Минијатура на зрну грашка: Изложбена поставка у Малом Зворнику
Кад се помисли на књигу, обично се подразумева да може лепо да стане у руку и да се чита без оптичких помагала. Али, може и другачије. О томе сведочи и драгоцена збирка Народне библиотеке Србије.
Део Збирке минијатурне књиге Народне библиотеке Србије у наредне две недеље красиће простор Библиотеке ,,17. септембар’’ у Малом Зворнику. Изложба „Минијатура на зрну грашка’’ отворена је 25. децембра у 13.00 часова. Књиге изузетно малих формата, најчешће прављене за библиофиле, и у малим тиражима, чине Збирку минијатурних издања.
Ове вредне књиге плене својом минијатурном појавом, јединственошћу и разноврсним димензијама. Аутор др Дејан Вукићевић, библиотекар саветник, водитељ Фонда старе, ретке и минијатурне књиге у Народној библиотеци Србије (НБС), присутним суграђанима је пренео чињенице и занимљивости о минијатурама. ,,Књиге из овог фонда толико су мале да се не могу читати голим оком. Овде су изложена 34 експоната, репрезентативних дела. Углавном смо у Србији, а посетили смо Бања Луку и Видин у Бугарској. Мали Зворник је 24. град. Долазимо из Шапца, потом ће изложбена поставка ићи у Осечину и Сремску Митровицу’’.
Изложба обухвата микробиблоне, бебе, патуљке, пигмеје, кепеце или књиге лилипутанце, како их све још називају, а које су део збирке минијатурне књиге Народне библиотеке Србије где је изложба најпре отворена 2014. године. Према националном, односно језичком кључу, заступљене су пре свега српске, а потом и руске, француске, словеначке, мађарске, немачке и чешке књиге.
Израда оваквих књига је кроз историју представљала подвиг и престиж штампара. Засењују својом лепотом и сведеношћу. Често су служиле како би се штампари доказивали, али су показале и своју практичну страну и функционалност. Званично, прву минијатурну књигу одшампао је Гутенбергов ученик Петер Шефер. Било је то 1468. године, а радило се о књизи „Diurnale Mogantinum”. Димензије су биле 94 са 64 милиметра. Минијатурно, поготово када се упореди са оригиналном Гутенберговом Библијом, високом 80 центиметара, а широком 60. Убрзо су Шефера следили и многи други. Марија Антоанета, француска краљица, супруга Луја XVI је, на пример, желела књигу која може стати у рукавицу па је подстицала производњу минијатурних књига.
Најмањом штампаном књигом сматра се ,,Азбука у сликама’’ Егона Пругмајера, објављена 1971. године у Лајпцигу у част међународне изложбе уметности књиге. Њене димензије су 3×2,5 mm. Оваква издавачка и типографска пракса остала је спорадична ствар специфичних кругова књигољубаца, никада заправо није узела већег маха, осим у Совјетском Савезу. На Западу се уврежио стандард да је минијатурна књига она штампана до димензија 76,2 x76,2 x 76,2 милиметра. Наравно, постоје и бројне подгрупе, све до оних ултра-микро-мини, чије димензије не смеју да пређу један инч (25,4 милиметра). Како то обично бива, на Истоку влада другачије тумачење. У бившем Савезу Совјетских Социјалистичких Република усвојене су димензије 100 x 100 x 100 милиметара. На крају, после дугог премишљања, и код нас.
Фото галерија: Мали Зворник Инфо
Извори и корисни линкови:
Новинар сарадник: Далибор Крстић