Када људи данас кажу да су наши преци имали веће породице, нису у праву.  Породице јесу биле бројније, али је и смртност била већа, па су многа деца умрла не доживевши зрелост. Деца су умирала од бактеријских инфекција (дифтерија, дизентерија, трбушни тифус, туберкулоза), једноличне исхране и занемарености. Пошто за ову годину имамо укупан број становништва а из протоколних књига број рођених и умрлих, могуће је одредити пригодни припаштај за 1863. годину:

Природни прораштај: n – m = 48,78 – 54,88 = –6,1%о.

Природни прораштај: n – m = 48,78 – 54,88 = –6,1%о.

Године 1884. у Амајићу је било двадесет седам домова и сто педесет пет становника (осамдесет шест мушкараца и шездесет девет жена) ([1]: 336).

У Међуопштинском архиву у Шапцу налазе се протоколне књиге крштених, венчаних и умрлих цркве у Доњој Трешници чија је једна од парохија био Амајић.

Слика 1: Примери  протоколних књига

У Протоколу крштених, који је сачуван у периоду између 1847. и 1885. наведени су следећи подаци: име детета, имена и презиме његових родитеља, датум рођења, име свештеника који је обавио крштење и име и презиме воспремника. Занимљиво је да је у овом периоду било два ванбрачна рођења („рођено блудним начином“).

Матична књига венчаних нам даје податке од 1851. до 1876. У њој је наведено име и презиме младожење, име и девојачко презиме младе, као и њено раније место пребивалишта, име оца младе и да ли је он жив. Од 1869. наводе се године узраста младе и младожење.

Посебно је наглашаван други брак („второбрачни“).Занимљиво је да су се удовци углавном женили удовицама пошто се сматрало неприличним да већ једном жењен мушкарац ожени девојку. Године 1858., 1861., 1866. и 1870. није било венчања у Амајићу.

Графикон 2: Број венчаних од 1851. до 1876

Постоје две књиге Протокола умрлих које обухватају период од 1848. до 1884.У њима се наводи датум смрти особе и име свештеника који је обавио опело. Речју „младенац“ посебно се наглашава ако је у питању дете или млада особа која је умрла пре заснивања брака. Такође, за њих је наведено име оца. Код одраслих умрлих жена наведено је име њихових мужева. Од 1869. уписује се година старости. Понекад је као примедба навођен узрок смрти ако је смрт била насилна или упечатљива („у четрдесет другом дану брачног живота угаси се свећа његова живота“ – Стојан Пурешевић, 29 година, ожењен, 21.12.1870.).

Током израде рада обиђена су два историјска локалитета у самом Амајићу.
На једном узвишењу изнад Амајића налази се старо гробље за које се веровало да је турско или чак римско. Натписи на споменицима су потпуно избледели и нечитљиви. Међутим, када се школском кредом споменици осенче онда се види да су натписи ћирилични. На основу прочитаних година смрти може се закључити да је гробље с краја 19. и почетка 20. века.

Слика 2: Надгробни споменик Младена Божића из 1911. године, пре и после сенчења школском кредом

На брду „Град“, на око 2 км. до ушћа реке Борање у Дрину, налазе се остаци зидина. Ту је вероватно била караула коју је видео Феликс Каниц када је шездесетих година 19. века обилазио ове крајеве ([3]: 356).

Слика 3: Брежуљак „Град“ и остаци зида

Један део истраживања урађен је на терену, у Архиву Шапца и на локалитетима „Града“ и старог гробља у Амајићу.