На путу ка Рију: Милош Васић, веслање
Британци „падају” у Рију, Новозеланђани у Токију
Ненад Беђик, Милош Васић у двојцу изборили засад једину олимпијску квоту, а у дебитантској сезони победили су све светске посаде сем новозеландске и британске.
Од 1984. године и Олимпијских игара у Лос Анђелесу наше веслање чека на олимпијску медаљу. Истина, и 1988. у Сеулу Југославија је имала бронзу у веслању, али освојили су је Словенци Бојан Прешерн и Садик Мујкић, тако да су једини олимпијски трофеји српског веслања сребро у дубл скулу Зорана Панчића и Милорада Станулова из Москве 1980. и бронза из, већ поменуте 1984.
Идуће године у Рију Милош Васић и Ненад Беђик могли би да прекину тај олимпијски пост. То су наговестили на три најважнија такмичења ове сезоне на којима су победили све светске посаде сем новозеландског и британског двојца.
Први пут ове године сели сте у исти чамац, двојац без кормилара, и са свих такмичења вратили се с медаљама.
Ненад Беђик и ја прво смо били трећи на Европском првенству, после тога на Светском купу у Луцерну у најјачој могућој конкуренцији такође смо били трећи, а бронзану медаљу и олимпијску квоту освојили смо и на Светском првенству. То је прва медаља у олимпијској дисциплини за наше веслање после пуних 14 година и задовољни смо што смо допринели да ово буде најуспешнија сезона српског веслања у овом веку – каже 24-годишњи Милош Васић.
Трећи, трећи, трећи… Докле?
Нека тако буде до Рија и бићемо задовољни. Међутим, реално гледано мислим да можемо већ на Европском првенству у Бранденбургу почетком маја да се боримо за прво место. Нама је прошлогодишњи шампионат било прво заједничко такмичење и заузели смо треће место иза Британаца и Француза. Француски двојац није нам био озбиљан ривал ни на Светском купу ни на Европском првенству, а Британце Ленгриџа и Фода прилично смо „притиснули” – на само пола секунде. Они су доста старији од Ненада и мене, а то значи да ми имамо много више простора за напредак и сигурно ћемо бити бржи него ове сезоне. Победа над Британцима на Европском првенству била би сјајан увертира за Олимпијске игре.
Пре одласка у Бранденбург морате да изборите место у репрезентацији Србије. Да ли ће то бити тешко.
Тренутно наше веслање има само једну олимпијску квоту, коју смо у двојцу без кормилара ми испунили. Међутим, правило је да на велика такмичења иду тренутно најспремнији и ми ћемо на изборној регати да докажемо да смо то и даље ми. Имаћемо за ривале бар три добра двојца, као што су Савић и Богичевић, који су 2014. у Београду освојили прво место на Европском првенству, затим Ђерић и Луцић… То је добро за наше веслање и добро за Ненада и мене. Због тога нема опуштања, конкуренција нас тера да радимо и боље и више и да будемо фокусирани на свој циљ, а то је Рио.
Домаћа конкуренција, па ни Британци вам дакле нису проблем, а шта је с Новозеланђанима Марејем и Бондом који не само да су вас победили на Светском купу и Светском првенству, већ су победили и све остале посаде из целог света на свих 60 трка од 2009. од када веслају заједно?
Они су посебна прича. Седам година непобедивости тешко да је још неко имао у светском спорту. Убедљиво су јачи од свих и мислим да у Рију нећемо моћи да их угрозимо, али ћемо покушати.
Да ли то значи да ћете чекати да их сустигне старост?
Нису они толико старији од нас. Још су довољно млади и сигуран сам да ће веслати и на олимпијским играма у Токију 2020. Тада су наши… Шалу на страну, они су невероватни. Гледали смо неке њихове тренинге и морали да се запитамо како могу да издрже такав обим и интезитет рада. Можда је и нама потребно време да се навикнемо на толики обим рада.
У Лондону 2012. први пут наступили сте на олимпијској сцени, али у различитим чамцима. Како данас оцењујете свој олимпијски деби?
У Лондону веслао сам у четверцу с Ђерићем, Вуковићем и Јагаром, а Ненад у двојцу с Стојићем. Од нас четворице само је Јагар био искусан веслач, а ми смо имали 20, 21 годину и за нас је, с обзиром на младост и неискуство, и сам пласман на Олимпијске игре био огроман успех. Заузели смо четврто место у Б финалу и укупно десето, а реално би било да смо били први, или други у Б финалу. Међутим услови на језеру Итон Дорни нису били једнаки за све. Ми смо и у полуфиналу и у Б финалу били у најгорој, првој стази. На њој по по ветру, због таласа, није било могуће држати корак с чамцима у другим стазама. Због тога су касније променили уобичајени начин одређивања стаза, али за нас је било касно.
Каква је регатна стаза у Рију?
Чујем да су на њој исти услови у свим стазама и да је добра за такмичење.
Увелико се припремате за наредну сезону под надзором тренера Небојше Илића. Где ћете када на Ади Циганлији буде сувише хладно?
У Београду ћемо тренирати до 5. децембра, а тада идемо у Турску у нашу стару базу Којчегиз у којој остајемо до 28. децембра. Тамо су одлични услови за рад, а што је најважније увек је било топло. Тамо ће тренирати сви кандидати за репрезентацију, а у исто време биће тамо и турска репрезентација. Имаћемо добре спаринг партнере јер и Турци имају пар добрих двојаца, а после тренинга – зна се – баклаве и урмашице.
Извор: Политика
Аутор: Живко Баљкас, среда, 25. новембар.
Уредник: Далибор Крстић
Фото: Веслачки савез Србије (ВСС)
Корисни линк:
http://www.serbian-rowing.org.rs/
