Извештај са XI редовне седнице Скупштине општине Мали Зворник

3. септембра 2017.12. октобра 2017. Далибор Крстић

Након двочасовног заседања, у четвртак, 31. августа одржана је XI редовна седница Скупштине општине Мали Зворник, којом је председавао председник локалног парламента Радован Тадић, уз присуство 27 од 29 одборника.

Будући да је Горан Видаковић од 14. јула заменик председника СО, након оставке Драгана Костјерчевића, лидера Групе грађана ,,За бољи Мали Зворник“, предочено је да ће шеф трочлане одборничке групе ГГ ,,За бољи Мали Зворник“ бити Александар Врачевић, одборник који је до средине јула обављао дужност члана Општинског већа.

Након излагања и дискусије усвојене су следеће одлуке: Одлука о усвајању Плана детаљне регулације “Приступне саобраћајнице и дефинисање регулационе ширине општинских путева О 22 и О 22.2“ у општини Мали Зворник; Одлука о давању сагласности на одлуку надзорног одбора Јавног комуналног предузећа “Дрина“ Мали Зворник о усвајању средњорочног Плана пословне стратегије и развоја јавног комуналног предузећа “Дрина“ Мали Зворник; Одлука о давању сагласности на одлуку надзорног одбора Јавног комуналног предузећа “Дрина“ Мали Зворник о усвајању дугорочног плана пословне стратегије и развоја Јавног комуналног предузећа “Дрина“ Мали Зворник; Одлука о грађевинском земљишту; Одлука о изменама и допунама Одлуке о прибављању и располагању стварима у јавној својини општине Мали Зворник; Одлука о изменама и допунама одлуке о боравишној такси на територији општине Мали Зворник и Одлука о другим изменама и допунама одлуке о утврђивању максималног броја запослених на неодређено време у организационим облицима у систему јавног сектора општине Мали Зворник за 2017. годину.

Новоусвојену Одлуку о изменама Одлуке о утврђивању максималног броја запослених на неодређено време у организационим облицима у систему јавног сектора општине Мали Зворник за 2017. годину образложио је заменик председника општине Мали Зворник Милош Радојчић.

Максималан број запослених на неодређено време у систему јединица локалне самоуправе до 50.000 становника, какав је општина Мали Зворник, биће сведен на 140.

По овој измени утврђен је следећи број запослених на неодређено време: Општинска управа општине Мали Зворник – 45 запослених, Јавно комунално предузеће ,,Дрина’’ Мали Зворник – 54, Библиотека ,,17. септембар’’ – 10 и Предшколска установа ,,Црвенкапа“ – 31 запослених, што је 140 у укупном броју.

Првобитни предлог надлежног Министарства државне управе и локалне самоуправе био је да се број запослених смањи за 22 радна места, али је значајно ублажен чињеницом да ће у 2017. години бити спроведен поступак рационализације запослених на неодређено време за седморо људи.

Максималан број запослених на неодређено време у систему јавног сектора општине Мали Зворник утврђен је најпре у јулу, на IX седници локалног парламента, на следећим основама: Општинска управа општине Мали Зворник – 47 запослених, Јавно комунално предузеће ,,Дрина’’ Мали Зворник – 54, Библиотека ,,17. септембар’’ – 9 и Предшколска установа ,,Црвенкапа“ – 30 запослених.

Збрињавање вишка запослених спроводиће се пажљиво и на праведан начин. Средства за исплату новчане накнаде, односно отпремнине у поступку рационализације, обезбеђују се из буџета за Општинску управу, библиотеку и вртић, а комунално предузеће ће определити средства за своје запослене.

За сваку јединицу локалне самоуправе Законом о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору дефинисан је оптималан број запослених – на основу интерног међусобног упоређивања јединица локалне самоуправе по основу површине, броја насеља, броја становника, броја туриста и броја језика у употреби. Јединице локалне самоуправе које имају број запослених испод предвиђеног оптимума добиле су простор за ново запошљавање, док оне изнад тог броја морају и ове године да смањују број запослених. До краја ове године на локалу је предвиђено укупно нето смањење броја запослених од 2.500.

Током досадашњег процеса рационализације пронађени су простори за уштеде али тако да није нарушен квалитет рада јавне управе и функционалност система. Србија је једна од земаља са најмање запослених у јавној управи у Европи, уколико је посматрамо према броју запослених у јавној управи у односу на 100 становника. Након два круга свеобухватне рационализације броја запослених, у Србији данас имамо 6.4 запослена у јавној управи на 100 становника, док је просек у ЕУ 8.5.

