Предуслов развоја локалне заједнице: Пречишћавање отпадних вода и канализациони системи

Не постоји општеприхваћена дефиниција отпадне воде. Једна од могућих је следећа:

Вода онечишћена на било који начин током употребе представља отпадну воду.

У општем случају отпадна вода је онечишћена раствореним и нераствореним органским и неорганским материјама.

У последњој деценији изградња или реконструкција канализације углавном су финансиране из средстава локалних самоуправа уз повремено учешће Републике. Са друге стране, реконструкција и изградња постројења за пречишћавање отпадних вода је најчешће резултат сарадње са међународним институцијама, уз суфинансирање од стране Републике и локалне самоуправе. За низ постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода припрема се техничка документација, што је обавеза локалних самоуправа и предуслов за прибављање средстава за реализацију, било код домаћих или код иностраних извора финансирања.

Квалитет отпадне воде која се мозе испуштати у реципијент (прималац) регулише свака заједница одговарајућим стандардима. Пошто су количине свеже воде које стоје на располагању ограничене, а потребе за њом се повећавају, вода почиње у све већој мери да се поново користи, свесно или несвесно (испуштањем отпадне воде у исте водотокове из којих се узима вода). На тај начин квалитет свеже воде је све више повезан са квалитетом отпадне воде. Да би се заштитио реципијент, отпадна вода се мора пречишћавати.

Општина Мали Зворник:

Пречишћавање и одвођење отпадних и атмосферских вода успешно је спроведено у центру Малог Зворника, а поред доградње постројења ,,Емшер јама“ у грађевинском, техничком и технолошком погледу, планирају се: изградња постројења за прераду отпадних вода (ППОВ) ,,Нови мост“ за Доње Насеље и ППОВ у Сакару. Најозбиљнији проблем остају нерешени имовинско-правни односи. Директор ЈКП ,,Дрина“ Драган Чикарић нагласио је да се праћењем и применом нових технологија, могу остварити енормне уштеде и отклонити до сада нерешиви проблеми. ,,Тежимо томе да задржимо сепаратни тип градње, одвајањем фекалне и атмосферске канализације. Постоје мања, компактна, јефтинија постројења за децентрализирано прочишћавање, која прерађују отпадне воде за потребе становништва. Кратак је период исплативости инвестиције, минимални су захтеви за стално ангажовање запослених, а значајно су умањени трошкови електричне енергије за рад компресора и пумпи.

Председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић, у изјави за портал Мали Зворник Инфо, истиче да је актуелно ППОВ Сакар друго постројење у општини. ,,Прошле и једним делом ове године смо урадили за део месне заједнице Радаљ, истина мање постројење за Основну школу ,,Стеван Филиповић“ и Дом културе у овом насељу. И тамо је било проблема са динамиком извођења радова. И пре мог именовања започети су припремни радови, али реализација је захтевала време. Изградња ППОВ Сакар и Доње Насеље је започета много раније, али успоравани су због нерешених имовинских односа, корекције планских докумената и уговора. Имамо наменска средства, у износу од око 30 милиона динара, преносимо их из године у годину, а да у Доњем насељу и дан-данас, упркос обезбеђеном финансирању, покушавамо да обезбедимо све предуслове за реализацију, у сарадњи са ЈКП ,,Дрина“.

Добра вест је да у децембру завршавамо ППОВ у Сакару. Вредност инвестиције и радова је око 13 милиона динара. Искрено, постројење без прикључења корисника није функционално, а на XИИИ седници смо донели одређене одлуке и платили смо планска документа. Једним делом је завршена набавка за пројекте канализационе мреже. Морам нагласити да смо у сарадњи са градом Зворником конкурисали за ИПА пројекат (Инструмент претприступне помоћи ЕУ) прекограничне сарадње Србије и БиХ и надамо се да ћемо одобрењем тог пројекта уштедети огромна средства, од око 50 милиона динара. Ова уштеда нам омогућава да уложимо минимална средства у канализациону мрежу насеља Сакар.

И ви сте свесни, на основу покренутих акција за обнову старог базена крај Понтона, да центар Малог Зворника има потребе за базеном у летњем периоду. Према нашим сазнањима, а председник Скупштине општине Мали Зворник Радован Тадић је упознат са правном регулативом, немогућ је повраћај у пређашње стање и обнова старог базена који је у кругу од 500 метара од објеката Хидроелектране ,,Зворник“. Општини Мали Зворник преостаје локација плаже у Сакару, где иначе организујемо најважније летње и јесење спортске, риболовне и туристичке манифестације, да испуњењем свих предуслова и обезбеђењем чисте техничке воде добијемо градску плажу, са пратећим објектима за децу и одрасле суграђане. Уређење тог простора је један од наших приоритета, предуслов за развој туризма.

