Милош Васић: После успешне веслачке сезоне у родном крају

Милош Васић се увек радо враћа завичају, Доњој Трешњици, Малом Зворнику и Подрињу. Трофејног репрезентативца Србије, који је Мали Зворник уписао на веслачку мапу, у среду су угостиле пионирска и сениорска селекција Фудбалског клуба ,,Јединство“. Провео је слободно послеподне у срдачном разговору и фотографисању са пионирима, сениорима, тренерима ,,Јединства“ и представницима Спортског савеза ,,Дрина“.

Милош Васић Васке, рођен 10. јануара 1991. године, из школске клупе у Малом Зворнику, из сеоског насеља Доње Трешњице, каријеру је почео 2006. године у Веслачком клубу Партизан. Од 2006. члан је млађих селекција Веслачке репрезентација Србије. Од 2010. сениорски је репрезентативац.

Највећи успеси у каријери: сребрна медаља у двојцу без кормилара на Светском купу у Познању – Пољској 2017; бронзана медаља у двојцу без кормилара на Европском првенству за сениоре у Рачицама – Чешкој 2017; сребрна медаља у двојцу без кормилара на Светском купу у Београду – Србији 2017; бронзана медаља у двојцу без кормилара на Светском првенству за сениоре у Ожибелеу Француској 2015; бронзана медаља у двојцу без кормилара на III Светском купу у Швајцарској 2015; бронзана медаља у двојцу без кормилара на Европском првенству за сениоре у Пољској 2015; сребрна медаља у четверцу без кормилара на Првом светском купу у Словенији 2010; бронзана медаља у двојцу без кормилара на Светском првенству за сениоре до 23 године у Аустрији 2013; бронзана медаља у четверцу без кормилара на Европском првенству у Италији 2012; учесник олимпијских игара у Лондону 2012. (10. место у четверцу без кормилара) и у Рио де Жанеиру (10. место у двојцу без кормилара); вишеструки је државни првак.

Милош годинама бодри и стимулише талентоване младе спортисте да истрају у амбицијама. На путу до трона, сплет околности, миг судбине, спортска срећа, физичка спремност, психолошка стабилност и таленат пресуђују.

Веслањем је почео да се бави 2006. године. До тада није знао ни шта је веслање, ни да постоји, иако је пратио и волео спорт. Био је осми разред када је Веслачки савез Србије покренуо пројекат тражења талената под називом „Лондон 2012“. Све је, дакле, почело случајно. На часу српског језика у школи, када су представници Веслачког савеза Србије и Веслачког клуба Партизан дошли да траже младе наде за Олимпијске игре у Лондону. ,,Рекли су нам да устанемо, а како сам био висок и кракат, изабрали су ме да пробам да веслам на ергометру. Нас 12 дошло је у Београд, четворица смо прошли даље и после шест месеци остао сам само ја. Било је баш тешко, двоумио сам се да ли да останем или да се вратим кући. Све је било ново за мене и веома напорно. Баш ту негде на пола године показао сам озбиљне потенцијале, па сам у глави почео да преламам да могу да успем. Тада су почели и озбиљнији резултати, победа у четверцу на Балканском првенству за кадете…“

Људи из ВСС и ВКП направили су добар избор за Лондон у Малом Зворнику, а пласман на те Олимпијске игре са 21 годином јесте било нешто велико. (Интервјуи за Курир и Спортиндекс, студентски спортски портал)

Милош Васић носилац је највиших јавних признања општине Мали Зворник. Поводом 60-те годишњице од настанка општине Мали Зворник, повеља му је додељена 2015. године, када смо се радовали бронзаној медаљи на Светском првенству за сениоре у Ожибелеу и пласману у финале првенства у Француској којим је изборио пласман на Олимпијаду у Рију 2016. године. Памтимо да је Милош Васић 2009. године био и добитник плакете општине Мали Зворник, која му је уручена на прослави Дана општине и то поводом пласмана на Олимпијске игре у Лондону 2012. године.

Подсетник:

Мали Зворник је током осамдесетих година прошлог века имао традицију развоја кајакашког спорта, кануа и једриличарства. Постојање Кајакашког клуба ,,Јединство“, под покровитељством ДП ,,Равнаја“ и ХЕ ,,Зворник“, подстакло је тадашњи државни кајакашки савез да организује најмање два првенства Југославије на мирним водама. Председник клуба био је Раде Јовичић. У том периоду посетио нас је Матија Љубек, прво име репрезентативног тима кануиста, освајач три златне олимпијске медаље и једне бронзане медаље. Набављени су и такмичарски кајаци, али нисмо имали појединце, попут Милоша Васића, који би се истакли и постигли запаженије резултате.

Четврт века касније, по свему судећи, пружена нам је прилика да уз Милошеву помоћ оснујемо веслачки клуб и млађе генерације подстакнемо да се остваре у овој спортској дисциплини. Веслање је један од низа спортова на води; међутим лаици га често поистовећују с кајаком и кануом. Разлика је и у покрету и у грађи чамаца, а основна предност веслања је што не фаворизује ни једну групу мишића већ их све складно развија, за разлику од кајака и кануа који наглашавају активност горњим екстремитетима. Стандардна (олимпијска) дужина стазе у веслачком спорту је 2000 метара, а у тркама кајака и кануа Олимпијске дисциплине су 500 и 1000 метара.

Фото: Фудбалски клуб ,,Јединство“ / Спортски савез ,,Дрина“

Новинари сарадници: Самир Салихбеговић / Далибор Крстић