Представница Јавног урбанистичког предузећа ,,План“ Шабац, Миомира Васовић, изложила је предлог Плана детаљне регулације ,,Приступне саобраћајнице и дефинисање регулационе ширине општинских путева О 22 и О 22.2″, који у општини Мали Зворник обухвата локацију Месне заједнице Доње Трешњице, на око 500 метара северно од центра насеља Доња Трешњица, на делу општинског пута Доња Трешњица – Зверовићи – Раупићи. Укупна површина у обухвату износи 0.22.8 хектара.

Оба општинска пута су макадамска, делом ван своје катастарске парцеле и са недовољном регулационом ширином. Постојећа ширина пута се креће од 3,80 до 4,20 метара (О 22) и од 2,60 до 3,50 метара (О 22.2), што не дозвољава безбедан двосмерни саобраћај. Неканалисана атмосферска вода стално натапа пут, од константног дотока мањег обима до већег прилива у бујичном стању. Угрожене су и све граничне парцеле. ЈУП ,,План“ Шабац истиче и изузетно сложене, неразрешене, имовинско-правне односе, који условљавају решење проблема ових путева по фазама. Мотивисаност и интересовање мештана, те учешће јавности су од пресудне важности за завршетак ових путева. Закон је јасан, безбедан општински пут који саобраћајно повезује територију општине, односно града, као и територију општине, односно града са мрежом државних путева; мора имати систем за одвођење, односно преусмеравање површинских, прибрежних и подземних вода ради заштите пута, односно суседа пута од штетног дејства вода са пута, ширину од пет метара, како би се обезбедило мимоилажење возила, јавни превоз, што подразумева ширу експропријацију.

Представник одборничке групе СПС, Милош Милић истиче да је партиципација јавности онемогућена драстичном поделом суграђана по партијској припадности и острашћеношћу, а решавање имовинско-правних односа је тиме отежано. Ова проблематика је од великог значаја за све мештане. Деле исте проблеме. Тамо где је струка подређена политици квалитетни резултати нису извесни. Савети месних заједница морају имати значајнију улогу у доношењу дугорочних планова развоја локалне инфраструктуре.

Одборник СНС, Младен Савић сматра да се мора флексибилније наступити, урадити оно што је реално и у пракси могуће применити. По њему, потребно је свуда где је могуће градити и путеве ширине три метра. ,,По слову закона, за пет километара пута потребан нам је београдски буџет“, истиче Савић.

На основу јулске Одлуке Скупштине општине Мали Зворник о утврђивању максималног броја запослених на неодређено време у систему јавног сектора општине Мали Зворник за 2017. годину, извршено је усклађивање Програма пословања ЈКП ,,Дрина“. Смањен је број запослених на неодредено време са 60 на 54. Два радника су отишла у пензију, пре спроводења ове Одлуке, тако да је потребно отпустити четири радника.

Одборник Милош Милић сматра да нова расподела радника у служби за грађевинске послове и одржавање путева није добра. Он није уверен да ће ЈКП ,,Дрина“ са четири радника у групи задовољити захтеве грађевинске делатности.

Директор ЈКП ,,Дрина“ Драган Чикарић истиче да је ова четворочлана група предвиђена за изградњу водоводних постројења и инсталација, не великих грађевинских објеката. Успешно су недавно направили црпну станицу. Чикарић је образложио средњорочни и дугорочни План пословне стратегије и развоја јавног комуналног предузећа “Дрина“ Мали Зворник, за пет и 10 година. Објаснио је да су за припрему тих планова одржани семинари за припрему, израду плана, форму и садржај. Планови су рађени два месеца и сви су подложни изменама, јер су корекције могуће након сугестија одборника и стручних служби локалне самоуправе

У осврту на план ширења водоводне мреже у насељу Радаљ и проширење градске водоводне мреже из Радаља до Радаљске бање, у наредних 10 године, одборник Милош Милић сматра да је прескупо улагати у пренос градске воде до насеља на 350 метара надморске висине. ,,Благо нам одлази у реку Радаљ, неискоришћени су извори балнеолошки вредне воде“. Локалној јавности је средином 2017. године представљен Елаборат анализе потенцијала и истражних радова Бање Радаљ. Анализама су утврђена три термална извора, погодна за лечење реуматолошких и дегенеративних обољења, од којих један са просечном издашношћу од око 5 l/s и температуром од 31 степени Целзијуса, што је идеално за коришћење у балнеолошке сврхе, једнако за пиће, као и за купање. Милић истиче да је Радаљска бања имала шест бушотина и мало је познато да је само извор број V испод хотела. Рационално је искористити све постојеће елаборате, постојећу воду из извора број VI који је доступан и другачије решити водоснабдевање Радаља, уз значајне уштеде у инвестирању, користити пад, а не потискивати градску воду из водовода пумпама.

