Живановићи (Породично стабло)

У „Соколској Нахији“ пише да су Живановићи пореклом из рађевског села Мојковића. У Амајић су дошли по позиву муслиманског рода Гуцоњића. Била су то два брата који су у Амајићу купили имање а затим га проширили по исељењу муслиманског становништва. Рођаци Живановића су Вучетићи и Лазићи, који такође као и Живановићи славе Мратиндан ([2]: 491). Нажалост, према постојећим подацима, није било могуће успоставити везу са већим бројем Живановића који се помињу у пореским списковима из тридесетих година 19. века.

У тефтеру из 1831. као домаћини наведени су Стефан, Јанко и Антоније Живановић.
У попису ситне стоке из 1834. пише да Стефан Живановић има шест коза и оваца.
Према Tефтеру спахијских прихода из 1839. Јанко Живановић плаћа порез, али Стефан не, јер је „глув, гушав и убог“.

У Tефтеру пореза и арача, без године, пише да Стефан Живановић има 30, Јанко 15 а Антоније 12 година.

По Протоколу спахијских прихода, без наведене године, Стефан Живановић плаћа порез у износу од 2 вреће кукуруза.

У Тефтеру пореских глава, такође без наведене године, пише да и Стефан и Јанко плаћају порез.

Из непознатих разлога у попису комплетног становништва села Амајић из 1863. године породица Живановић није евидентирана.

Антоније Живановић је 1852. ожењен Маријом (извод из Матичне књиге венчаних у Доњој Трешници). Јанко је ожењен 10 година касније Анђелијом, чији је отац покојни Станоје Бојић из Амајића. Док је Никола Живановић ожењен 1864. Аницом, кћерком Васе Лукића из Амајића. Њих двоје су имали осморо деце: Василије (1866-?), Благоје (1868-1870), Љубомир (1870-?), Симеуна (1872-1873), Ивко (1874-?), Милка (1877-?), Мирка (1879-1881) и Пантелија (1880-1881).

Андријана, кћи Јанка Живановића, умрла је 29. јула 1848., његов син Живан 8. марта 1852, а супруга Босиљка 17. фебруара 1881.

Стефан Живановић умро је 8. априла 1857., а његова супруга 21. фебруара 1859.

Стојановићи (Породично стабло)

У тефтеру из 1831. наведен је као један од домаћина Стојан Јовановић и његови синови Тешо, Антоније и Симо са презименом Стојановић, по имену оца. Један од њих тројице је отац Тимотија Стојановића до којег сам успела да на основу података и породичног памћења доведем родослов од себе уназад.Упоређивањем података из протокола рођених, венчаних и умрлих може се закључити да Тешо у сваком случају није отац Тимотија јер има потомке других имена.Тимотијев отац је или Антоније или Симо што се на основу постојећих података не може тачно утврдити. Према породичном сећању, данашњи Стојановићи потичу од неког Баје. Не могу бити сигурна да ли је у питању неки даљи предак, пре Стојана Јовановића, или је један од ове двојице (можда Антоније).
У тефтеру из 1834. године са пописом ситне стоке, односно оваца и коза наведено је да Тешо Стојановић има двадесет пет, а Антоније осам оваца и коза.

У списку домаћина и њихових одраслих мушких чланова и сродника, са наведеном њиховом пореском обавезом из 1839. пише да је Антоније Стојановић плаћао половину пореза јер је сасвим убог.

У тефтеру пореза и арача без године Тешо Стојановић има 45, Антоније 26, Симо 20, а његов син Јово 6 година.

У протоколу спахијских прихода без наведене године пише да је Тешо Стојановић плаћао 2 вреће кукуруза, на име пореза, а у тефтеру пореских глава, такође без године, да из непознатог разлога ипак није плаћао порез. Тешо Стојановић је умро 29.октобра 1859.
У попису комплетног становништва села Амајић из 1863. године Тимотије Стојановић има 33, његова супруга Ивана 32, син Матија 4, а кћи Митра 2 године. Вредност његове имовине је 11 дуката цесарских. Према изводу из Mатичне књиге венчаних у Доњој Трешници, Тимотије и Ивана венчали су се 1857. године  и имали су четворо деце: Спасоје (1868-?), Митра (1865-1877), Матија (1858-?) и Иван (1864-?).