Усвојен буџет општине Мали Зворник за 2019. годину
Буџет општине Мали Зворник за 2019. годину, састоји се од прихода и примања у износу од 507 милиона динара, који чине приходи и примања од продаје нефинансијске имовине: 480 милиона динара и примања по основу отплате кредита и продаје финансијске имовине: 27 милиона динара, односно расхода и издатака у износу од 727 милиона динара. Буџетски дефицит у износу од 247 милиона динара, биће покривен из пренетих неутрошених средстава из претходне године, у износу од 220 милиона динара и примања од продаје финансијске имовине у износу од 27 милиона динара.
Последње овогодишње заседање локалног парламента, XXII редовна седница Скупштине општине Мали Зворник, одржано је у петак, 21. децембра. Одборници су разматрали 21 тачку дневног реда, а скупштинска већина подржала је кључне одлуке које ће омогућити локалној самоуправи да реализује програме развоја и капиталне инвестиције у 2019. години.
Пре образложење Предлога одлуке о буџету општине Мали Зворник за 2019. годину председник општине Мали Зворник Зорана Јевтић поднео је Извештај о извршењу буџета општине Мали Зворник за период од 1. јануара до 30. септембра 2018. године.
Буџет општине Мали Зворник за 2019. годину, састоји се од прихода и примања у износу од 507 милиона динара, који чине приходи и примања од продаје нефинансијске имовине: 480 милиона динара и примања по основу отплате кредита и продаје финансијске имовине: 27 милиона динара, односно расхода и издатака у износу од 727 милиона динара. Буџетски дефицит у износу од 247 милиона динара, биће покривен из пренетих неутрошених средстава из претходне године, у износу од 220 милиона динара и примања од продаје финансијске имовине у износу од 27 милиона динара.
Пренета средства из суфицита су и усмерена на прихваћене обавезе реализације претходних планова и пројеката, тако да ће локална самоуправа у 2019. остварити вишегодишња настојања да се поспеши запошљавање у производним погонима, улагања у путну и комуналну инфраструктуру, те развој туристичких капацитета. Трансфери од државе су 137.700.000 динара, што је доказ да је остварена конекција, изванредна комуникација и сарадња са органима Републике, од председника, премијерке до надлежних министарстава. Очекивања су да се у 2019. повећају приходи од пореза на зараде. Следе отварања нових радних места, а осим повећања минималне зараде, дошло је и до повећања плата у јавном сектору. Јевтић је поименично (таксативно) навео издатке за капиталне пројекте комуналне инфраструктуре, канализацију у центру, почетак реконструкције фасаде на згради општине, опсежне радове на три постројења за прераду отпадних вода (ППОВ), у Доњем Насељу, Сакару и на простору старе пилане. Наредне године општина неће стимулисати локалне послодавце субвенцијама за отварање нових радних, јер се улаже у инфраструктуру адаптацију, реконструкцију и санацију објеката некадашњег Дрвно индустријског предузећа „Ново Гучево” у Доњем Насељу и очекује да компанија „YGS текстил”, ћерка фирма турске компаније „Мајденим”, отвори производни погон у Малом Зворнику, запосли 300 радника, а до 2020. године још 200 радника, различитог степена образовања.
Подржаће се самозапошљавање суграђана и омогућиће се свршеним студентима да одраде приправнички стаж. Наставља се улагање у субвенције регистрованих пољопривредних газдинстава и туризам, а планиран је заједнички наступ Подриња, Рађевине, Азбуковице и Јадра на Сајму туризма, општина Мали Зворник, Љубовија, Крупањ и града Лозница.
