Радаљски Летопис после учитеља Протића помиње извесног Љубомира Шопаловића, учитеља којег Шематизам Краљевине Србије није регистровао са намештењем у Радаљу. Писац Летописа за њега каже да је био предузимљив и добродушан човек, пореклом Ужичанин. „Истицао се као добар Србин и добар политичар радикалне групе“.

Првог септембра 1897. године, за учитеља у Радаљу постављен је Рајко Петровић, за кога један каснији документ открива да је био сироче и питомац београдског сиротишта. Пошто није имао стручну квалификацију, његово именовање је било привремено.

Учитељев извештај са проле-ћа 1898. године говори о прилично великом броју изостанака радаљских ђака. Обраћао се писмено и општинским и среским властима, апелујући да присиле родитеље да своју децу шаљу редовно у школу, али су резултати били слаби. Осим неколицине родитеља, чија су деца оправдано одсуствовала, остали су кажњени са по једним динаром у корист школске касе, с тим да казне нису наплаћене. Доста ученика нису имали уџбенике и материјал за писање. 4. маја учитељ је због малог броја присутних ученика морао да распусти одељење другог, трећег и четвртог разреда. Због тога је хитно сазвао школски одбор, али то није имало никаквог ефекта. Својим извештајем хтео је да скине са себе одговорност за ученике „који долазе у школу кад хоће, тј. кад посвршавају све своје домаће послове“. Затим је навео табеларни преглед изостанака ученика, по разредима, у месецу априлу.

У првом разреду петоро ученика је изостало укупно 31 дан, „а Милорад Ђермана Цвијића никако не долази“. У другом разреду, седморо ученика је изостало 40 радних дана а у трећем три ученика је изостало девет дана. „Милорад Марјана Јокића никако не долази“. У четвртом разреду, два ученика су направила 13 изостанака „а Милован Средоја Васића никако не долази“. Један од ученика који су правили велики број изостанака био је и Алекса, син Ристе Ђукановића, из Малог Зворника.

У мају месецу, до 21. маја, ка-да је извештај писан, ситација је била још гора и ученици су у сва четири разреда направили чак 92 дневна изостанка. У извештају није наведен укупан број ученика у сва четири разреда радаљске основне школе, али бројке дневних изостанака су заиста биле велике. Министарство се, рутински, обратило рађевском среском старешини са налогом да испита ствар и да интервенише а, ако је потребно, да позове председника суда и школског одбора „и са њим најстроже поступи“, у складу са законом о основним школама.