На почетку следеће школске године, учитељ у Великој Реци био је Светозар Максимовић, родом из Церовца. И великоречка основна школа делила је судбину већине других сеоских школа у забитијим деловима Србије да се учитељи постављају привремено, на годину дана, и да су најчешће били почетници у служби. У јулу 1906. године, учитељ Максимовић отишао је на одслужење војног рока, како је великоречки суд обавештавао начелника азбуковачког среза. Из другог документа види се да је Максимовић, одласком у војску, истовремено поднео оставку на учитељску дужност. Азбуковачки срески старешина је обавестио окружни школски одбор да школа у Великој Реци није подељена и да нема другог учитеља, тако да ће морати бити затворена, уколико се не постави нови наставник.

Када је школска година већ полако одмицала, 30. септембра 1906. године, председник великоречке општине Алекса Живановић, узалудно очекујући да се новоименовани учитељ коначно појави, затражио је од среског начелника да издејствује  постављање новог наставника. У Велику Реку је дошао учитељ Драгутин Андрејевић. Он је убрзо, од 25. новембра исте године, прекинуо наставу због болести и више се није враћао у село, тако да је та школска година пропала. У августу 1907. године, Живановић је поново молио да се „већ једном“ постави нови учитељ, да не би деца још једну школску годину остала без наставе. Не знајући за оставку бившег учитеља Максимовића и очигледно сумњајући да је уопште могуће другачије решење, тражио је да се баш он поново постави, пошто је до тада сигурно изашао из војске.

За новог привременог учитеља постављен је Живко Тешић, дотадашњи учитељ у Горњој Буковици. У свом извештају из јула следеће, 1908. године, Тешић је обавестио министарство да је на почетку претходне школске године уписан 61 ученик, од чега их је 49 редовно долазило у школу. Због недостатка простора, школски одбор је био приморан да те године упише само 10 нових ученика у први разред. Пошто је велики број деце остао неуписан, одбор је тражио отварање још једног одељења, обећавајући да ће други учитељ, пошто је школа имала само један стан, добијати квартирину.

Септембра месеца 1908. године, у великоречку школу било је уписано укупно 74 ученика, 15 у првом, 17 у другом, 22 у трећем и 20 у четвртом разреду. Међутим, крајем априла 1909. године, у школу је редовно ишло само 44 ученика. Одустајање је било посебно изражено у трећем и четвртом разреду, где је од укупно уписаних 42 ђака, редовно долазило само њих деветнаест. Провевши две године у Великој Реци, Тешић је тог лета премештен.

Његовог наследника, привременог учитеља Михаила Брдарића, дочекао је још већи број ученика. Школске 1909/10. године уписано их је укупно 86, од којих је у мају 1910. наставу редовно похађало њих 53. Због недостатка простора, у четврти разред је ишло само шест ученика, а требало их је бити уписано 37. Великоречани су поново молили отварање другог одељења и постављање још једног учитеља. Друга учионица је већ била дограђена. „Стан у школи нема, али се сада налазе друге зграде у близини школе које би се могле узети за стан наставнику“.

Великоречка школа ће све до Великог рата остати четвороразредна са једним одељењем. Године 1910. за учитеља је постављен Милан Кастратовић који је у Великој Реци остао све до почетка рата, односно четири школске године. 1911. године школу је похађало 61 ученика и једна ученица. Те године, општински буџет је предвиђао 735 динара на рачун одржавања школе. Према тврђењу учитеља Кастратовића, ранијих година је издржавање било уредно.