Према Плану расхода, по програмима, за период од 01. јануара до 31. децембра 2019. године, предвиђена су следећа улагања и трошкови, у укупном износу од 727.000.000,00 динара:
Прилог: Буџет општине Мали Зворник за 2019. годину
I Становање, урбанизам и просторно планирање: 35.700.000,00 динара;
II Комуналне делатности: 81.500.000,00 динара;
III Локални економски развој: 74.000.000,00 динара;
IV Развој туризма: 44.200.000,00 динара;
V Пољопривреда и рурални развој: 19.400.000,00 динара;
VI Заштита животне средине: 38.472.600,00 динара;
VII Организација саобраћаја и саобраћајна инфраструктура: 71.105.000,00 динара;
VIII Предшколско образовање и васпитање: 46.225.000,00 динара;
IX Основно образовање и васпитање: 42.111.000,00 динара;
X Средње образовање и васпитање: 13.745.000,00 динара;
XI Социјална и дечја заштита: 39.400.000,00 динара;
XII Здравствена заштита: 9.550.000,00 динара;
XIII Развој културе и информисања: 24.200.000,00 динара;
XIV Развој спорта и омладине: 19.000.000,00 динара;
XV Опште услуге локалне самоуправе: 142.221.400,00 динара;
XVI Политички систем локалне самоуправе: 25.170.000,00 динара;
XVII Енергетска ефикасност и обновљиви извори енергије: 1.000.000,00 динара.
Подсећамо, укупни приходи и примања општине Мали Зворник, из свих извора, планирани су за 2018. годину у износу од 675 милиона динара. Предвиђени приходи и примања буџета су износили 478.800.000 динара, а пренета неутрошена средства из претходне године 190.000.000 динара. Приходи буџетских корисника из других извора планирани су у износу од 6.200.000 динара.
Тонски запис: Излагање председника општине Мали Зворник Зорана Јевтића
Одборник Богдан Дукић, шеф одборничке групе СПС, након излагања председника Јевтића, у осврту на изложено и презентовано у материјалу, констатује да је, буџет од око шест милиона евра задовољавајући, ако се правилно инвестира у развој, а опозиција ће, без улагања амандмана, пренети своје сугестије.
Став социјалиста је да су високи расходи предвиђени за израду Стратегије одрживог развоја општине Мали Зворник за период од 2018 до 2025 године (испоручилац и најјефтинији су група понуђача MKS Inteko д.о.о. и „Aurora Green” д.о.о. Београд), те да је део тог новца (1.140.000,00 са ПДВ) требао бити усмерен ка повећању родитељског додатка. Према његовим речима, висок је и износ предвиђен за консултантске услуге у области јавно-приватног партнерства. Генерално гледано, учинак јавно-приватног партнерства у мањим општинама није адекватан и треба се клонити енормних улагања са лошим учинком. Приметно је и да су буџетом предвиђени високи износи за одржавање фотокопир апарата и набавку новог аутомобила. Расходи за информисање и медијске услуге су и даље високи, као и трошкови одборника и чланова Општинског већа.
Дукић је мишљења да се пуно новца улаже у манифестације које не превазилазе локални карактер, те да је потребно улагање, по угледу на најуспешније, попут Бајине Баште, како би постале регионалне. За то је потребна деценија планирања. „Присутност људи на туристичким манифестацијама је ове године била мања, у односу на 2017. Можда нам је, циљано, потребно 15.000.000 динара улагања у туризам како бисмо остварили прве приходе. Општина још увек користи живине сијалице за јавну расвету, натријумова сијалица је реткост, а уштеде се могу ефикасно остварити набавком ЛЕД (light-emitting diode) сијалица”. Предност ЛЕД сијалица у односу на старије врсте сијалица огледа се у знатно мањој потрошњи струје за исту количину произведене светлости. Осим уштеде у потрошњи електричне енергије, ЛЕД сијалице такође имају и знатно дужи животни век у односу на класичне, па иако у старту делује као да су ценовно знатно скупље, дугорочно представљају исплатљивију инвестицију у односу на старије врсте сијалица. Дукић примећује да игралиште у Великој Реци још није завршено и интересује га колико је уложено у 2018. години и да ли је предвиђених 9.000.000 динара довољно улагање за завршетак игралишта у 2019.
Председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић, у одговору шефу одборничке групе СПС Богдану Дукићу, истиче да владајућа већина никада неће одбити квалитетне амандмане. „Услуге по уговору које се односе на примања одборника и чланова Општинског већа, утврђене су знатно раније, у време учешћа СПС у власти. Да ли је потребно умањење? Ми смо се определили за припремне састанке, који претходе седници и не одржавамо скупштине по два или три дана.
