По стилу писања, најсличнији непревазиђеним Достојевским са којим га пореде како читаоци, тако и критичари, аутор нас до самог краја држи у неизвесности о исходу догађаја, о чему говори сам назив и интригантан наслов романа”.

Марија Тобџић

💻 Извори: Мали Зворник инфо / Библиотека „17. септембар”  Мали Зворник / АСоглас издаваштво / РТС – Пут без путовања / Globland Books / Википедија

📷 Фото: Библиотека „17. септембар” Мали Зворник

🗃 Архива прилога: Мали Зворник инфо

Promocija romana Marka D. Markovića: U se(bi zato)čeni

Share