И Драган Чикарић, директор ЈКП ,,Дрина“ се сложио да је могуће сагледати све предности, уз израду Елабората о резервама минералних сировина за Радаљ. ,,Са 1 l/s може се снабдевати око 50 домаћинстава, а 6 l/s је изузетно добра резерва. Тамо где нема потребе, не бисмо воду узбрдо потискивали пумпама.“

Представник одборничке групе СПС, Милојко Божић, истакао је да, упркос плановима и уредној документацији, насеља Цулине и Доња Борина немају довољне количине воде за водоснабдевање. Становништво и даље пије неисправну или флаширану воду. Приметно је и да је еколошка свест недовољно развијена, однос према животном окружењу и водном богатству које се несмањено загађује.

ЈКП ,,Дрина“ у наредне две године планира преузимање новоизграђеног водовода у Доњој Трешњици и Амајићу, а у наредних пет година предвиђени су пројектовање и изградња нове водоводне мреже од Цулина до Велике Реке, те ширење водоводне мреже у насељу Радаљ. Пречишћавање и одвођење отпадних и атмосферских вода је успешно спроведено у центру Малог Зворника, а поред доградње постројења ,,Емшер јама“ у грађевинском, техничком и технолошком погледу, планирају се: изградња постројења за прераду отпадних вода (ППОВ) ,,Нови мост“ за Доње Насеље и ППОВ у Сакару. Најозбиљнији проблем остају нерешени имовинско-правни односи. Директор Драган Чикарић нагласио је да се праћењем и применом нових технологија, могу остварити енормне уштеде и отклонити до сада нерешиви проблеми. ,,Тежимо томе да задржимо сепаратни тип градње, одвајањем фекалне и атмосферске канализације. Постоје мања, компактна, јефтинија постројења за децентрализирано прочишћавање, која прерађују отпадне воде за потребе становништва. Кратак је период исплативости инвестиције, минимални су захтеви за стално ангажовање запослених, а значајно су умањени трошкови електричне енергије за рад компресора и пумпи.

Одборник Милојко Божић интересовао се када суграђани могу очекивати нову топлану, колико дуго можемо користити стару котларницу и да ли је могуће при поступку пречишћавања отпадних вода начинити корак даље, обезбедити филтере који би омогућили поступак сепарације састојака, дехидратације муља и производње хумуса.

Чикарић је свестан колико улагања захтева таква технологија органске и интегралнe производње, уз ризике да се суочимо са тешким металима са дна талога, те сматра да још нисмо спремни да се суочимо са таквим изазовом, без инвеститора који имају искуства, технологију, сигуран профит, без опасности по животну средину.

,,Топлана је сада реалност. Поштовањем поступка и временских рокова које одређују инвеститори, следи израда Плана детаљне регулације. Објективно је очекивати да топлана почне са радом у грејној сезони 2018. године, а цена грејања биомасом би била до 50 одсто нижа од данашње. Две деценије енергент је био природни (земни) гас. Постројење савремене топлане је монтажно, брзо се поставља, али ми морамо прилагодити новим околностима XXX година стар топловод, мењати оштећене цеви, уградити измењивачке станице. Очекујемо изузетно смањење емисије угљен диоксида, уштеду великих количина топлотне енергије и штитимо животно окружење. Однедавно, локална самоуправа може одобрити дозволу да користимо стару котларницу још једну годину“, закључио је излагање Чикарић.

У чврсту биомасу убрајају се остаци ратарске производње, остаци резидбе из воћарства и виноградарства, остаци шумарства, биљна маса брзорастућих биљака – у енглеском говорном подручју познате под називом Short Rotation Coppice (SRC), а пре свега брзорастућих шума, део селектованог комуналног отпада, остаци из дрвопрерађивачке индустрије, остаци примарне и секундарне прераде пољопривредних производа и друго. Докле год се поштује принцип обновљивог развоја (засади се онолико стабала дрвећа колико се посече) овај облик добијања енергије нема значајног утицаја на околину.

