Ауто-седишта за безбеднији подмладак

У општини Мали Зворник презентацију и обуку о правилном коришћењу дечијих ауто-седишта одржали су, у четвртак, 8. новембра представници Агенције за безбедност саобраћаја и Центра за промоцију безбедности саобраћаја. Поред теоријске обуке, у сали Скупштине општине Мали Зворник, практично је показано како правилно треба поставити ауто-седиште у возилу, јер статистички подаци указују на то да велики број родитеља не поставља ауто-седиште по инструкцијама произвођача, што је небезбедно и несигурно. Пројекат Обуке за правилну употребу ауто-седишта и подела ауто-седишта покренут је на иницијативу Агенције за безбедност саобраћаја у циљу подизања свести грађана на територији Републике Србије, о значају употребе дечјих заштитних система у возилу. Агенција је пројектом обезбедила по 20 комбинованих аутоседишта за 25 локалних самоуправа за децу тежине од девет до 36 килограма. Приликом обуке у општини Мали Зворник подељено је 40 ауто седишта, 20  које је обезбедила Агенција за безбедност саобраћаја и 20 које је обезбедила општина Мали Зворник.

Представници Агенције, и наше локалне самоуправе, сагласни су да овакве активности којима се едукују грађани о значају безбедности деце путника у возилима, и генерално, безбедности свих путника, треба да постану пракса сваке године. На тај начин ће се на подручју целе Србије радити на остваривању циљева предвиђених Националном стратегијом безбедности саобраћаја. Општину Мали Зворник представљао је заменик председника Милош Радојчић.

 

Агенција координира и обавља послове у вези са унапређењем рада савета за безбедност саобраћаја на подручју локалних самоуправа. Од 2009. године када је започела примена одредаба Закона о безбедности саобраћаја на путевима, 110 од укупно 161 локалне самоуправе у Републици Србији је формирало Савете за безбедност саобраћаја.

Према речима Маријане Јовановић, председнице Центра за промоцију безбедности саобраћаја, у досадашњим акцијима Центра, уочено је да више од 90 одсто родитеља не користе правилно дечија ауто-седишта. Као највећи проблем, утврђено је да деца нису правилно причвршћена у седишту, да седишта нису правилно постављена у аутомобилима, па се померају, као и то, да седишта која се користе не одговарају висини, маси и узрасту детета.

Душко Пешић, начелник Одељења за планирање, превенцију и едукацију Агенције за безбедност саобраћаја истиче да АБС од 2016. године спроводи акцију која има за циљ повећење процента употребе дечјих заштитних система у возилу. С обзиром да су нам деца највише угрожена и страдају као путници у возилима, кампању прати и правилна обука за употребу ауто-седишта јер се показало да и овај мали проценат родитеља који користи седишта и појас неправилно употребљава ову безбедносну опрему. Од 2013. године, АБС врши истраживања индикатора безбедности саобраћаја. Тренутно у Србији, око 37 процената родитеља употребљава ауто-седиште и појас код деце, што је поражавајућа чињеница јер је  у најразвијенијим земљама Европе тај проценат надмашио 95 одсто. „Циљ нам је да средства, 30 посто од наплаћених новчаних казни за саобраћајне прекршаје, која се врате локалној самоуправи, буду и на овај начин намењена за унапређење безбедности. Пре две деценије Србија је у току једне године губила педесет седморо, педесет осморо малишана, а у последњих пет година шездесет четворо. Кроз ове активности, опремање и едукацију, евидентан је напредак, тај ненадокнадиви губитак је умањен пет пута. Још увек нисмо задовољни, Националном стратегијом смо поставили циљ да од 2020. године не буде погинуле деце у саобраћајним незгодама. Поред локалних самоуправа, поред Агенције, за остварење овог циља су нам неопходни родитељи који ће схватити значај употребе појаса и своју децу превозити на  одговарајући начин. Оно што је парадокс, када погледамо податке, је да нам деца управо страдају као путници. У саобраћају је много теже да заштитимо децу као пешаке, зато што деца тог узраста, шест, седам година имају ограничене психофизичке способности. Веома тешко је да нађу безбедно место где да пређу улицу, а када га нађу да процене брзину и удаљеност возила. Сложен систем задатака се поставља пред  дете тог узраста. Добрим делом ми успевамо да заштитимо децу као пешаке, годишње двоје, троје деце страдају као пешаци, а десеторо до дванаесторо смртно страдају као путници, па потенцијал видимо у нашем настојању да путем едукације и превенције повећамо проценат употребе заштитних система до нивоа развијених земаља.”

