Нови налази археолога на локалитету Орловине у Малом Зворнику

Археолошка истраживања на локалитету „Орловинеˮ изнад Малог Зворника, почела су 2013. године. Иницијатива за истраживање потекла је од Дејана Павића, професора историје из Малог Зворника који је успео да заинтересује општинске власти да дају новац за прва истраживања у која се укључио београдски Филозофски факултет.

На велику жалост свих поштовалаца његовог рада, професор Дејан Павић преминуо је пре седам година.

Будући да се са друге стране Дрине налази велика тврђава Зворник, из позног средњег века, стручњаци су тада очекивали да ће и на овом локалитету пронаћи објекте из тог периода. На њихово изненађење, открили су велики рановизантијски комплекс, чија градња одговара владавини цара Јустинијана (527-565). 

Радови на откривању локалитета настављени су после вишегодишње паузе.

Наставак истраживања на брду Орловине изнад Малог Зворника довела су археологе до нових материјалних доказа и закључака. Испод црквеног пода на локалитету откривене су гробнице, унапред припремљене за угледнија свештена лица, које су, нажалост, давно опљачане.

Међутим, овде је нађен и дечји гроб, врло богат налазима, и то је први гроб тог времена који је уопште истражен у овом делу Србије, наводе археолози.

На презентацији налаза на локалитету, која је у организацији локале самоуправе одржана крајем јула, председник општине, Зоран Јевтић, рекао је да је у овогодишњем локалном буџету издвојено око осам милиона динара за конзервацију, која ће уследити након истраживања.

„Са Заводом из Ваљева договорили смо да распишемо јавну набавку за пројектовање, наставак истражних радова, конзервацију, али и уређење прилазних стаза и неколико видиковаца, да туристи могу обићи ово налазиште. Желимо да ово буде још једна туристичка атракција Малог Зворника, а сигурно ћемо се за помоћ обратити држави, као у случају Подземног града Kарађођевићаˮ, испричао је Јевтић.

Актуелно је даље истраживање цркве, која потиче из VI века, чије димензије прелазе 30 метара, а што показује да су „Орловинеˮ у прошлости биле важан црквени и административни центар.

Археолог Дејан Радичевић, професор на београдском Филозофском факултету, рекао је да је црква занимљива по монументалности, да припада рановизантијском периоду и да по димензијама и начину градње спада у ред највећих код нас.

„На Орловинама се налазио регионални центар тог времена. Био је изузетно важно стратешко место, јер се налазио на главним комуникацијама тог доба.Овуда је ишао магистрални пут из Паноније до Јадрана. Ово је околина и залеђе врло богато рудама, које су у она времена била драгоцене. Овде је значајно и откриће раносредњовековног, старосрпског хоризонта, који је показивао обнову живота на овом простору, негде већ у 10. веку и то би нам били најстарији трагови из те епохе на овим просторима. То су нова открића каква нисмо имали, не само у Подрињу него су уопште, ретка у овом делу Србијеˮ, испричао је Радичевић.

Он је навео да је Завод за заштиту споменика културе из Ваљева припремио конзерваторски пројекат и први пут ове године, захваљујући финансијској потпори малозворничке општине, која од почетка подржава истраживања, неће морати да затрпавају ископе.

„До сада смо били принуђени да оно што истражимо документујемо па затрпамо, а сада после нас долази екипа која ће почети конзерваторске радовеˮ, објаснио је Радичевић, додајући да ће овде заживети археолошки парк који ће бити понос Србије.

Радивоје Арсић, археолог из ваљевског Завода, казао је да је циљ да кроз израду пројектне документације, стручну и истраживачку помоћ допринесу да се локалитет боље истражи и представи јавности што заслужује по својим квалитетима.

„Он представља нешто што је изузетно за наше просторе и трудићемо се да се што пре црква конзервира, а потом и други делови овог археолошког налазиштаˮ, истакао је он.

Према тврдњама стручњака, „Орловинеˮ су, после Царичиног града у општини Лебане, други значајан археолошки локалитет у Србији, који сведочи о животу на овом простору у време владавине византијског цара Јустинијана.

Процењено је да се утврђење налазило на простору већем од 40 хектара и утврђено да се са врха брда једним својим краком спуштало на Дрину, мада има бедема и на другој страни.

Тајне које и даље крије интригираће археологе и убудуће и мотивисати их да траже нове доказе о ранијем животу на простору данашњег Малог Зворника.

Извор: Општинска управа општине Мали Зворник

Фото: Општинска управа општине Мали Зворник

Архива: Мали Зворник инфо

Share