Мали Зворник у земљи науке и иновација 🗺
Десети по реду Дан науке и иновација одржан је у Дому културе у Малом Зворнику, у уторак, 12. марта 2024. године.
Посетиоцима овог догађаја у Дому културе представљени су програми подршке коју Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије пружа преко Фонда за иновациону делатност, Фонда за науку и Центра за промоцију науке, док су у Центру за развој иновација у области заштите животне средине презентоване иновативне бизнис идеје учесника манифестације, као и примери успешно реализованих стартап програма.
Догађај у Малом Зворнику организован је и уз неизоставну сарадњу са Регионалним иновационим стартап центром и општином Мали Зворник.
Зоран Јевтић, председник општине, изразио је захвалност на лепим речима и похвалама за рад, додајући да му је још драже то што је Мали Зворник међу двадесетак општина које имају иновациони центар.
„Лепо је чути похвале јер је то подстицај за општину, али, пре свега, за младе. Ми већ имамо контакте са Технолошким факултетом из Зворника, тако да је ово добро и за комшијске општине са обе стране Дрине. Нове идеје су увек добродошле”, рекао је Јевтић.
Јован Милић, посебни саветник министарке др Јелене Беговић присуствовао је 10. Дану науке и иновација, који се реализује у оквиру државног пројекта „Србија, земља науке, земља иновација”.
„Наша је дужност да свим грађанима у сваком месту у Србији представимо могућности, јер на тај начин подижемо транспарентност у раду нашег министарства, а са друге стране, добијамо већи број квалитетних пријава на конкурсима које кроз одређене фондове расписујемо” – истакао је Јован Милић, посебни саветник министарке др Беговић.
Милић је посебно нагласио да је Мали Зворник заслужио пажњу, као и Регионални иновациони стартап центар (РИСЦ) који је покренула и основала Влада Републике Србије уз подршку општине.
„Од пет државних циљева, четири долазе из домена науке и новација. Тек ћемо радити на развоју центра у Малом Зворнику то смо договорили и на састанку са председником општине. Очекује нас EXPO 2027 , када ће Београд бити светска престоница креативности и иновација, свакако нас очекује и реконструкција Подземног града Карађорђевића. Долазе лепи дани за Мали Зворник” – закључио је Милић.
Он је навео да је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије кровна институција фондовима у овој области, научно-технолошким парковима и институтима, те да у Србији тренутно послују четири научно-технолошка парка, у Новом Саду, Београду, Нишу и Чачку, истакавши да је у Крушевцу у току изградња потпуно новог научно-технолошког парка, као и да је актуелно проширење капацитета научно-технолошких паркова у Нишу и Чачку.
Милић је рекао да је Центар за промоцију науке такође део овог министарства, као и два фонда, Фонд за иновациону делатност и Фонд за науку.
Наводећи да је Министарство науке, технолошког развоја и иновација укључено у процес дигитализације, он је као посебно важну чињеницу истакао то да су по први пут у историји Србије, од њене независности, од пет државних циљева четири везана за науку и иновације и да то говори о озбиљности једног друштва да промовише праве вредности.
Говорећи о резултатима у области дигиталицазије, Милић је рекао да је портал Е – наука око 85 одсто дигитализован, те да министарство покреће Портал отворене истраживачке инфраструктуре, у намери да попише сву опрему и све што министарство поседује, како би знали где је потребно инвестирање и да се то пре свега односи на факултете, научне институте и све оно што је повезано и умрежено за науку.
Он је истакао да је поносан на бројке које говоре о резултатима у области науке, наводећи да Србија има Институт за вештачку интелигенцију, као и Националну стратегију о вештачкој интелигенцији, те да се о вештачкој интелигенцији учи у нашим основним и средњим школама и да су Србија и Сингапур на истом нивоу у погледу развоја вештачке интелигенције.
Према његовим речима, у иновационом екосистему Србије тренутно послује око 700 стартап предузећа, а да је амбиција да до 2027. године буде око 1500 регистрованих стартап предузећа.
„Оно што је посебно важно, близу 100 стартапа базирано је на блокчејн технологији, 120.000 запослених је у ИКТ сектору у Србији, а извоз ИКТ идустрије приближно је 3,7 милијарди евра. То су бројеви који су за понос, иако се осети рецесија и криза у ИТ сектору”, рекао је Милић, напомињући да је евидентна стагнација у погледу запошљавања у овој области на глобалном нивоу и да се то рефлектује и на Србију.
*Блокчејн (база података (дигитална књига записа) која се користи за складиштење, верификацију и трансакције) и следећа генерација интернета веб-3 као технологије доносе преко потребну еволуцију у многим аспектима људског живота у погледу плаћања, брзине трансакција и начина пословања.