Општине и градови у Србији издвајају за пројектно финансирање медија, односно за остваривање и унапређење јавног интереса у области јавног информисања. Одређени уговори су још на снази и преносе се у наредну годину. Медији су у Малом Зворнику заступљени са 0,94 одсто буџета, а препорука струковних удружења је до два одсто. Стратегија развоја се припрема и дорађује континуирано и без ње нам није доступна ниједна донација или ИПА – Инструмент за претприступну помоћ Европске уније. Најнижа цена је пожељна, али је ретко када гаранција квалитетне израде програма. Неке локалне комисије би морале имати врхунске и натпросечне учинке да би држава подржала наше пројекте, па смо принуђени да контактирамо експерте за одређене области, јер имамо мало доступних инжењера саобраћајне и грађевинске струке у нашој средини. Определили смо се за јавно-приватно партнерство, те превоз путника и изградња локалних путева морају бити обезбеђени у 2019. години. Фотокопир јесте скуп за одржавање, али је доступан свим нашим буџетским корисницима, службама и установама. Слажем се да самозапошљавање треба стимулисати, као и подстицај наталитета родитељским додацима. Све ћемо учинити да поспешимо развој туризма и у запостављеним срединама, попут Радаљске бање или на локалитету „Орловине”, али ту сучавамо са бројним тешкоћама, нерешеним имовинско-правним односима у Радаљу или са надлежностима и ингеренцијама Завода за заштиту споменика културе „Ваљево” и ЈП „Србија шуме”. Први приходи и масовнији долазак туриста очекују се након адаптације најатрактивнијег дела подземног града Карађорђевића у Малом Зворнику, где су уложена значајна средства републике и општине.
Локални парламент усвојио је и нови Статут општине Мали Зворник који је образложио заменик председника општине Мали Зворник Милош Радојчић. Предлог одлуке о изменама и допунама Одлуке о утврђивању максималног броја запослених на неодређено време у организационим облицима у систему јавног сектора општине Мали Зворник за 2019. годину и Предлог кадровског плана у Општинској управи, Општинском правобранилаштву и Интерној ревизији општине Мали Зворник за 2019. годину одборницима је представила начелница Општинске управе Маризела Андрић. Максималан број запослених на неодређено време у систему јединица локалне самоуправе до 50.000 становника, какав је општина Мали Зворник, дугорочно је сведен на 140. Утврђен је следећи број запослених на неодређено време: Општинска управа општине Мали Зворник – 46 запослених, Јавно комунално предузеће „Дрина” Мали Зворник – 54, Предшколска установа „Црвенкапа”– 31 и Библиотека „17. септембар” – девет запослених, што је 140 у укупном броју. Како се у Бибилотеци нису стекли услови за основање музејске – завичајне збирке, привремено је укинуто радно место кустоса и број радника са 10 смањен на девет, а Општинска управа, због повећаног обима посла, исказала је потребу за запослењем још једног лица на неодређено време.
Милица Живановић, заменица начелнице образложила је Предлог одлуке о јавном линијском превозу путника и ствари на територији општине Мали Зворник.
Драган Ракић, стручни сарадник Општинске управе за послове одбране, појаснио је годишњи Плана рада општинског Штаба за ванредне ситуације општине Мали Зворник за 2019. годину, а Драгослав Обрадовић, председник Комисије Буџетског фонда за пружање подршке за спровођење мера пољопривредне политике и политике руралног развоја је предочио одређене детаље извештаја о реализацији Програма мера подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја општине Мали Зворник за 2017. годину.
Предлогом решења о висини родитељског додатка прецизирано је да се једнократно изврши исплата у износу од 55.000 динара за прворођено дете, 65.000 динара за друго дете по редоследу рођења, а 75.000 за треће и свако наредно дете, што је финансијска подршка општине Мали Зворник породицама са децом.
Радован Тадић, председник СО Мали Зворник истакао је на почетку седнице да ће дневни ред бити проширен за Предлог одлуке о оснивању Слободне зоне Мали Зворник, Предлог одлуке о оснивању Привредног друштва за управљање Слободном зоном Мали Зворник и Предлог решења о давању сагласности на употребу имена општине. Челни човек локалне самоуправе, Зоран Јевтић појашњава да је турски инвеститор „Маyденим текстил” предложио посебном молбом да се оснује слободна економска зона. „Покренули смо иницијативу, али ће коначни суд дати надлежне институције”. Развојна агенција Србије (РАС) је агенција Владе Републике Србије, у својој мрежи има 16 акредитованих регионалних развојних агенција (АРРА), а Управа за слободне зоне налази се у саставу Министарства финансија. У њеној надлежности су сва питања у вези са функционисањем и развојем слободних зона. У позитивном исходу, следи и оснивање Привредног друштва за управљање Слободном зоном Мали Зворник.
