Nastavnica iz Kazahstana podučava i uči od svojih đaka

U Osnovnoj školi u selu Amajić kod Malog Zvornika, engleski jezik učenicima predaje nastavnica iz Kazahstana. Marta Živanović, devojačko Jesengalijeva, u malo mesto kraj Zvorničkog jezera došla je zbog ljubavi pre više od deceniju, a kao nastavnica u seoskoj školi radi već četiri godine.

Inovativna, duhovita, dobra nastavnica i prijateljica, takva je, kažu đaci i kolege, njihova Marta. Brzo se uklopila sa novim ljudima i u novom okruženju, ali joj je dugo trebalo da savlada srpski jezik, koji i dalje uči od svojih đaka.

Učenici kažu da im je na početku bilo malo čudno jer ona dolazi iz Kazahstana, a oni su mislili da dolazi iz Japana zbog njenog izgleda. Ispričala im je svoju životnu priču i shvatili su je i prihvatili kao da je jedna od njih.

„Ona nas uči engleski jezik, a mi nju učimo srpski jezik”, kaže učenica.

O običajima, kulturi i istoriji Srba, Marta ništa nije znala do dolaska u Amajić. Teško joj je bilo da shvati zašto se ne radi na „crveno slovo“, i kako se zavija sarma. Posle nekoliko godina truda, postala je, kaže, prava srpska domaćica.

 „Naša porodica, kuća, slavi Mratindan, 24. novembra, i ja sam kao domaćica morala sve to da spremim: od supe ili čorbe, pravim sarmu, naravno suprug mi ispeče prase“, kaže kaže Marta Jesengalijeva Živanović iz Amajića.

Razlika između Kazahstana i Srbije ne ogleda se, kaže Marta, samo u običajima, hrani ili klimi, već i u ljudima. I kada bi morala da bira između zemlje u kojoj se rodila i odrasla, i one u kojoj živi – izabrala bi Srbiju, jer ljudi u njoj, dodaje, imaju ono što se retko sreće – spremnost da uvek pomognu svakome.

„Ja volim i dalje Kazahstan, kazaški jezik, i narod i sve, ali ipak, Srbija je mene tako lepo prihvatila i ja sam prihvatila Srbiju i tu žive svi moji voljeni, moja porodica je tu, tako da ja baš, baš volim Srbiju”, kaže Marta.

U rodnom Kazahstanu, Marta nije bila više od deceniju, jer, kako kaže, u Amajiću je sada njen dom.

Ljubav čoveka odvede ponekad u krajeve za koje gotovo da nije znao da postoje i nije sanjao da će mu pod nekim dalekim nebom biti novi dom. Tako je život izrežirao da Marta Živanović, devojačko Jesengalijeva,  u svom Kazhastanu upozna Željka iz Amajića kod Malog Zvornika i od pre nešto više od decenije postane stanovnik malog brdskog sela u Podrinju. Danas je majka Predraga koji ide u četvrti razred i dvoipogodišnje Viktorije, a radi, na određeno vreme, kao nastavnica engleskog jezika u Amajiću i Velikoj Reci.

Za nekadašnju Jugoslaviju je znala, ali nije, iako joj je suprug pričao o ovdašnjem životu, mogla pretpostaviti kako se živi u ovom delu Srbije. U startu je sebi rekla da će biti otvorena i pokušati što bolje da  se privikne na novu sredinu i u čemu je i uspela. Kada je došla, nije znala srpski, sa mužem se sporazumevala na ruskom, ali ga je naučila i odlično govori naš jezik.

Predaje deci od petog do osmog razreda i mnogo voli svoj posao. U gradu Atirau, gde joj žive baka, majka i mlađi brat,  2004. je završila studije engleskog jezika, a ubrzo po dolasku u novu zemlju počela je da radi, ali još uvek na određeno.

„Predajem u školama „Miloš Gajić” u Amajiću i „Nikola Tesla” u Velikoj Reci. Zbog dece i obdaništa privremeno stanujem u Malom Zvorniku pa svakodnevno putujem na posao, vikendom sam u selu gde uvek ima nešto da se radi, a imamo i malinjak. Volim da radim sa decom, a u školama sam odlično prihvaćena. U početku sam morala da objašnjavam đacima, a često odraslima, da nisam Kineskinja, na koje ih valjda podsećam, i da u Aziji žive i drugi  narodi. Đacima objašnjavam i na karti pokazujem  gde je Kazahstan pričam im o tome kako je tamo i njima je to interesantno. Donela sam nacionalni instrument dombru, pa nekada nešto i odsviram deci i bude nam lepo – kaže ona dodajući da jednu zemljakinju ima u Loznici.”

Od dolaska u Srbiju nijednom nije išla u Kazahstan. Mada joj se baš sviđa i dobro se uklopila u novu sredinu, kaže da joj nedostaje razgovor na njenom, kazaškom jeziku. Njena majka je dolazila da vidi unuke, a sa svojima u Kazahstanu „čuje se i vidi” preko interneta. 

Marta kaže da joj je kada je došla u Srbiju sve bilo novo, ljudi, jezik, kultura, običaji, obrazovni sistem, ali se toliko prilagodila kao da je ovde ceo život.  Često, kada se čuje sa svojima, uhvati sebe da joj treba vremena da se „prebaci” na kazaški jer odavno razmišlja na srpskom.

Foto: Privatna arhiva / S. Simić

Izvori: RTS / Lozničke novosti / Politika

Nastavnica iz Kazahstana uči od svojih đaka

Marta Živanović iz Amajića – Kazahstanka pored Drine

Srpska snajka iz Kazahstana

Novinar saradnik: Dalibor Krstić

Share