Мали Зворник је део пројекта „Подстицање коришћења обновљивих извора енергије“. Заступљени су Нова Варош, Нови Пазар, Пријепоље, Бајина Башта, Ваљево, Прибој, Кладово, Мајданпек, Бечеј и Мали Зворник. Посао преласка на обновљиву енергију, вредан 27 милиона евра, Србија реализује уз подршку Влада Немачке и Швајцарске, кроз донације и повољне кредите немачке Развојне банке KFW. Министар енергетике потписао је са КФW банком више споразума о зајму по најповољнијим условима да топлане све скупљи гас и мазут замене биомасом. Средства зајма ће враћати локалне самоуправе чији се пројекти из овог зајма финансирају и то од уштеда која ће бити остварена у процесу коришћења биомасе уместо фосилних горива. После преласка на биомасу поред топлотне енергије, те топлане ће бити у могућности да производе струју за своје потребе. Цео пројекат је вредан 27 милиона евра, од чега је 20 милиона зајам KfW-a, док ће Влада Швајцарске дати грант од пет милиона евра, а Немачка развојна банка грант од два милиона евра. Према проценама, зајам је веома повољан, са фиксном каматном стопом од 1,1 одсто, са пет година грејс периода и 10 година отплате. Грант је износ финансијских средстава које појединац или организација (донатор) додељује кориснику ради реализације пројекта. О томе међу њима постоји сагласност у погледу активности, резултата, сврхе и општег циља. Ова материјална средства додељују се под условом да се наменски користе.

Предлог Одлуке о грађевинском земљишту образложила је заменица начелника Општинске управе Гордана Василић. Циљ доношења ове Одлуке је усклађивање са важећим законским и подзаконским актима, чиме је престала да важи Одлука о грађевинском земљишту из септембра 2009.

По Одлуци о изменама и допунама Одлуке о прибављању и располагању стварима у јавној својини општине Мали Зворник, како би се створили што повољнији услови за ново запошљавање незапослених лица на неодређено време у закупљеном пословном простору у јавној својини Општине, предложена је измена тако да је предузеће или друго правно лице у обавези да у року од две године (по претходној одлуци два месеца) од дана ступања у посед пословног простора запосли нове раднике на неодређено време. За случај да постоје оправдани разлози за реализацију обавезе закупца, предвиђена је и могућност одлагања рока за запошљавање нових радника одлуком Општинског већа, као мера која би у будућности требала да подстакен одрживо пословање потенцијалних инвеститора на подручју Малог Зворника.

По Закону о туризму, средства од боравишне таксе приход су буџета општине Мали Зворник, намењен промовисању туристичких вредности и културног наслеђа, набавци туристичке сигнализације, раду туристичких организација и обезбеђивању информативно-пропагандног материјала. По усвојеној Одлуци о изменама и допунама Одлуке о боравишној такси на територији општине Мали Зворник, боравишна такса плаћаће се 60 динара за сваки дан боравка у угоститељском објекту, изван свог пребивалишта. Такса је сада у потпуности усклађена са Уредбом о највишем и најнижем износу боравишне таксе.

У одговору на питање Далибора Липовца, који своје дужности одборника обавља самостално, у оквиру одборничке групе Групе грађана ,,Снага народа’’, заменик председника општине Мали Зворник Милош Радојчић, потврдио је да ће, упркос кашњењу, ученицима ускоро бити додељене пригодне новчане награде за остварене успехе на такмичењима и изузетан успех у школи.

Након интересовања одборника Младена Савића (СНС) за одобравање нових трошкова превоза ученика, председник Скупштине општине Мали Зворник Радован Тадић појаснио је да ће трошкови превоза бити тема састанка са одборницима и директорима школа. ,,Проблематика је свеобухватна, у овом тренутку имамо једно одељење мање у Средњој школи. Морамо пронаћи разлоге смањења броја ученика, дати одговоре на питање зашто се деца и родитељи одлучују за школовање у суседним општинама, да ли им пружамо квалитетну наставу и кадрове у Малом Зворнику. Они који инсистирају да им се деца школују у гимназији у Лозници, свакако су спремни да издвоје високе суме и до 7.000 динара за превоз, како је приметио одборник Савић,“ нагласио је председник локалног парламента.

У складу са чланом 45. Пословника Скупштине општине Мали Зворник којим је прописано да рок за достављање позива за седницу може бити краћи од седам дана, изузетно, у хитним случајевима, када за то постоје оправдани разлози, позив за седницу са материјалом одборницима достављен је у року краћем од седам дана пре дана одржавања седнице. Разлог таквог поступања у овом случају је потреба усаглашавања Одлуке о утврђивању максималног броја запослених на неодређено време у организационим облицима у систему јавног сектора општине Мали Зворник за 2017. годину, како би у законском року смањили број запослених, односно спровели рационализацију запослених на неодређено време.

Видео запис: РТВ Лотел – Драга Прокопић