Говорећи о инфраструктури која је у изградњи, он је навео да је БИО 4 кампус један од најважнијих државних пројеката и уједно највеће улагање у науку икада, вредно преко 300.000.000 евра.
Међу осталим важним пројектима који предстоје он је навео изградњу новог научно-технолошког парка у Београду, завршетак изградње научно – технолошког парка у Крушевцу, ширење капацитета научно-технолошких паркова у Нишу и Чачку, отварање иновационих центара у Новом Пазару, Лесковцу, Лозници и у Крагујевцу, где је планирано и отварање научно-технолошког парка, додајући да је предвиђено и појачање капацитета Иновационог центра у Малом Зворнику.
Милић је рекао да је укупни буџет Фонда за науку у текућој години за 11 програма 81,7 милиона евра и да се углавном научни радници, научници и истраживачи пријављују за наведена средства.
Говорећи о учешћу у међународним организацијама, он је навео да је на иницијативу Србије усвојена УН декада науке, односно да је Скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију по којој ће у наредних 10 година све што се дешава у свету у вези са науком бити повезано и са Резолуцијом Србије у овој области.
Осим тога, како је истакао, Србија је и у глобалном партнерству за вештачку интелигенцију, које је покренуо француски председник Макрон и које броји 29 земаља чланица и недавно је изгласана за председавајућег у самој иницијативи, а у априлу предстоји одлазак у Њујорк поводом учешћа у асоцијацији Уједињених нација фокусираној на вештачку интелигенцију.
Окупљене на Дану науке и иновација у Малом Зворнику посебни саветник министарке науке, технолошког развоја и иновација др Јелене Беговић детаљније је информисао о пројекту „Био фор кампус”, рекавши да ће то бити највећи центар посвећен природним наукама и да је његова изградња предвиђена до 2026. године.
„Градимо га у Београду, у Кумодражу. Окупиће седам факултета београдског универзитета, девет научних института, укључујући Институт „Биосенс” и Институт за вештачку интелигенцију. Поред тога, моћи ћемо да тестирамо све оно што се до сада тестирало у одвојеним лабораторијама, а Биолошки факултет имаће по први пут своју зграду”, рекао је Милић, додајући да ће комплекс имати и конференцијски мултимедијални центар који ће окупљати научнике и истраживаче, посебан простор за факултете, као и за смештај научника.
Према његовим речима, у оквиру изградње овог комплекса предстоји и решавање путне инфраструктуре, будући да ће се „Био 4 кампус” простирати на 20 хектара и да ће на дневном нивоу окупљати око 1000 истраживача.
Милић је навео да су већ склопљени уговори о сарадњи са фармацеутским компанијама из света, тако да Србија улази у поље биомедицине.
Он је појаснио да „Био 4 кампус” у свом називу садржи број 4 због четири кључне области којима је посвећен, а то су, осим биомедицине, биоинформатика, биоинжењеринг и биодиверзитет, додајући да се најближи кампус сличног типа налази у Женеви, а да је ово јединствени мултифункционални научни кампус на Западном Балкану, односно у овом делу Европе.
Што се тиче планова, наводећи да предстоји формирање Владе и усвајање нових закона, као и наставак институционалне подршке центрима у оквиру иновационог екосистема, он је рекао да је потребно улагање у људе и развој запослених у научно-технолошким парковима у држави, посебно сада када се ради на проширењу њихових капацитета, као и израда низа неопходних стратешких докумената.
Милић је навео да предстоји доста активности на међународном пољу рада, што укључује, по први пут у историји Србије, успостављање директних научних односа са Канадом, које је предвиђено у јулу текуће године.
На крају свог излагања на скупу у Малом Зворнику, он је послао поруку да је образовање кључ за постизање нечега у животу, за развој здравог друштва којем тежи држава Србија и да би млади људи требало да процес образовања виде као неку игру у којој ће сигурно бити победници, ако се труде и позвао их да питају, уче и упијају што више знања, да се јаве Центру за промоцију науке и Фонду за иновациону делатност Министарства науке, технолошког развоја и иновација са конкретним предлозима и идејама, а да је дужност ових институција да их подрже.
Присутнима су се обратили и Данијела Вучићевић, представница Центра за промоцију науке, Марко Монић, саветник за програме и пројекте у Фонду за иновациону делатност и Милан Јенић, у име Центра за промоцију науке.
О отвореним конкурсима и начинима на које Фонд за иновациону делатност помаже сарадњу науке и привреде говорио је Марко Монић, сарадник за програме и пројекте у Фонду за иновациону делатност, истакавши да је улога овог фонда директно повезана са формирањем и развојем иновативног екосистема и стартап екосистема.