Активности и обуку у општини Мали Зворник Агенција за безбедност саобраћаја спровела је у сарадњи са локалном самоуправом, а у склопу годишњих активности које се односе на повећању нивоа безбедности деце путника у возилима и учесника у саобраћају. Од средстава, од наплаћених новчаних казни за саобраћајне прекршаје, која се врате локалној самоуправи и искључиво се наменски користе за унапређење безбедности саобраћаја, 50 одсто се инвестира у инфраструктуру, обезбеђење зона школа, уређење тротоара, бициклистичких стаза, а преосталих 50 одсто се улаже у кампање, превенцију и едукацију. Локална самоуправа у Малом Зворнику је успешно испунила критеријуме Јавног конкурса које је поставила Агенција за безбедност саобраћаја, а очекује се да ово буде почетак добре праксе. Социјална компонента није била опредељујућа за доделу ауто-седишта. Цена дечјих седишта је од четири до пет хиљада динара, за јефтиније атестиране моделе, а постоје и скупљи, која задовољавају потребе захтевнијих купаца, за естетиком и квалитетнијим материјалима. „Не можемо да разумемо родитеље који су спремни да плате аутомобил до 5.000 евра, а да тврде да је прескупо издвојити 30 до 40 евра за безбедно ауто-седиште, ризикујући новчану казну. Са друге стране гледано, мала је цена новчане казне коју ће платити, ризикујући губитак детета. Након трагедије, родитељи, да могу да врате време и да могу нешто да промене, данас би купили најквалитетније седиште да заштите своје дете. Видели сте у примерима да саобраћајне незгоде нису случајност. Чим изађемо на пут, чим учествујемо у саобраћају, буквално сваког тренутка, свако од нас може бити виновник саобраћајне незгоде и зато је пресудно да родитељи ово разумеју, да се незгоде не догађају неком другом, већ свима нама”, истакао је Душко Пешић.

У Србији, у саобраћајним незгодама деца највише смртно страдају као путници у возилима (54 одсто), затим као пешаци (34 одсто) и на крају као бициклисти (12 одсто). У Извештају о основним показатељима стања безбедности саобраћаја у периоду од 2013. до 2017. године на територији општине Мали Зворник, број повређене деце је девет, узраста од новорођенчета до 14 година, а, на сву срећу, није било погинуле деце.  Деца путници чине 67 одсто, деца пешаци 33 одсто, од укупног броја настрадале деце.  Деца највише страдају у јануару и фебруару. У посматраном периоду није било погинулих младих лица, узраста од 15 до 30 година, у саобраћајним незгодама (СН) (у Србији чине 21% погинулих лица), док је број повређених младих: 18, што чини 30 одсто укупно повређених лица у општини Мали Зворник (у Србији чине 32 одсто повређених лица). Млади у саобраћајним незгодама најчешће страдају у својству путника (78 одсто). Млади највише страдају у фебруару. Догодило се укупно 129 саобраћајних незгода, од којих је 38 саобраћајних незгода са настрадалим лицима. У саобраћајним незгодама погинуло је једно лице, док је теже и лакше повређено 61 лице. Успостављен је опадајући тренд броја погинулих лица, али не и повређених лица.

Новинар сарадник: Далибор Крстић

Прилог: Фото галерија – Мали Зворник инфо

Извори и корисни линкови:

Извештај о основним показатељима стања безбедности саобраћаја у периоду од 2013. до 2017. године – Општина Мали Зворник

Aгенција за безбедност саобраћаја