Представљена књига ,,Последња стража“

Након великих промоција у Београду и Крагујевцу, 16. октобра у великој сали Библиотеке ,,17. септембар“ у Малом Зворнику одржана је промоција књиге ,,Последња стража“.

Роман је доживео своје друго издање у оквиру издавачке куће ,,Прометеј“. Написан на темељима истинитог догађаја заувек чува од заборава пет војника војске Југославије који су извршавајући борбени задатак убијени у заседи шиптарских терориста.

Књига Последња стража говори о догађају који се десио 30. септембра 1998. године,  у месецима пре пада карауле Кошаре. Такође ово књижевно дело је прво из трилогије „Ми смо бранили Кошаре“, чији други и трећи део очекујемо 2016. Књига представља верно пренета осећања војника у њиховим последњим данима до тренутка погибије, али и шта се дешава са породицама и њима блиским људима након тога.

– Битка за Кошаре или Пакао Кошара, почела је на Велики петак 9. априла, трагичне 1999. године. У том трену се на терену налазило свега стотинак војника 53. граничног батаљона а тек им се касније у испомоћ шаљу војници других јединица и добровољци. Највише их је било 220, у априлу 1999. Број погинулих, рањених и несталих није утврђен. Тачније, само су нагађања у питању – рекао је аутор Ненад Милкић .

О свему томе, Милкић ће писати у наставку књиге који ће се звати ,,Зов карауле“. Прво издање ће бити објављено почетком следеће године.

,,Битка на Кошарама (алб. Beteja e Kosharës), била је битка између припадника Војске Југославије и припадника терористичке ,,Ослободилачке војске Косова“, подржаване регуларном Војском Албаније и НАТО авијацијом. Битка се водила око граничног прелаза ,,Раша Кошарес“ на граници СР Југославије и Албаније између 9. априла и 10. јуна 1999, током НАТО бомбардовања СРЈ.

Циљ напада са албанске стране (операција „Стрела“) била је копнена инвазија на Косово и Метохију и пресецање комуникације између јединица ВЈ у Ђаковици и у Призрену. Такође, још један циљ је био и заузимање ширег подручја Метохије током тог напада. После тешких борби ВЈ успела је да порази нападача и спречи њихов улазак на КиМ. Припадници ОВК успели су да заузму караулу Кошаре због артиљеријске подршке Војске Албаније, подршке НАТО авијације и малог броја војника ВЈ на томе подручју који су морали да се повуку, али су поражени у њиховом плану копнене инвазије на том правцу упркос подршци коју су имали.

На Велики петак 9. априла, три сата после поноћи, почела је масовна артиљеријска паљба из правца Албаније на караулу „Кошаре“, уз пешадијско учешће ОВК и припадника француске Легије странаца.

Напади су ишли из три правца: Раса Кошарес, Маја глава и караула Кошаре.

Према караули кренуло је више од 2.000 припадника ОВК, док је караулу и њену околину бранило свега 200 војника ВЈ, којима због неприступачног терена није могла да притекне у помоћ подршка оклопних јединица војске.

Притиснути жестоком артиљеријском ватром и нападима пешадије, војници су истог дана око 19 сати били принуђени да напусте караулу и преместе своје положаје неколико стотина метара испод ње, држећи их све до краја рата, упркос насртајима ОВК и свакодневном бомбардовању НАТО авијације. Једнако храбри као и наши војници били су и добровољци из Русије, који су по доласку у Србију инсистирали да буду упућени на Кошаре, знајући да се тамо воде најтеже битке.

Званични подаци ВЈ говоре да је у борби на Кошарама погинуло 150 припадника ОВК, међу којима и два НАТО војника (један Француз и један Италијан), као и неколико добровољаца из Алжира, док је број рањених припадника ОВК око 300.

Командант ОВК снага на Кошарама Агим Рамадани такође је погинуо у борбама око карауле, а његов непосредни претпостављени био је Рамуш Харадинај, који је после „освајања“ Кошара стекао статус националног хероја косовских Албанаца.

Сваког 9. априла Албанци прослављају пад Кошара као своју највећу војну „победу“, а на гробљу палим борцима подно карауле окупљају се породице погинулих и највиши званичници косовских власти.

– Идем на Кошаре, не из чистог ината, већ из огромног поштовања према херојима с карауле на коју су бесомучно ударали ОВК, регуларна војска Албаније и НАТО авијација 78 дана, без минута паузе – 60 погинулих војника, 150 рањених и њих неколико стотина са трајним ожиљцима на души, који су беспоговорно држали положаје, не марећи за нападе десетоструко бројнијег непријатеља““

(Михаило Меденица – из књиге репортажа „Бестрагом“)

О књизи ,,Последња стража“ су говорили:

Ненад Милкић, аутор, добитник ордена ,,Косметска звезда другог реда“.

Лозанка Радоичић, председница Удружења ,,Љубав, вера, нада“, мајка троје деце, два сина и ћерке, мајка хероја Владимира, припадникa ВП 1410/3 нишког корпуса, који је страдао на југословенско албанској граници, 1998. године.

Михаило Меденица, најбољи репортажни новинар у Србији и једини Србин који је након рата обишао рејон карауле Кошаре

Одломке је читала: Марија Грујичић

 

Корисни линкови: 

Битка на Кошарама

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%88%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Posle-vojnika-na-Kosare-se-vratili-novinari.lt.html

https://www.facebook.com/poslednjastraza

http://iskra.co/reporteri/kosare-zadnja-vojna-posta-srpskih-junaka-prvi-deo/

http://iskra.co/reporteri/kosare-poslednja-vojna-posta-srpskih-junaka-pored-junika-pravo-kroz-krvavu-batusu-drugi-deo/

http://iskra.co/reporteri/kosare-poslednja-vojna-posta-srpskih-junaka-na-popristu-najkrvavije-bitke-za-pedalj-srpske-zemlje-treci-deo/

https://www.youtube.com/watch?v=w5v0jYFkjAE

https://www.youtube.com/watch?v=CKnW5-eOtqk

http://poezijamilevasiljevicprozaaudio.blogspot.rs/2015/06/nenad-milkic-poslednja-straza-govori.html

http://www.rtk.co.rs/drustvo/item/21024-predstavljena-knjiga-nenada-milkica