Слободне зоне су физички ограђен и означен део територије Републике Србије, инфраструктурно опремљен, где се могу обављати производне и услужне делатности уз одређене стимулативне погодности. У њима се могу обављати све врсте пословања и индустријских активности укључујући производњу, складиштење, паковање, трговину, банкарство и осигурање. Слободне зоне могу оснивати и њима могу управљати и домаће и стране компаније. Зараде и приходи које се остваре унутар слободне зоне могу се трансферисати у било коју државу, укључујући Србију, слободно без претходног одобрења, без наплате било каквих пореза, царина или такси. На овај начин стварају се огромне могућности за сарадњу домаћих и страних индустрија. Пословањем у слободним зонама, инвеститору се обезбеђују специјалне олакшице и повлашћени порески режим (ослобађење од ПДВ-а и царине на увоз сировина и материјала намењеним производњи робе за извоз, машина, опреме и грађевинског материјала). Принцип да се у зони не наплаћују царине и увозне таксе даје основе за остваривање прихода зоне као предузећа и омогућава исплативост слободне зоне.
Директор Драган Чикарић је, током разматрања Програма пословања ЈКП „Дрина” Мали Зворник за 2019. годину, нагласио да је дуг овог јавног предузећа, у највећој мери према ЈП „Србијагас”, умањен са 28 на 10 милиона динара, а од судских поступака очекује се наплата од око 18 милиона динара. Нови Ивеко камион – цистерна од прохрома, фирме „Атрикод”, вредан око 10 милиона динара, који је Општина Мали Зворник крајем марта ове године набавила за потребе обезбеђења пијаће воде за становништво у случају прекида у водоснабдевању, корак је ка унапређењу техничких услова и ресурса овог предузећа, а нешто раније, у децембру 2016. купљена је комбинована грађевинска машина СКИП марке „Хидромек”, водећег турског произвођача грађевинских машина. Ова опрема од почетка сама себе отплаћује. Из буџета општине издвојено је 3.000.000 динара, док је остатак потребних средстава, 5.500.000 динара, обезбеђен из кредита, у банци „Интеза”. „Има простора да се још доста ради, па се не можемо опустити”, казао је Чикарић. Од капиталних субвенција издвојио је изградњу црпне станице на Гају. Изградњом потисног цевовода и мање црпне станице у Доњој Борини, која је пуштена у рад крајем прошле године, Општина Мали Зворник за 40 домаћинстава у другој висинској зони овог села решила је вишегодишњи проблем недостатка здраве пијаће воде, настао као последица мајских поплава 2014. године. Изворишта „Млаква”, „Заворје” и „Каменица” контаминирана антимоном трајно се затварају за коришћење, те је водоснабдевање већег дела Доње Борине и Брасине најповољније решено, после вишегодишњих потешкоћа.
Постојећа котларница у Малом Зворнику је стара и одавно не задовољава потребе корисника у Малом Зворнику, због чега је изградња топлане и даље приоритетни посао, који ће грађанима очекивано омогућити квалитетнију и јефтинију услугу грејања. Др Далибор Липовац, самостални одборник, члан одборничке групе Групе грађана „Снага народа”, интересовао се за судбину овог капиталног пројекта, за стање постојеће котларнице и како се и даље издаје употребна дозвола за постојећу амортизовану котларницу.
