На увиду план за шест мостова на реци Црни Радаљ

Елаборат плана детаљне регулације за изградњу шест мостова на реци Црни Радаљ и приступних саобраћајница у дужини од 1,1 километар ставила је на јавни увид општина Мали Зворник.

Рани јавни увид траје до 5. фебруара, а елаборат је могуће видети у згради Скупштине општине Мали Зворник.

Црни и Мали Радаљ формирају Радаљску реку чија је дужина 15 километара и десна је притока Дрине.

На Црном Радаљу постоји мини брана и формирано Радаљско језеро односно мала хидроелектрана „Радаљска бања”.

Фото: Марко Бабовић – Радаљско језеро

Реке Црни Радаљ и Равнаја су типичне планинске реке у брдско – планинском рељефу. У залеђу њихових водотокова, који се формирају од многобројних потока, налази се Црни врх са висином 856 mnm. Долине Црног радаља и Равнаје раздваја гребен Липово Брдо са чуком Чиста глава (533 mnm). По левој долинској страни Равнаје и Радаљ, идући према Дрини, истичу се врхови: Јовино брдо (450 mnm), Лисина (405 mnm), Осечина (268 mnm). Ове врхове раздвајају леве притоке реке Радаљ – Острешница, Мала и Велика Кладница и више стрмих потока. По десној долинској страни реке Радаљ истичу се гребени Рогуља, са врховима Јовино брдо (432 mnm), гребен Стражовница са две истакнуте чуке висине 382 и 393 mnm.

Водоток Радаљ настаје спајањем Малог и Црног Радаља. Слив ове реке је овалног елипсастог облика и простире се у правцу исток – запад. Дужина слива је приближно 12 km, а просечна ширина око 4.8 km. Сливно подручје захвата укупно 47,3 km2 . Максимална количина воде у реци износи 125,2 m3 /s. Слив је изразито несиметричан и већи део заузимају притоке са леве стране. Слив је брдско – планинског карактера, у горњем току изразито стрм, док је у доњем току са блажим падинама и учесталим заравњењима. Нагиби падина су у горњем току оштри, а у средњем и доњем току доста блажи, са постојањемвећег броја малих речних долина. Црни Радаљ извире испод брда Шарена Буква са највише коте 770 mnm, док Мали Радаљ извире северније, ближе брду Турски гробови, али на нешто мањој надморској висини. На Црном Радаљу, на коти 475 mnm, изграђена је МХЕ „Радаљска Бања” са браном насутог типа и акумулационим језером, која је у власништву ХЕ „Зворник”. Спајањем Црног и Малог Радаља настаје река Радаљ. Ток реке даље се простире у правцу исток – запад, са релативно великим падом у горњем току. Низводно од ушћа реке Равнаје, у свом средњем и доњем току, пад реке је доста блажи, све до ушћа у реку Дрину, на пет километара од Малог Зворника.

Извори: Мали Зворник инфо / Танјуг

Литература: Извештај o стратешкој процени утицаја на животну средину ПДР минихидроелектране „Рогуља” на рекама Равнаја и Црни радаљ.

Пројекат „Мали Зворник – Где смо 5 година након поплава?” одобрен је и суфинансиран ради остваривања јавног интереса у области јавног информисања на територији општине Мали Зворник у 2019. години.