Minijatura na zrnu graška: Izložbena postavka u Malom Zvorniku

Kad se pomisli na knjigu, obično se podrazumeva da može lepo da stane u ruku i da se čita bez optičkih pomagala. Ali, može i drugačije. O tome svedoči i dragocena zbirka Narodne biblioteke Srbije.

Deo Zbirke minijaturne knjige Narodne biblioteke Srbije u naredne dve nedelje krasiće prostor Biblioteke ,,17. septembar’’ u Malom Zvorniku. Izložba „Minijatura na zrnu graška’’ otvorena je 25. decembra u 13.00 časova. Knjige izuzetno malih formata, najčešće pravljene za bibliofile, i u malim tiražima, čine Zbirku minijaturnih izdanja.

Ove vredne knjige plene svojom minijaturnom pojavom, jedinstvenošću i raznovrsnim dimenzijama. Autor dr Dejan Vukićević, bibliotekar savetnik, voditelj Fonda stare, retke i minijaturne knjige u Narodnoj biblioteci Srbije (NBS), prisutnim sugrađanima je preneo činjenice i zanimljivosti o minijaturama. ,,Knjige iz ovog fonda toliko su male da se ne mogu čitati golim okom. Ovde su izložena 34 eksponata, reprezentativnih dela. Uglavnom smo u Srbiji, a posetili smo Banja Luku i Vidin u Bugarskoj. Mali Zvornik je 24. grad. Dolazimo iz Šapca, potom će izložbena postavka ići u Osečinu i Sremsku Mitrovicu’’.

Izložba obuhvata mikrobiblone, bebe, patuljke, pigmeje, kepece ili knjige liliputance, kako ih sve još nazivaju, a koje su deo zbirke minijaturne knjige Narodne biblioteke Srbije gde je izložba najpre otvorena 2014. godine. Prema nacionalnom, odnosno jezičkom ključu, zastupljene su pre svega srpske, a potom i ruske, francuske, slovenačke, mađarske, nemačke i češke knjige.

Izrada ovakvih knjiga je kroz istoriju predstavljala podvig i prestiž štampara. Zasenjuju svojom lepotom i svedenošću. Često su služile kako bi se štampari dokazivali, ali su pokazale i svoju praktičnu stranu i funkcionalnost. Zvanično, prvu minijaturnu knjigu odšampao je Gutenbergov učenik Peter Šefer. Bilo je to 1468. godine, a radilo se o knjizi „Diurnale Mogantinum”. Dimenzije su bile 94 sa 64 milimetra. Minijaturno, pogotovo kada se uporedi sa originalnom Gutenbergovom Biblijom, visokom 80 centimetara, a širokom 60. Ubrzo su Šefera sledili i mnogi drugi. Marija Antoaneta, francuska kraljica, supruga Luja XVI je, na primer, želela knjigu koja može stati u rukavicu pa je podsticala proizvodnju minijaturnih knjiga.

Najmanjom štampanom knjigom smatra se ,,Azbuka u slikama’’ Egona Prugmajera, objavljena 1971. godine u Lajpcigu u čast međunarodne izložbe umetnosti knjige. Njene dimenzije su 3×2,5 mm. Ovakva izdavačka i tipografska praksa ostala je sporadična stvar specifičnih krugova knjigoljubaca, nikada zapravo nije uzela većeg maha, osim u Sovjetskom Savezu. Na Zapadu se uvrežio standard da je minijaturna knjiga ona štampana do dimenzija 76,2 x76,2 x 76,2 milimetra. Naravno, postoje i brojne podgrupe, sve do onih ultra-mikro-mini, čije dimenzije ne smeju da pređu jedan inč (25,4 milimetra). Kako to obično biva, na Istoku vlada drugačije tumačenje. U bivšem Savezu Sovjetskih Socijalističkih Republika usvojene su dimenzije 100 x 100 x 100 milimetara. Na kraju, posle dugog premišljanja, i kod nas.

Foto galerija: Mali Zvornik Info

Izvori i korisni linkovi: 

Knjiga na vrhu olovke

Stara i retka knjiga

Novinar saradnik: Dalibor Krstić

Share