Književno veče Slaviše Pavlovića: Dela i ljudi otrgnuti od zaborava

„Duboko verujem da se veličina jednog čoveka ne ogleda u tome koliko ume, zna i može već koliko je spreman da podeli sa onima koji to isto nemaju, ne znaju i ne mògu.”

Slaviša Pavlović

Nakon višegodišnjeg interesovanja čitalačke publike, koja je spoznala vrednost i učinak stvaralaštva Slaviše Pavlovića, Biblioteka „17. septembar” upriličila je 1. juna susret sa književnikom, u prostorijama nove čitaonice.

Uočljiva je spontanost pisca u komunikaciji sa čitaocima. Ovo književno veče pamtićemo po dijalogu sa strastvenim poznavaocima i tumačima istorijskih okolnosti u prvoj polovini XX veka, po umešnosti autora da prenese slušaocima finese, potpuno nepoznate detalje naše prošlosti, decenijama nerasvetljene misterije, konspirativno čuvane tajne, čije otkriće menja i naš odnos prema istoriji koju su pisali vladari i pobednici.

Knjiga pod nazivom „Ratnici Crne ruke” predstavlja dokumentarno-istorijsku priču o elitnim vojnicima srpske vojske, majstorima špijunaže, atentatorima i nacionalnoj organizaciji, ali i o umetnicima i diplomatama, koji su im svesrdno pomagali. Bili su prethodnica vojske ili, neretko, najbitniji stub odbrane. Primali su na sebe napade čitavih divizija, koje su sa uspehom odbijali ili zadržavali, uz nezapamćene žrtve. Kroz osam romansiranih biografija, autor nas upoznaje sa životima izuzetnih vojnih stratega, među kojima su svoje mesto našla i dva istaknuta srpska umetnika. Nažalost, danas se malo zna o tim herojima Velikog rata. Podvizi elitnih ratnika gurnuti su u stranu, najpre zbog novonastale države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nepoželjni zbog jugoslovenstva, ali i zbog pripadnosti organizaciji „Ujedinjenje ili smrt” poznatije kao „Crna ruka”, koja je bila u sukobu sa vladarima i političarima. Vođen istorijskim detaljima, Slaviša Pavlović pred čitaoce donosi rad i život vojvode Tankosića i vojvode Vuka, istaknutih vojnih stratega, vojvode Babunskog, špijunske dane Mustafe Golubića, rasvetljava bitisanje pukovnika Božina Simića, borbe u Topličkom ustanku pod vođstvom Koste Vojinovića, sve do diplomatskih i špijunskih akcija pesnika Milana Rakića i slikarke Nadežde Petrović.

U prethodnom romanu „Apisov apostol” autor se odlučio za alternativnu istoriju, te se na volšeban način mešaju fikcija, dokumenti i istorijska faktografija. Glavna teza prethodnog bestselera jeste da je pukovnik Apis iscenirao svoju smrt. Apis je jedna od najvećih enigmi dvadesetog veka. Istoričari imaju podeljeno mišljenje o njemu. Oni koji su više istraživali imaju bolji stav, dok ga površniji karakterišu kao vođu terorističke grupe. Crna ruka, prema rečima književnika Pavlovića, nije bila teroristička grupa, već rodoljubiva srpska organizacija. Apis je bio majstor propagande, napravio je ozbiljnu obaveštajnu službu i mnogo toga je uradio za svoj narod.
„Stara Srbija (Kosmet i Makedonija) bi teško bila oslobođena da nije bilo Apisove Crne ruke, kao i vojvode Putnika koji je bio njegov patron. A, kada su počeli oslobodilački ratovi, Srbija je imala vojnike, oružje, mape, bitne informacije o broju neprijateljskih vojnika, njihovim mogućnostima, čak i njihove ratne planove… Strane službe je izluđivao. Naši najobučeniji vojnici su bili Apisovi ljudi. U Prvom svetskom ratu smo dobili pomoć od saveznika jer je Apis pozvao ratne fotografe iz SAD i Rusije da dođu u Srbiju i dokumentuju stradanje srpskog naroda. I Arčibald Rajs je došao u Srbiju zahvaljujući Apisovom zalaganju. Da takvih postupaka nije bilo, verujem da bi se taj rat završio našim porazom”.
Prema rečima autora, Apisovih sledbenika je danas mnogo. Ti ljudi poseduju veliko znanje o Apisovim delima, a i dalje ih podrobno izučavaju. Zahvaljujući knjizi, mnogo njih mu se javilo, tako da ideal pukovnika Apisa živi. Te ljude nisu prevarili tekstovi sa pojedinih internet portala da je on bio zlotvor. Apisovi ljudi nisu naplaćivali svoj patriotizam, nisu se bogatili, ali su se potpuno zalagali za ideju u koju su verovali. Prirodni sled za Pavlovića bila je naredna dokumentarno-istorijska knjiga u kojoj je prikazao deset ličnosti Velikog rata, većinom crnorukaca, koja baš govori o ovoj temi.
„Pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis je jedan od najznačajnijih srpskih oficira u modernoj istoriji. Da li je on heroj za mene – apsolutno jeste. Da bismo govorili o njemu, svi mogući faktori moraju se uzeti u obzir – istorijski trenutak u kom je živeo, kako se radilo, kakva je bila predstava života, do njegovih planova, želja, i zaboraviti polu-informacije koje su nam predočene. Tek posle njegove smrti su počele priče o terorizmu, a jedina optužba na tu temu ranije je bila od Austro-Ugarske, koja je još od 1908. godine imala plan za napad na Srbiju, pa su je njegovi ljudi otkrili”.

Slaviša Pavlović pisac, pesnik i novinar, živi u Beogradu. Poreklom je iz Azbukovice, rođen 1982. u Ljuboviji. Objavio je romane Zavet (2010), Nema šanse da ne uspem (2012), Zavet heroja (2014), Apisov apostol (2016), istorijsko-dokumentarnu knjigu Ratnici Crne ruke: Besmrtna prethodnica (2017) i zbirku poezije Osvit večnosti (2014).
Njegov roman Zavet heroja preveden je na ruski i objavljen povodom obeležavanja stogodišnjice Velikog rata u Ruskoj Federaciji. Predgovor za ovo izdanje napisao je Sergej Nariškin, predsednik Državne dume Rusije. Na poziv Ruskog istorijskog društva i Asocijacije „Francusko-ruski dijalog” učestvovao je na više međunarodnih naučno-istorijskih skupova posvećenih Prvom svetskom ratu.
Akter je Međunarodne konferencije mladih novinara Evrope i Azije „Krim. Pogled iz drugog ugla”, održane u Jalti i Sevastopolju 2015. godine. Godinama se bavi novinarstvom. Bio je glavni i odgovorni urednik magazina ReStart, autor i voditelj emisije Klub književnika. Pisao je za magazin Sofia, ruski list Jugoslovo, Vodič za život, Srpski glas iz Melburna…
Bio je autor je televizijske emisije „Klub književnika”, autor emisije „Na raskršću” (TV Hram), autor i urednik je emisije „Info Arena”, na Arena TV.
Vlasnik je agencije za TV produkciju i izdavaštvo „Novi Piemont”. Dva romana, Zavet heroja i Apisov apostol prevedena su na ruski jezik.
Slaviša Pavlović će, svakako, objaviti nove priče o herojima koje istorija nije zabeležila, zasnovane na istinitim događajima.

Izvori: presstiz.rs  / internet časopis Salome

Foto galerija: Mali Zvornik info

Novinar saradnik: Dalibor Krstić