Котларница снаге 2 x 2.4 MW саграђена је далеке 1980 године и од тада ради као једна централна котларница која снабдева све објекте у насељеном месту. Изградњом нових стамбених зграда и прикључењем постојећих, јавила се потреба за проширењем капацитета, што је и учињено 1991. године, повећањем капацитета на 6.6 MW, каква је и данас. До 1980. године као енергент је коришћен мрки угаљ. Формирањем централне котларнице прешло се на коришћење мазута, а 1993. године Мали Зворник је добио гасовод и од тада као енергент користи се природни гас. Локација централне котларнице није адекватна, јер се налази у подрумским просторијама стамбене зграде, где је немогуће природно проветравање. Ради се принудна вентилација, а станари су од усељења резигнирани због буке и вибрација, страхујући за безбедност и здравље, захтевајући да се ова опрема премести ван зграде. Први кораци у области даљинског грејања у Малом Зворнику датирају из седамдесетих година прошлог века. Тада је постојало више котларница. Једна је снабдевала топлом водом зграде „В8” и основну школу, друга зграду хотела и зграду општине, трећа је снабдевала стамбену зграду „С26” и Дом културе.
Мали Зворник је од средине 2017. део државног пројекта „Подстицање обновљиве енергије – развој тржишта биомасе у Србији”. Посао преласка на обновљиву енергију, Србија треба да реализује уз подршку Влада Немачке и Швајцарске, кроз донације и повољне кредите немачке Развојне банке (KfW) за изградњу 10 топлана на биомасу. Најављено је 20 милиона евра као зајам KfW, која даје и грант од два милиона евра, док је Влада Швајцарске обезбедила пет милиона евра бесповратних средстава. Међу општинама у којима се пројекат спроводи су и Мали Зворник, Нова Варош, Пријепоље, Нови Пазар, Бајина Башта, Ваљево, Прибој, Кладово, Бечеј и Мајданпек. KfW банка је понудила и другу траншу (део позајмице) кредита да додатних 15 до 20 оператера даљинског грејања у Србији пређе са фосилних горива на биомасу. Пројекат за развој одрживог тржишта биоенергије у Србији заједнички спроводе немачка развојна организација GIZ и KfW.
Директор Драган Чикарић појаснио је како цео процес воде топлане ЈКП „Београдске електране”. Мали Зворник је потписао идејно решење, а оснажена је свест да ће се дугорочно смањити трошкови и до 60 одсто, за енергент, испоруку и то су предуслови за прихватљивије, популарније цене грејања. Очекује се наставак сарадње до успешног окончања дуго прижељкиваног и више пута најављеног пројекта. Лиценца за обављање делатности у котларници је однедавно у надлежности општине.
Одборници су до краја седнице усвојили и Одлуку Надзорног одбора Јавног комуналног предузећа „Дрина” Мали Зворник о усвајању посебног Програма коришћења средстава и субвенције из буџета општине Мали Зворник за 2019. годину, Одлуку о обављању комуналне делатности зоохигијене, Одлуку о утврђивању урбанистичких зона обавезног инвестиционог одржавања и унапређења својстава зграде и зона обавезног одржавања спољног изгледа зграде, Одлуку о бесповратном суфинансирању активности на инвестиционом одржавању и унапређењу својстава зграде, поступку доделе средстава, проценту учешћа и условима под којим општине учествује у финансирању активности одржавања, Одлуку о додели текуће субвенције ЈКП „Дрина” Мали Зворник, Решење о измени Решења о именовању директора ЈКП „Дрина”, Решење о разрешењу заменика председника УО Центра за социјални рад Мали Зворник и Решење о именовању заменика председника УО Центра за социјални рад. Предлог одлуке о измени Програма мера подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја општине Мали Зворник за 2018. годину је повучен до одобрења надлежног републичког органа.
Владајућу већину чини 20 од 29 одборника Скупштине општине Мали Зворник, 18 одборника ОГ ,,Александар Вучић – Србија побеђује” (16 одборника СНС, одборник СДПС и одборник СНП), уз неформалну подршку два одборника Групе грађана „Др Милан Лукић – Снага народа”, док су у опозицији шест одборника СПС, независни одборник Далибор Липовац, одборник Групе грађана „За бољи Мали Зворник – Драган Костјерчевић” Горан Видаковић и независни одборник Јово Роган.
Прилог – Фото галерија: Мали Зворник инфо
Општеинформативни извештај веродостојно и чињенично преноси исход и ток догађаја. Извештај је допуњен Видео записом са XXII редовне седнице СО Мали Зворник који припрема РТВ Лотел, а објављује га општина Мали Зворник на свом YouTube каналу.
Видео запис: РТВ Лотел / Општина Мали Зворник
Новинар сарадник: Далибор Крстић
