Пројекат Упознајте благо Подриња
Едукација: Упознајте благо Подриња
У Малом Зворнику је током викенда, 14. и 15. октобра, одржана трећа од четири планиране радионице у оквиру пројекта „Упознајте благо Подриња-Едукација локалне туристичке привреде за промотивне активности и заједничке наступе“.
Радионица је организована под покровитељством Регионалне развојне агенције Подриња, Подгорине и Рађевине, Министарства трговине, туризма и телекомуникација као и продукцијске куће ,,No limit“.
Присуствовали су представници локалне самоуправе, туристичких организација и запослени у туристичкој привреди, из општина Мали Зворник, Крупањ, Богатић, Љубовија, Осечина и града Лозница.
Полазнике радионице су поздравили и пожелели им успешан рад председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић и директор Регионалне Развојне Агенција Подриња, Подгорине и Рађевине Томислав Арнаутовић.
Учесници су имали још једну прилику да размене своја искуства са колегама из суседних општина, уз асистенцију најистакнутијих предавача у области туризма, мр Јасне Симовић, представнице Министарства трговине, туризма и телекомуникација и мр Светлане Зрилић – новинарке РТС и оснивача продукцијске куће ,,No limit“.
Са 2.000 километара пловних путева, од којих су три реке у међународном режиму пловидбе, Србија има велике неискоришћене могућности за развој наутичког туризма. Има и других термина који означавају наутички туризам, попут ,,бродарења“ или ,,пловног туризма“. Мр Јасна Симовић одржала је презентацију о могућностима унапређења наутичког туризма у сливу Дрине који подразумева регионално повезивање шест општина и градова Подриња са суседима у Републици Српској. Један од циљева је смањење разлика у саобраћајној, економској и социјалној структури ове регије. Заједнички пројекти подразумевају ова три стуба сарадње.
Иако је наутички туризам у свету у великој експанзији, а потражња премашује понуду, могућности за развој наутике у сливу Дрине су тренутно симболично искоришћене. Производима наутичког туризма који већ постоје, рафтинг, сплаварење, веслачки спортови, једрење и друге активности на води и поред воде, потребан је снажнији развој који је условљен: Постојањем квалитетније инфраструктуре – марине, бензинске станице, хангари, радионице за сервисирање пловила, привезишта и пристани на местима од интереса;
Адекватном промоцијом на међународним туристичким сајмовима; Организовањем различитих манифестација које би афирмисале понуду региона на домаћем и међународном туристичком тржишту; Формирањем дестинацијске менаџмент компаније која би организовала све активности везане за наутички туризам. Организације за управљање туристичком дестинацијом (ДМО) су одговорне за укупно управљање подручјем (планирање, организовање, контролу и вођење/лидерство.
Области у којима би општине Подриња могле да сарађују и да финансијски буду потпомогнуте средствима ЕУ за програме прекограничне сарадње су:
Развој туризма, спорта и културе; Унапређење пољопривреде и рурални развој; Заштита животне средине и очување природних ресурса; Коришћење економских потенцијала и даљи економски развој; Унапређење социјалног положаја становништва; Едукација кадрова.
Добре прилике су и едукативне радионице, где од стручњака можете научити како се ради одређени посао или сазнати који су нови трендови и тако прескочити године лутања и додатних истраживања за вашу туристичку далатност и понуду. Неминовно је прилагођавање ,,дигиталној или електронској револуцији“.
Мр Светлана Зрилић истиче да су искреност и објективност кључне код извештавања у очима јавности, што се преноси и на промоцију туристичке понуде једног краја. Она је представницима туристичких организација и удружења из Лознице, Богатића, Осечине, Крупња, Љубовије и Малог Зворника пренела делић свог драгоценог искуства туристичког новинара, уредника и аутора емисије РТС-а ,,Књига утисака“ специјализоване за области: туризма, путовања и угоститељства, те оснивача продукцијске куће ,,Но лимит“, презентујући туристичким радницима примере добре праксе и успешних медијских кампања промоције туристичких потенцијала. Зрилић је кроз основе медијске стратегије појаснила како побољшати туристички производ, пренела је полазницима радионице упутства за односе са медијиме и припрему за јавне наступе, савете за креирање рекламних понуда, како комуницирати са туристима свих категорија.
Како бисте боље пласирали свој производ неопходно је одредити категорије туриста по интересовањима. Најчешће их можемо поделити у пет група:
Они који се релаксирају – 25%, воле мале хотеле, желе одмор, средњих или старијих година, нешто платежнији. Просечни радио-ТВ гледаоци, али не у касним сатима;
Друштвено активни – 15%, воле ноћни живот, воле да купују, млађи, претежно мушкарци, просечног образовања и прихода. Просечни корисници радио и ТВ програма, у касним вечерњим сатима;
Туристи – 19%, воле да разгледају, купују. Најчешће су то жене, удате, са мањим примањима. Не очекују много и често гледају ТВ;
Они који воле забаву – 23%, одседају у великим хотелима, увече излазе, прилично су покретљиви, жене средњих година;
Егзотични посетиоци – 18%, воле неоткривена места, немају посебне захтеве у погледу хране и пића. Углавном су то млади туристи, са факултетском дипломом, просечно гледају ТВ и слушају радио.