Он је навео да је за 12 година, колико Фонд за иновациону делатност у Србији постоји, формиран огроман број нових фирми и технолошких иновација и појачан економски раст Србије, те да се финансира преко страних партнера, односно из фондова Европске уније, Светске банке, као и из буџета Републике Србије.
Монић је рекао да су програми конципирани тако да обухватају све фазе пословања, од развоја саме идеје до комерцијалних делова пословања.
Он је појединачно презентовао сваки од понуђених програма, које заинтересовани могу да пронађу и на сајту Фонда за иновациону делатност, на адреси www.inovacionifond.rs, појаснивши услове, процедуру и рокове за конкурисање.
Овом приликом истакнуто је да је код Фонда за науку тренутно актуелан програм „Дијаспора 2023”, који је први пут покренут.
Извојено је 2,2 милиона евра да би се ојачала сарадња између научника у Србији и дијаспори, ради развијања пројеката на глобалном нивоу.
Представник Центра за промоцију науке, Милан Јенић, рекао је да је за разлику од Фонда за иновациону делатност који повезује науку и привреду и Фонда за науку који се бави подршком у области науке, Центар за промоцију науке усмерен је на општу публику, на општу популацију и на комуникацију између науке и обичног света, односно грађана.
Јенић је објаснио да је циљ поменутог Центра да промовише и популаризује науку, да наука уђе у живот до те мере да постане део свакодневице, да развија научну културу код људи и да још као мали прихватамо критичко мишљење у вези са друштвеним питањима, односно друштвеним наукама, а да у случају природних наука и технологија развијамо методолошки приступ.
Он је рекао да се Центар за промоцију науке делом бави издаваштвом и медијском продукцијом, истакавши да је значајан производ сектора за издаваштво веома квалитетан часопис „Елементи”, који излази четири пута годишње и има 35 бројева до сада и једно посебно издање на енглеском језику, а осим корисних информација садржи и веома лепе илустрације, најпознатијих и најквалитетнијих илустратора из Србије и ширег окружења.
Часопис такође има велику мрежу сарадника који пишу текстове, међу којима су и запослени у Центру за промоцију науке.
Постоји још неколико издања на нивоу године, а тренутно актуелно издање је књига „Како ваш мозак ради”, у којој је приказано како свако још у основној школи може да се бави научним радом у малом, експериментима и да већ у том узрасту стекне истраживачки дух.
Јенић је позвао окупљене да када дође време Сајма књига у Београду посете штанд Центра за промоцију науке и потраже нека о издања, истакавши да су она доступна и на сајту, на адреси www.cpn.edu.rs, осим најновијег броја часописа који није доступан у дигиталном облику већ у снабдевенијим књижарама и киосцима.
При Центру за промоцију науке ради и Сектор за програмске делатности, који се бави организацијом различитих врста догађаја, од изложби до панела и радионица, а међу најпознатијим је манифестација „Мај месец математике” и интерактивна изложба „М3”, која обрађује актуелне теме, као што су гејминг и вештачка интелигенције, чему су биле посвећене претходне две изложбе.
Циљ Центра за промоцију науке је да се наука децентрализује, што је могуће више. Постоји читава мрежа научних клубова и мејкерс лабова.
Осим Научног клуба у Београду, који нуди различите програме, научни клубови постоје у још 13 места широм Србије, а најближи Малом Зворнику су они у Лозници и Шапцу.
Тренутно је актуелан годишњи Јавни позив за промоцију и популаризацију науке, који траје до 20. марта и Јенић је овом приликом позвао заинтересоване да се пријаве на конкурс, наводећи да се могу пријавити као појединци који имају научни рад који желе да промовишу или као правно лице, с тим што је за испуњење услова потребно да појединци направе сарадњу са два научна клуба, док у случају правних лица то није потребно, односно није услов.
Од 2011. године до сада подржано је око 700 пројеката, за шта је издвојено око 150.000 динара, за промоцију научних радова и научне писмености.
Јенић је истакао да Центар за промоцију науке има и програм „Мејкерс лабови”, намењен средњим школама, за опремање учионице неопходном опремом за ваннаставне активности у области науке, што, како је рекао, може бити посебно значајно за мале средине као што је Мали Зворник да обезбеде средства и могућности за неке додатне активности за ученике.
Он је као један од значајних програма Центра за промоцију науке навео програм за научнике намењен широј популацији.
У питању је Јавни позив за грађанска научна истраживања, који ће поново бити актуелан идуће године, а идеја је да Научно – истраживачка организација води пројекат у који ће укључити невладине организације, установе, предузећа, представнике локалних самоуправа или грађане, где би научни лаици учествовали у истраживању или дисеминацији научних резултата.
