Na putu ka Riju: Miloš Vasić, veslanje

Britanci „padaju” u Riju, Novozelanđani u Tokiju

Nenad Beđik, Miloš Vasić u dvojcu izborili zasad jedinu olimpijsku kvotu, a u debitantskoj sezoni pobedili su sve svetske posade sem novozelandske i britanske.

Od 1984. godine i Olimpijskih igara u Los Anđelesu naše veslanje čeka na olimpijsku medalju. Istina, i 1988. u Seulu Jugoslavija je imala bronzu u veslanju, ali osvojili su je Slovenci Bojan Prešern i Sadik Mujkić, tako da su jedini olimpijski trofeji srpskog veslanja srebro u dubl skulu Zorana Pančića i Milorada Stanulova iz Moskve 1980. i bronza iz, već pomenute 1984.

Iduće godine u Riju Miloš Vasić i Nenad Beđik mogli bi da prekinu taj olimpijski post. To su nagovestili na tri najvažnija takmičenja ove sezone na kojima su pobedili sve svetske posade sem novozelandskog i britanskog dvojca.

Prvi put ove godine seli ste u isti čamac, dvojac bez kormilara, i sa svih takmičenja vratili se s medaljama.

Nenad Beđik i ja prvo smo bili treći na Evropskom prvenstvu, posle toga na Svetskom kupu u Lucernu u najjačoj mogućoj konkurenciji takođe smo bili treći, a bronzanu medalju i olimpijsku kvotu osvojili smo i na Svetskom prvenstvu. To je prva medalja u olimpijskoj disciplini za naše veslanje posle punih 14 godina i zadovoljni smo što smo doprineli da ovo bude najuspešnija sezona srpskog veslanja u ovom veku – kaže 24-godišnji Miloš Vasić.

Treći, treći, treći… Dokle?

Neka tako bude do Rija i bićemo zadovoljni. Međutim, realno gledano mislim da možemo već na Evropskom prvenstvu u Brandenburgu početkom maja da se borimo za prvo mesto. Nama je prošlogodišnji šampionat bilo prvo zajedničko takmičenje i zauzeli smo treće mesto iza Britanaca i Francuza. Francuski dvojac nije nam bio ozbiljan rival ni na Svetskom kupu ni na Evropskom prvenstvu, a Britance Lengridža i Foda prilično smo „pritisnuli” – na samo pola sekunde. Oni su dosta stariji od Nenada i mene, a to znači da mi imamo mnogo više prostora za napredak i sigurno ćemo biti brži nego ove sezone. Pobeda nad Britancima na Evropskom prvenstvu bila bi sjajan uvertira za Olimpijske igre.

Pre odlaska u Brandenburg morate da izborite mesto u reprezentaciji Srbije. Da li će to biti teško.

Trenutno naše veslanje ima samo jednu olimpijsku kvotu, koju smo u dvojcu bez kormilara mi ispunili. Međutim, pravilo je da na velika takmičenja idu trenutno najspremniji i mi ćemo na izbornoj regati da dokažemo da smo to i dalje mi. Imaćemo za rivale bar tri dobra dvojca, kao što su Savić i Bogičević, koji su 2014. u Beogradu osvojili prvo mesto na Evropskom prvenstvu, zatim Đerić i Lucić… To je dobro za naše veslanje i dobro za Nenada i mene. Zbog toga nema opuštanja, konkurencija nas tera da radimo i bolje i više i da budemo fokusirani na svoj cilj, a to je Rio.

Domaća konkurencija, pa ni Britanci vam dakle nisu problem, a šta je s Novozelanđanima Marejem i Bondom koji ne samo da su vas pobedili na Svetskom kupu i Svetskom prvenstvu, već su pobedili i sve ostale posade iz celog sveta na svih 60 trka od 2009. od kada veslaju zajedno?

Oni su posebna priča. Sedam godina nepobedivosti teško da je još neko imao u svetskom sportu. Ubedljivo su jači od svih i mislim da u Riju nećemo moći da ih ugrozimo, ali ćemo pokušati.

Da li to znači da ćete čekati da ih sustigne starost?

Nisu oni toliko stariji od nas. Još su dovoljno mladi i siguran sam da će veslati i na olimpijskim igrama u Tokiju 2020. Tada su naši… Šalu na stranu, oni su neverovatni. Gledali smo neke njihove treninge i morali da se zapitamo kako mogu da izdrže takav obim i intezitet rada. Možda je i nama potrebno vreme da se naviknemo na toliki obim rada.

U Londonu 2012. prvi put nastupili ste na olimpijskoj sceni, ali u različitim čamcima. Kako danas ocenjujete svoj olimpijski debi?

U Londonu veslao sam u četvercu s Đerićem, Vukovićem i Jagarom, a Nenad u dvojcu s Stojićem. Od nas četvorice samo je Jagar bio iskusan veslač, a mi smo imali 20, 21 godinu i za nas je, s obzirom na mladost i neiskustvo, i sam plasman na Olimpijske igre bio ogroman uspeh. Zauzeli smo četvrto mesto u B finalu i ukupno deseto, a realno bi bilo da smo bili prvi, ili drugi u B finalu. Međutim uslovi na jezeru Iton Dorni nisu bili jednaki za sve. Mi smo i u polufinalu i u B finalu bili u najgoroj, prvoj stazi. Na njoj po po vetru, zbog talasa, nije bilo moguće držati korak s čamcima u drugim stazama. Zbog toga su kasnije promenili uobičajeni način određivanja staza, ali za nas je bilo kasno.

Kakva je regatna staza u Riju?

Čujem da su na njoj isti uslovi u svim stazama i da je dobra za takmičenje.

Uveliko se pripremate za narednu sezonu pod nadzorom trenera Nebojše Ilića. Gde ćete kada na Adi Ciganliji bude suviše hladno?

U Beogradu ćemo trenirati do 5. decembra, a tada idemo u Tursku u našu staru bazu Kojčegiz u kojoj ostajemo do 28. decembra. Tamo su odlični uslovi za rad, a što je najvažnije uvek je bilo toplo. Tamo će trenirati svi kandidati za reprezentaciju, a u isto vreme biće tamo i turska reprezentacija. Imaćemo dobre sparing partnere jer i Turci imaju par dobrih dvojaca, a posle treninga – zna se – baklave i urmašice.

Izvor: Politika

Autor: Živko Baljkas, sreda, 25. novembar.

Urednik: Dalibor Krstić

Foto: Veslački savez Srbije (VSS)

Korisni link:

http://www.politika.rs/sr/clanak/344166/Sport/Intervjui/Britanci-padaju-u-Riju-Novozelandani-u-Tokiju

http://www.serbian-rowing.org.rs/

Share