Ненаду Милкићу додељена годишња награда УКРС за најбољу књигу у 2020. години

Годишњу награду Удружења књижевника Републике Српске за 2020. годину биће уручена Ненаду Милкићу, нашем суграђанину, оствареном и афирмисаном писцу, за роман „Кости“, прву књигу замишљеног четворокњижја под насловом „Погром”, у ауторском издању.

„Ненад Милкић у роману Кости приповједачки увјерљиво, умјетнички сугестивно и снажно приказује сложене ратне прилике у Сарајеву, у периоду 1992–1995. године. Аутор храбро обрађује тематику којој у савременој српској књижевности још увијек није посвећена неопходна пажња. Ратне страхоте града, који изнутра разара сопствено биће носећи тако у себи особине проклетога града Вавилона, Милкић доминатно приказује из национално неоптерећених, приповједачки неутралних перспектива, стављајући у наративни фокус судбину несрећних појединаца чији животи су нестали у вихору непредвидиве балканске историје. Ово је роман који на умјетнички репрезентативан начин приказује сву узвишеност и биједу људскости па, иако претежно обиљежена непојамним страхотама, Милкићева приповједачка естетика могла би се сажети у максиму једног од споредних а упечатљивих јунака његовог романа: Зло је пролазно, доброта је вјечна. Роман је приповједачки заснован на више наративних планова, чија преплитања доприносе његовој драматици. Занимљиви дијалози ликова, који од породичних и најинтимних ломова у карактерима прерастају у полемичке и пријетеће тонове, смјењују се са мноштвом призора остварених техником кадрирања. Сценичност, као једно од најчешће коришћених приповједних средстава овога аутора, има функцију усредсређења на кључне предмете и моменте којима се вјерно дочаравају хаотичне слике Сарајева, али и да, истовремено, непосредно назначи узроке и посљедице трауматичних и трагичних догађаја. Иако романескно остварење, ово дјело може допринијети меморијалној култури српског народа, на начин да емотивни однос појединца према прошлости коначно прерасте у обликован систем колективног памћења о страдању Срба у Сарајеву током посљедњег рата”.

Жири у саставу: Тихомир Левајац, Душко Певуља и Жељка Пржуљ.

Извор: Удружење књижевника Републике Српске

Ненад Милкић аутор је култне трилогије „Ми смо бранили Кошаре” чији су делови три романа: „Последња стража”, „Зов карауле”, и „Бесмртни батаљон”. У њима Милкић даје ново светло на догађаје у рејону карауле Кошаре током 1998. и 1999. године. Његов први роман је „Зовем се Дуња“ у којем отвара теме абортуса и насиља у породици, износећи чињеницу да само због насилних прекида трудноће сваке године Србија изгуби град величине Шапца, Краљева или Чачка. Прва издања овог аутора су „Пурпурне кише” (збирка поезије, 2011.) и „Певај ми мама” (збирка поезије, 2013.). Коаутор је три научна рада. Заступљен у више електронских и штампаних зборника.

Рођен је 1. фебруара 1985. године у Лозници, детињство је провео у Бањи Ковиљачи. Са супругом Драганом, уз највећу пажњу, подршку и инспирацију, живи и ради у Малом Зворнику. Заљубљеник је у шах, историју и старословенску митологију. Члан је удружења Менса. По занимању је дипломирани правник, запослен у МУП Републике Србије у СГП Мали Зворник од 2005. године.

Добитник је: Пушкинове награде, додељене од стране Савеза писаца Русије – ГО Москва; Ордена Косметске звезде 1. и 2. реда за заслуге у књижевности, додељене од стране Друштва полицијских ратника Републике Србије; Плакете Општине Мали Зворник и посебне награде Општине Мали Зворник, због достигнућа у књижевности; Церске споменице; Захвалнице Копнене војске Србије и других многобројних друштвених признања.

Фотографије: Приватна архива