Неоспорна је улога медија за промоцију туризма. ,,Кажу да је најбоља реклама препорука, али она на тај начин дуго путује. Електронски медији су најбржи пут до потенцијалног корисника. Када видите добар прилог о неком месту, лакше ћете одлучити да и сами проверите истинитост онога што сте видели на телевизији. Интернет се показао као најбројнији по информацијама, али и као најјефтинији начин информисања. Најдоступнији је млађој популацији која га и најчешће користи као средство информисања, што има својих добрих страна, јер на тај начин постаје предмет интересовања будуће платежно способне генерације“, истиче Зрилић.
Према њеним речима, успешну рекламну понуду увек креира тим професионалаца. У озбиљној кампањи гледаоци морају, током времена предвиђеног за емитовање, уочити, послушати или видети рекламу 70 пута да би се заинтересовали за вашу туристичку понуду, односно производ. Но, ниједан медиј не може да замени непосредни контакт са туристом, поглед и стисак руке. Од туристичких радника се увек очекује позитиван став. Они искључују субјективност, штите своје окружење, средину коју заступају и истичу све њене предности.
Не морају бити експерти, врло је важно да буду свесни онога што не знају, а за њих су драгоцени сарадници, права ризница информација, сви грађани који су врсни познаваоци историографије свог места.
Другог дана радионице, Љиљана Черовић – шеф одсека за управљање и развој туристичких производа Туристичке организација Србије (ТОС) информисала је полазнике радионице о напорима које је ТОС предузела након година санкција да Србију уврсти у међународну туристичку понуду. Позиционирање Србије као туристичке дестинације захтевало је ефикасну и континуирану кампању због лоше слике Србије на међународном плану. Потребно је двоструко више времена након периода изолације да повратимо поверење туриста и добру слику о некој земљи. Протеклих година долазак страних туриста је у сталном порасту, а и домаћи туристи су почели Србију да препознају као туристичку дестинацију.Туристичка кретања се мењају јер нико данас не жели да предуго одсуствује са посла. Некада се ишло на море по три седмице, а данас од пет до 10 дана. Туристи практикују краће , али чешће одморе током године.
,,Циљ активности ТОС-а на иностраном тржишту је позиционирање Србије као туристичке дестинације и привлачење страних организатора путовања и појединаца да посете Србију. На домаћем тржишту, наш задатак је да подигнемо квалитет туристичке понуде, да скренемо пажњу на значај туризма као привредне гране, као и да мотивишемо домаћег туристу да проведе годишњи одмор у Србији. У томе је значајна сарадња са локалним туристичким организацијама и медијима, која има за циљ информисање становништва о туристичким потенцијалима и предностима туристичке понуде Србије. Процес улагања у саобраћајну инфраструктуру, који је један од најважнијих услова за развој туризма, у ангажовање стручних водича и преводилаца. Туризам је тај који покреће друге привредне гране и сигурно може да буде замајац укупног развоја“, закључила је Љиљана Черовић.
Туризам је постао трећа привредна грана Србије. За његов развој су првенствено заинтересовани људи који имају директну корист од туризма, а није реално то очекивати увек и од локалног становништва. Важно је придобити их, да разумеју да ће боравак туриста допринети благостању и развоју једне општине или области и неће дугорочно нарушити њихов мир. На терену је то много теже успоставити, јер се стечене навике тешко мењају. Увек ће неко пружити отпор развоју туризма, ако се то не уклапа у његов концепт живљења.
Друштвене мреже постају драгоцене за анимирање млађих генерација, будућих туриста. Ангажовање младих волонтера у туристичкој промоцији може бити изузетно продуктивно, но то мора имати разумне границе и меру како их дугорочно не би демотивисало. Однос према младој популацији наших наследника је врло деликатан и локалне манифестације се не смеју сводити на пуку забаву, без садржаја, без препознатљивог обележја и бренда, али ни бити искључиво подређене потребама старијих посетилаца једне туристичке дестинације. Потребно је ускладити их са неговањем културног капитала и уз финесе како би се омогућило дистанцирање од наметнутих културно-уметничких вредности монополских комерцијалних телевизија. Одговоран и најзахтевнији задатак туристичких радника је да у разумној мери заступе популарне садржаје, не фаворизујући, руководећи се примерима других организатора, наступе једне продукције и једног музичког жанра.
Медијска промоција заједничких вредности, медијска кампања, наступ у електронским медијима, туристички производ дестинације, обука за локалне туристичке водиче, организација манифестација и догађаја, сеоски туризам, само су неке од тема о којма се разговара током предавања и презентација. Учесници који су на другој радионици у бањи Ковиљачи снимили медијски наступ, у недељу су имали прилику да погледају део монтираног материјала и послушају сугестије стручне саветнице пројекта ,,Упознајте благо Подриња“, новинарке Светлана Зрилић.
Радионица у Малом Зворнику одржана је првог дана у Омладинској сали Библиотеке ,,17. септембар“, а у недељу у сали за конференције и презентације ,,Ада“, хотела ,,Ројал Дрина“.
Фото галерија: Мали Зворник Инфо
Новинар сарадник: Далибор Крстић
Корисни линкови:
