Хумани чин средњошколаца и ветерана добровољних давалаца крви
Крв вреди колико и живот који је том крвљу спасен.
Крв као и живот нема цену!
Акција добровољног давалаштва која је, након фебруарске, организована 22. маја у Малом Зворнику омогућила је 33 јединице драгоцене течности, а од предвиђених 50 потенцијалних давалаца крви, позиву Црвеног крста Мали Зворник одазвало се 38 суграђана. Први пут крв је дало пет средњошколаца. Даваоци су девет жена и 24 мушкарца.
Према речима др Душана Орлића, који је предводио медицинску екипу са Института за трансфузију крви Србије, пет давалаца је одбијено из медицинских разлога. Оправдан разлог за одбијање добровољних давалаца најчешће су, низак хемоглобин, веће хируршке интервенције, а, у зависности од сезоне, грип и лакше инфективне болести, прехладе, ринитис и слично.
Уз одређене измене у организацији добровољног давалаштва крви (ДДК), и прилику да сваке седмице дате крв у Вуковом дому у Лозници, Институт за трансфузију крви Србије и Црвени крст Мали Зворник, седму годину заредом у кафеу „Кул” (Caffe „Cool”) организују акције добровољног давалаштва крви (ДДК), у неуобичајеном, за младе људе прихватљивом амбијенту.
Селекција давалаца се врши према установљеним, искључиво медицинским, критеријумима за привремено одлагање давања крви или трајно одбијање због неподобности за давање крви, било да би давање крви могло да угрози потенцијалног даваоца или примаоца. На избор давалаца никако немају утицај пол, религија, националност, сексуално опредељење, политичка оријентисаност, занимање, социјални статус или неки други сличан разлог.
Душан Серафимовић, пропагатор за мотивацију и организацију ДДК, протеклих година често је био у прилици да, пре почетка акције, посети Средњу школу Мали Зворник и подстакне младе људе да се одлуче да дарују крв која живот значи. Институт је централизовао евиденцију и то доноси квалитативне помаке. Без обзира где су дали крв, житељи општине Мали Зворник ће бити евидентирани у бази података и у Црвеном крсту Мали Зворник. „Настављамо најплоднију сарадњу са овом локалном самоуправом која има пуно разумевање и пружа нам оптималну подршку. У Црвеном крсту Мали Зворник пронашли смо стратешког партнера, а у Општини Мали Зворник одличне сараднике. Очекујемо и даље пријатна изненађења од пунолетних ученика Средњошколци нас најчешће обрадују крајем зиме и у пролеће”, рекао је Серафимовић.
Секретар Црвеног крста Драган Николић наглашава да су средњошколци, суграђанке, потом ветерани ДДК, поједини одборници, па и председник Скупштине општине Мали Зворник Радован Тадић подржали ову пролећну акцију. Чињеница је и да наши грађани радо дају крв у најближем суседном Зворнику, али и у Лозници. Од ове сезоне може се очекивати да ће екипе Института долазити од четири до пет пута годишње у Мали Зворник.
Нови Закон о трансфузијској медицини, предвидео је укидање давања крви у болницама, а драгоцена течност прикупља се, обрађује и дистрибуира искључиво у пет великих центара: Институт за трансфузију крви Србије, Покрајински завод у Новом Саду, Завод за трансфузију крви у Нишу, Завод у Крагујевцу и Институт за трансфузиологију ВМА. Нови закон дефинише два нивоа трансфузије. Први су овлашћене службе за трансфузију које ће се бавити узимањем и обрадом крви и то ће бити наведени заводи и институти. Други ниво су опште болнице које ће постати банке крви за лечење пацијената. Грађани и даље могу да дају крв на више од 300 пунктова, али трансфузиолози у болницама немају никаквог посла са даваоцима. Они брину искључиво о здрављу пацијената којима је неопходна трансфузија. То значи да ниједан лекар не сме да захтева од чланова породице да хитно обезбеде даваоца крви како би одређени пацијент био оперисан.
Потребе за крвљу и крвним продуктима једне земље зависе од броја становника, броја болничких кревета и врста медицинских услуга које се примењују у тој средини. План потреба се доноси на основу увида у годишњу потрошњу крви у протеклом периоду. Процењује се да је у Србији сваких 100 секунди потребан давалац крви за децу и одрасле којима је ова драгоцена течност неопходна да би преживели. Основно начело јесте да крв чека пацијента, а не пацијент крв. Да би се то постигло неопходно је да сваког дана око 500 особа даје крв. Није лако постићи тај континуитет, али наши грађани имају развијену свест о значају овог хуманог геста. Србија је трећа земља у региону по броју грађана који дају крв, а у свету се налази на 38. месту. Око 3,4 одсто становништва налази се на списку добровољних давалаца крви, а очекивани број од 50 давалаца у Малом Зворнику се пројектује на основу искуства из претходних година, уз поштовање чињенице да је по подацима из 2011. године у општини Мали Зворник живело 12.482 становника.
Од 2004. године централизована је база података Института, са компјутерском евиденцијом о ДДК од 1990. године. Присутни администратор у сваком тренутку има веродостојне податке, што је нарочито значајно у случајевима хитне потребе за ретким крвним групама и фенотиповима.
Даваоцима се узима 450 милилитара крви, што је мање од 10 одсто укупне количине коју садржи људски организам. Сви људи се деле на Rh+ (Резус-фактор, или резус, Rh позитивне) и Rh– (Rh негативне). У Србији је најређа крвна група АБ, око пет одсто, а само је 15 одсто популације Rh–.
Промоцију добровољног, неплаћеног давалаштва крви и организовање акција прикупљања крви у Србији обављају Црвени крст Србије и Институт за трансфузију крви Србије.
Фото галерија: Мали Зворник Инфо
Корисни линкови:
Где можете дати крв – недељни план рада екипа на терену
Фото: Мали Зворник Инфо
Извори: Мали Зворник инфо/ Политика / Блиц / Параграф
Новинар сарадник: Далибор Крстић
„Проверите да ли сте заиста добар човек, помозите онима који вам не могу узвратити.”
Душко Радовић (1922 – 1984)
„Доброчинство је једино благо које се увећава давањем.”
Cesare Cantù (1804 – 1895)
