Још 1887. године, у Велику Реку је дошла окружна комисија да одреди место зидањa школе за села Вољевце, Велику Реку и Црнчу. Плац се налазио „у Ђорђиној луци, у пољу Врнчићу“. Међутим, 27. јануара 1891. године одборници Велике Реке и Вољеваца донели су одлуку да подигну школу за себе, код великоречке суднице. Неколико дана касније, збор села Црнче и Селанца донео је сличну одлуку, о подизању сопствене школе на Крупинској реци.

Одлуку Великоречана потписао је Кузман Живановић, председник суда, а испод његовог наведени су писарски потписи 81-ог становника овог села. Понуђена су чак три различита места за школску зграду, „у Јована Ристића палучку или у Илије Лазића луци или напослетку у Асановим лукама, у Лазиној или Благојевој лучици“. Окружној комисији је остављено на вољу да од ова три места изабере најбоље. 

Пошто доњотрешничка школа тада није радила, школа најближа центру великоречке политичке општине била је она у Љубовиђи, удаљена 23 километра, односно више од шест сати хода. Због тога, писало је у одлуци, великоречка деца и не иду у школу, „него у васпитању и науци пропадају“. Деца ове општине „лутају по сокацима“, а због тога што се не школују, „постају највећи глупови“. Зато су сељани одлучили да подигну школу „да би и ова општина једном стала ногом на земљу“. Пошто општина није имала готовог новца на располагању, намеравала је да распише посебан школски прирез на све пореске главе, који ће се прикупљати у наредна четири полугођа, са почетком од првог полугођа 1891. године.

Начелнику азбуковачког среза није било тешко израчунати да 208 пореских глава у Великој  Реци и Вољевцима неће моћи да скупи десетак хиљада динара потребних за подизање зграде од чврстог материјала за једноразредну, неподељену основну школу, која би имала и стан за наставника. Због тога је следећих годину и по дана прошло у убеђивању, од стране виших власти, сељана Велике Реке и Црнче да направе заједничку школску зграду на раније опредељеном месту, на граници између два села.

Коначно, септембра 1893. године, превладао је разум и постигнут је договор о подизању заједничке школе у Ђорђиној луци. Када је Министарство просвете обавештено о овој одлуци, од Министарства грађевина затражено је да изради грађевински план за нову школу. На пролеће 1894. године, план је био готов и по њему, процењени трошкови школске зграде износили су 10.923 динара и 26 пара. Новац се већ, тешко и мукотрпно, сакупљао и почело се са припремањем дрвне грађе и  осталог грађевинског материјала. А онда се догодила катастрофална поплава Дрине, у јесен 1896. године, што је за више година одложило подизање великоречке основне школе.

Почетком XX века, у изградњу нове школске зграде укључило се и село Цулине, које је до тада припадало доњотрешничкој школској општини. Посредна вест, извештај подринског школског надзорника о проблемима школе у Доњој Трешници, говори да је, на почетку школске 1901. године, одобрено грађење школе у Великој Реци. У надзорничком извештају од 10. јула 1904. године написано је да је у току те године школска зграда завршена и ускоро је требало да изађе комисија да је прими. Зграда, за коју у другом, каснијем документу пише да је саграђена 1903. године, поред једне учионице имала је још седам просторија. Била је саграђена „према плану“, односно по важећим прописима.

У Шематизму Краљевине Србије за 1905. годину први пут је унета  позиција основне школе у Великој Реци, где је за учитеља именован Душан Ђорђевић, тако да се са великом извесношћу може тврдити да је великоречка основна школа почела са радом на почетку школске 1904. године. О првом великоречком учитељу нису пронађене никакве друге вести.