Посетиоци су овом приликом могли да чују и примере добре праксе, односно успешне приче наших суграђана и суседа које су прошле пут од идеје до реализације, а које су подржане кроз програме Фонда за науку Републике Србије.
У оквиру мини сајма представљене су иновације из општине Мали Зворник. Током изложбе представило се више учесника, међу којима млади иноватори, ученици Средње школе из Малог Зворника, са иновацијом „Рецикломат” и иновативном презентацијом локалне туристичке понуде, студенти Технолошког факултета из Зворника (БиХ – РС), као и власници неколико успешно реализованих стартап програма.
Лазар Јовановић, из Малог Зворника, власник фирме „Smart Waterig Solutions”, који је осмислио систем за аутоматизацију наводњавања и чија је идеја уз подршку општине и осталих државних институција и фондова успешно прешла пут од идеје до реализације рекао је да након пет година од почетка развоја овог производа око 120 домаћих фирми користи производ ове компаније, међу којима и пет највећих произвођача хране у Србији, а од прошле године расте и извоз у иностранство, посебно у земље у окружењу.
Хелена Радић, студент IV године Технолошког факултета, из Зворника, представила је иновацију „Заштитна кабаница са карбонизованим језгром” коју је развила уз подршку својих професора, а која штити особу која је носи од свих контамината из околине.
Међу учесницима био је и програмер Арсен Шекуларац, који је промовисао иновативни рачунарски софтвер за банкарство за ефикасније кредитирање пословних идеја и правних субјеката. О његовој иновативности ће се тек дискутовати када овај концепт буде реализован и на нашим просторима.
Дипломирани географ и хуманитарни картограф, Миодраг Мацура, представио је креативна решења у туризму. Мацура је активан од средине прошле деценије, један је од организатора стварања визуелног идентитета шеталишта крај Дрине у Малом Зворнику. Са удружењем „Трешњин цвет” засађено је 30 јапанских трешања.
Направио је друштвену игрицу Klemms. Само игрица је слична друштвеној игри Ризико. У случају Klemmsa он се игра са посебним електро материјалом који се зове клема, а сама мапа игрице је мапа његовог родног села Сакара, где је демографски представљен распоред становништва.
Организовао је две хуманитарне акције, продајом Klemmsа и иновативних географских мапа, а сав приход намењен је нашем националном удружењу родитеља деце оболеле од рака НУРДОР.
Написао је и издао књигу „Вести радио Сакар”. У самој књизи кроз измишљени свет представљен је однос између Републике Сакар – где не постоје телевизори већ народ чита књиге и слуша радио програм и државе Багроград – ентитета где је књига строго забрањена и где су сви приморани да гледају телевизор.
Нешто искуснији је тим инжењера са иновацијом у области изградње малих хидроелектрана.
Слободан Петровић из Доње Борине је наступио као физичко лице, будући да је пензионер који је током рада у фирми 2010. године патентирао машину за бушење малих тунела овалног облика, а патент је заштићен у надлежном Заводу. Исте те године добили су прву награду на такмичењу за најбољу технолошку иновацију, не само у области грађевине, у Републици Српској и Србији.
Патент је и данас конкурентан и применљив у изградњи реверзибилних хидроелектрана, данас актуелних као једна од алтернатива за обезбеђење адекватног енергетског биланса Србије у дужем периоду. По протоку времена, њихов патент постаје све актуалнији. Петровић наводи да и општина Мали Зворник нуди неколико идеалних локација за реверзибилне хидроелектране које би могле да знатно промене слику Малог Зворника, а поред локација Петровић и његов колега Гавриловић су урадили идејна решења за изградњу нових постројења тог типа. Сунце и ветар нису увек доступни у потребном обиму, те морамо да складиштимо енергију када је то потребно. За ту идеју су реверзибилне хидроелектране идеално решење због свог принципа рада, а биле би усклађене са соларним панелима и ветрогенераторима (ветроелектранама).
Са циљем да се целокупна јавност мотивише и припреми за будуће истраживачке и предузетничке подухвате, промоција могућности у науци и иновацијама, у оквиру државног пројекта „Србија земља науке, земља иновација”, биће настављена током 2024. године у градовима широм Србије, сваке друге недеље, а следећи град у којем ће бити одржан Дан науке и иновација је Крагујевац, док је завршница предвиђена у Београду.
💻Извори: Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије / Регионални иновациони стартап центар општине Мали Зворник / Портал Мали Зворник инфо
📷 Фото галерија: Мали Зворник инфо
