Predstavljena knjiga ,,Poslednja straža“

Nakon velikih promocija u Beogradu i Kragujevcu, 16. oktobra u velikoj sali Biblioteke ,,17. septembar“ u Malom Zvorniku održana je promocija knjige ,,Poslednja straža“.

Roman je doživeo svoje drugo izdanje u okviru izdavačke kuće ,,Prometej“. Napisan na temeljima istinitog događaja zauvek čuva od zaborava pet vojnika vojske Jugoslavije koji su izvršavajući borbeni zadatak ubijeni u zasedi šiptarskih terorista.

Knjiga Poslednja straža govori o događaju koji se desio 30. septembra 1998. godine,  u mesecima pre pada karaule Košare. Takođe ovo književno delo je prvo iz trilogije „Mi smo branili Košare“, čiji drugi i treći deo očekujemo 2016. Knjiga predstavlja verno preneta osećanja vojnika u njihovim poslednjim danima do trenutka pogibije, ali i šta se dešava sa porodicama i njima bliskim ljudima nakon toga.

– Bitka za Košare ili Pakao Košara, počela je na Veliki petak 9. aprila, tragične 1999. godine. U tom trenu se na terenu nalazilo svega stotinak vojnika 53. graničnog bataljona a tek im se kasnije u ispomoć šalju vojnici drugih jedinica i dobrovoljci. Najviše ih je bilo 220, u aprilu 1999. Broj poginulih, ranjenih i nestalih nije utvrđen. Tačnije, samo su nagađanja u pitanju – rekao je autor Nenad Milkić .

O svemu tome, Milkić će pisati u nastavku knjige koji će se zvati ,,Zov karaule“. Prvo izdanje će biti objavljeno početkom sledeće godine.

,,Bitka na Košarama (alb. Beteja e Kosharës), bila je bitka između pripadnika Vojske Jugoslavije i pripadnika terorističke ,,Oslobodilačke vojske Kosova“, podržavane regularnom Vojskom Albanije i NATO avijacijom. Bitka se vodila oko graničnog prelaza ,,Raša Košares“ na granici SR Jugoslavije i Albanije između 9. aprila i 10. juna 1999, tokom NATO bombardovanja SRJ.

Cilj napada sa albanske strane (operacija „Strela“) bila je kopnena invazija na Kosovo i Metohiju i presecanje komunikacije između jedinica VJ u Đakovici i u Prizrenu. Takođe, još jedan cilj je bio i zauzimanje šireg područja Metohije tokom tog napada. Posle teških borbi VJ uspela je da porazi napadača i spreči njihov ulazak na KiM. Pripadnici OVK uspeli su da zauzmu karaulu Košare zbog artiljerijske podrške Vojske Albanije, podrške NATO avijacije i malog broja vojnika VJ na tome području koji su morali da se povuku, ali su poraženi u njihovom planu kopnene invazije na tom pravcu uprkos podršci koju su imali.

Na Veliki petak 9. aprila, tri sata posle ponoći, počela je masovna artiljerijska paljba iz pravca Albanije na karaulu „Košare“, uz pešadijsko učešće OVK i pripadnika francuske Legije stranaca.

Napadi su išli iz tri pravca: Rasa Košares, Maja glava i karaula Košare.

Prema karauli krenulo je više od 2.000 pripadnika OVK, dok je karaulu i njenu okolinu branilo svega 200 vojnika VJ, kojima zbog nepristupačnog terena nije mogla da pritekne u pomoć podrška oklopnih jedinica vojske.

Pritisnuti žestokom artiljerijskom vatrom i napadima pešadije, vojnici su istog dana oko 19 sati bili prinuđeni da napuste karaulu i premeste svoje položaje nekoliko stotina metara ispod nje, držeći ih sve do kraja rata, uprkos nasrtajima OVK i svakodnevnom bombardovanju NATO avijacije. Jednako hrabri kao i naši vojnici bili su i dobrovoljci iz Rusije, koji su po dolasku u Srbiju insistirali da budu upućeni na Košare, znajući da se tamo vode najteže bitke.

Zvanični podaci VJ govore da je u borbi na Košarama poginulo 150 pripadnika OVK, među kojima i dva NATO vojnika (jedan Francuz i jedan Italijan), kao i nekoliko dobrovoljaca iz Alžira, dok je broj ranjenih pripadnika OVK oko 300.

Komandant OVK snaga na Košarama Agim Ramadani takođe je poginuo u borbama oko karaule, a njegov neposredni pretpostavljeni bio je Ramuš Haradinaj, koji je posle „osvajanja“ Košara stekao status nacionalnog heroja kosovskih Albanaca.

Svakog 9. aprila Albanci proslavljaju pad Košara kao svoju najveću vojnu „pobedu“, a na groblju palim borcima podno karaule okupljaju se porodice poginulih i najviši zvaničnici kosovskih vlasti.

– Idem na Košare, ne iz čistog inata, već iz ogromnog poštovanja prema herojima s karaule na koju su besomučno udarali OVK, regularna vojska Albanije i NATO avijacija 78 dana, bez minuta pauze – 60 poginulih vojnika, 150 ranjenih i njih nekoliko stotina sa trajnim ožiljcima na duši, koji su bespogovorno držali položaje, ne mareći za napade desetostruko brojnijeg neprijatelja““

(Mihailo Medenica – iz knjige reportaža „Bestragom“)

O knjizi ,,Poslednja straža“ su govorili:

Nenad Milkić, autor, dobitnik ordena ,,Kosmetska zvezda drugog reda“.

Lozanka Radoičić, predsednica Udruženja ,,Ljubav, vera, nada“, majka troje dece, dva sina i ćerke, majka heroja Vladimira, pripadnika VP 1410/3 niškog korpusa, koji je stradao na jugoslovensko albanskoj granici, 1998. godine.

Mihailo Medenica, najbolji reportažni novinar u Srbiji i jedini Srbin koji je nakon rata obišao rejon karaule Košare

Odlomke je čitala: Marija Grujičić

 

Korisni linkovi: 

Bitka na Košarama

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Posle-vojnika-na-Kosare-se-vratili-novinari.lt.html

https://www.facebook.com/poslednjastraza

http://iskra.co/reporteri/kosare-zadnja-vojna-posta-srpskih-junaka-prvi-deo/

http://iskra.co/reporteri/kosare-poslednja-vojna-posta-srpskih-junaka-pored-junika-pravo-kroz-krvavu-batusu-drugi-deo/

http://iskra.co/reporteri/kosare-poslednja-vojna-posta-srpskih-junaka-na-popristu-najkrvavije-bitke-za-pedalj-srpske-zemlje-treci-deo/

https://www.youtube.com/watch?v=w5v0jYFkjAE

https://www.youtube.com/watch?v=CKnW5-eOtqk

http://poezijamilevasiljevicprozaaudio.blogspot.rs/2015/06/nenad-milkic-poslednja-straza-govori.html

http://www.rtk.co.rs/drustvo/item/21024-predstavljena-knjiga-nenada-milkica

 

 

 

 

Share