Радове на канализацији у општини Мали Зворник, у највећој мери, вршићемо коришћењем наменских средстава, али морамо, упоредо, завршити водоводе у Доњој Трешњици, Амајићу, Читлуку, Цулинама и Доњој Борини. Средства из ИПА фондова нису намењена овим инфраструктурним пројектима. Недавно смо планирали набавку половне цистерне како бисмо одвојили прање улица од водоснабдевања становништва у насељима где је то неопходно, али нам надлежно министарство, поштујући своје критеријуме, није одобрило ту куповину. Једна цистерна не може да одговори на све потребе становништва. Добро је да је у протеклој години била исправна. Због те чињенице, новим ребалансом одобрили смо набавку новог возила, у вредности од око 12 милиона динара из наменских средстава. Тако ћемо комунално предузеће поставити на здраве темеље, опремивши их новом опремом која ће им обезбедити ефикасност и приходе. Дакле, изградња постројења за прераду отпадних вода (ППОВ) у Сакару је пројекат који је предуслов и важан сегмент ревитализације комуналне инфраструктуре у општини Мали Зворник“, закључио је Јевтић своје излагање.

Прилог:  Дугорочни план пословне стратегије и развоја – ЈКП ,,Дрина’’ Мали Зворник

Фото галерија: Мали Зворник Инфо

Република Србија – Перспективе:

Србија је после деценију и по поново добила посебно министарство за област животне средине, а својевремено смо први у региону формирали самостално министарство, почетком деведесетих година. Ако немамо довољно добар ваздух или пијаћу воду, онда нема ни опстанка. Ми за развијеним светом у погледу индустрије, као и заштите животне средине, заостајемо 20-25 година. Нас само наука и примена најновијих достигнућа и искустава може да доведе у ситуацију да буквално прескочимо добар део тог заостатка. Имамо шансе да готово у једном скоку пређемо 10-15 година уз помоћ нових технологија.

Отпадне воде се састоје од употребљених вода из домаћинстава, установа, школа, угоститељских објеката… које су у неким случајевима помешане са индустријским отпадним водама. Градске отпадне воде садрже различите супстанце које, када се непречишћене испусте у водопријемник (реке, канали, језера), на различите начине загађују животну средину. Да би се смањили негативни утицаји отпадних вода на водне ресурсе и животну средину уопште, неопходно је пре испуштања отпадне воде извршити њено пречишћавање.

Тренутно стање у Србији говори да су основни проблеми са којима се Србија суочава – недовољна изграђеност канализационе инфраструктуре у градовима и индустрији, а посебно недовољна изграђеност уређаја за третман отпадних вода, потом захтев за великим улагањима у сектор отпадних вода и на крају ниска цена воде, које није довољна да обезбеди ни одржавање постојећих водоводних и канализационих система и генерише развој и велике инвестиционе циклусе.

Србија није богата водом. Дунав, Сава и Тиса долазе споља, а водоснабдевање би требало да се ослони на домицилне воде. У условима загађења, домаће акумулације су прекомерно оптерећене одређеним материјама, па убрзано старе.

Уколико ускоро не буду изграђени пречишћивачи за отпадне воде, постоји опасност да наша земља у будућности остане без драгоцене течности за пиће. У Србији се прерађује само 5-10% отпадних вода. Више од 50% индустријских постројења у Србији не пречишћава отпадне воде, јер нема системе за пречишћавање. Ни Београд, као град са два милиона становника, нема постројење за пречишћавање отпадних вода које се уливају у Дунав. Србија се данас налази при дну лествице европских земаља у погледу комуналне опремљености док су бројне поплаве које су у претходном периоду погодиле Србију додатно утицале на овај сектор.

Пијаћа вода је најважнији ресурс на планети и свако ко је поседује и сачува спасиће становништво од исцрпљивања, па и ризика нестајања. Друга предност јесте што ћете моћи и другима да помогнете ако имате неки вишак. Решавање прикупљања и прераде отпадних вода постаје „питање свих питања“ јер се тиме решава и проблем загађености земљишта, квалитета хране и подземних вода. Србија за сада пречишћава осам процената отпадних вода, па се ради на обезбеђивању средстава из претприступних фондова ЕУ (ИПА) за потребе пречишћавања отпадних вода, како би тај број био много већи. Иначе, Србија је на зачељу и до 2041. године треба да се у потпуности усагласи са европским стандардима за ову област и изгради 320 постројења за пречишћавање отпадних комуналних вода. Србија има свега неколико постројења за пречишћавање отпадних вода која функционишу, има оних који не раде пуним капацитетом или уопште не постоје. Пре свега, нагласио је министар за заштиту животне средине Горан Триван у интервјуу за ,,Политику“, потребно је инвестирати у прераду отпадних вода. За то је неопходно улагање од око пет милијарди евра.

Извори и корисни линкови: Мали Зворник Инфо / Политика / Gradjevinarstvo.rs – портал грађевинске индустрије

Екологија уместо армија контролише нације

Канализациони системи и пречишћавање градских отпадних вода у Републици Србији – стање и перспективе

Стручни консултант: Драган Чикарић, директор ЈКП ,,Дрина“ Мали Зворник, дипломирани инжењер машинства

Новинар сарадник: Далибор Крстић, инжењер заштите животне и радне средине.

Пројекат Обновљена и чиста природа – здраво потомство одобрен је и суфинансиран ради остваривања јавног интереса у области јавног информисања на територији општине Мали Зворник у 2017. години.