Биомаса се исплати: Подстицање коришћења обновљивих извора енергије

Мали Зворник део пројекта „Подстицање коришћења обновљивих извора енергије“

Постојећа котларница у Малом Зворнику је стара, амортизована и одавно не задовољава потребе корисника у том месту, због чега је изградња топлане приоритетни посао који ће грађанима омогућити квалитетнију и јефтинију услугу грејања.

Сваке године појачава се притисак на енергетски систем, с обзиром на то да цена основних енергената расте, а прописи у области заштите животне средине се пооштравају. Зато је Влада одредила као један од својих стратешких циљева да повећа производњу енергије из обновљивих извора како би се смањила зависност наше земље од увоза енергената и подигла енергетска безбедност.

У енергетске сврхе може се такође користити биомаса – биоразградиви делови нуспроизвода дрвне индустрије, отпад, остаци биолошког порекла из пољопривредне производодње – али и биогориво, добијено конвертовањем биомасе у течно стање, као и биогас, добијен разлагањем различитог биолошког отпада у гасовито стање.

Процењује се да ресурс биомасе у Србији износи 3,405 милиона тона нафтног еквивалента, а да бисте стекли увид о укупном потенцијалу биомасе наводимо да је удео овог извора енергије у укупном потенцијалу обновљивих извора око 61 одсто.

Само пољопривредне биомасе има око 1,67 милиона тона нафтног еквивалента али степен њеног искоришћења није већи од 2 одсто.

Припреме за изградњу топлане на дрвну биомасу

Мали Зворник је део пројекта „Подстицање коришћења обновљивих извора енергије“. Овај пројекат ће омогућити боље и јефтиније грејање у Малом Зворнику

План почетних активности за изградњу топлане утврђен је крајем јануара 2017. године у Малом Зворнику на заједничком састанку представника општине и Канцеларије за управљање јавним улагањима Републике Србије, на којем су разматране могућности за изградњу топлане на биомасу.

Састанку су присуствовали стручни сарадници републичке Канцеларије за управљање јавним улагањима Ђорђе Вуковић, Радоје Кремзер и Синиша Ђерић, председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић, директор локалног Јавног комуналног предузећа Дрина Драган Чикарић, те главни инжењер топлане Зоран Станковић, пише мализворник.инфо.

Капацитет топлане требало би да износи око 2,4 MW. Договорено је да њен основни енергент буде дрвна сечка, те да за резервни топлотни извор и вршна оптерећења буде предвиђен котао на лож уље (екстра лако лож уље) или гасни котао.

Закључено је да ће изградња топлане у Малом Зворнику бити финансирана средствима Немачке развојне банке (KfW Development Bank – KfW Entwicklungsbank), што, како је речено, зависи од инвестиционе вредности пројекта.

,,Топлана је сада реалност. Поштовањем поступка и временских рокова које одређују инвеститори, следи израда Плана детаљне регулације. Објективно је очекивати да би цена грејања биомасом била до 50 одсто нижа од данашње. Две деценије енергент је био природни (земни) гас. Постројење савремене топлане је монтажно, брзо се поставља, али ми морамо прилагодити новим околностима XXX година стар топловод, мењати оштећене цеви, уградити измењивачке станице. Очекујемо изузетно смањење емисије угљен диоксида, уштеду великих количина топлотне енергије и штитимо животно окружење. Однедавно, локална самоуправа може одобрити дозволу да користимо стару котларницу још једну годину“, закључио је излагање Чикарић на XI редовној седници Скупштине општине Мали Зворник, у четвртак, 31. августа.

Пројектом „Подстицање коришћења обновљивих извора енергије“ заступљени су Нова Варош, Нови Пазар, Пријепоље, Бајина Башта, Ваљево, Прибој, Кладово, Мајданпек, Бечеј и Мали Зворник. Посао преласка на обновљиву енергију, вредан 27 милиона евра, Србија реализује уз подршку Влада Немачке и Швајцарске, кроз донације и повољне кредите  Развојне банке Немачке KfW.

Челник локалне самоуправе Зоран Јевтић мотивисан је да се пројекат изградње топлане на биомасу у Малом Зворнику доврши у најбржем могућем року.

,,Директор ЈКП ,,Дрина’’ и ја смо током тродневног боравка у Аустрији посетили њихове топлане, као примере добре праксе. Занимљиво је да смо у урбаном делу видели више топлана које су по карактеристикама сличне нашој и да оне ничим не угрожавају животно окружење. Компактна постројења су грађена по строгим еколошким стандардима. Очекујем да ће се наредних дана приступити реализацији пројекта, по фазама. Спроводи се јавна набавка, међународни јавни позив, потписују се међудржавни споразуми. То неће зависити од нас и наших претходних планова. Надамо се да ћемо наредне године интензивирати припреме документације, поштовати утврђене рокове и најдаље до 2019. пустити топлану у рад. Овакву помоћ државе и ресорног министарства нисмо смели пропустити, али сада пратимо динамику којом инвеститори реализују пројекат. Наши суграђани у једном периоду нису у могућности да сагледају значај пројектног планирања и време које те активности захтевају. Овакви објекти се, потом, брзо граде. Планирана локација за изградњу топлане на биомасу је простор возног парка ЈКП ,,Дрина“, а обезбедићемо нову парцелу за возила, која ће одговарати комуналном предузећу и општини као оснивачу.

Пружена нам је и могућност да искористимо нове пројекте енергетске ефикасности за школе у Радаљу и Великој Реци. Предложили смо уградњу котларница на биомасу. Ни једног тренутка се не иде на једну солуцију, увек постоји резервни енергент, посебно у најхладнијим зимским данима – пиљевина, окорци дрвета, дрвена сечка и пелет. То ће бити микропостројења, са изузетном ефикасношћу. Дугорочно, нашим школама омогућиће изузетне уштеде“, рекао је председник општине Зоран Јевтић, у изјави за портал Мали Зворник Инфо.

Основна школа “Бранко Радичевић” једна је од првих пет школа у Србији обухваћених пројектом “Енергетска ефикасност у јавним зградама”, који спроводи Министарство образовања, науке и технолошког развоја Републике Србије. Министарство просвете, науке и технолошког развоја у сарадњи са Немачком развојном банком (KfW) реализују пројекат „ Енергетска ефикасност у јавним зградама“ за који је издвојено 15 милиона евра. У зграду ОШ „Бранко Радичевић“ у Малом Зворнику инвестирано је 237.349,38 евра у радове на термоизолацији фасаде са заменом олука, на замени фасадне столарије, на термоизолацији кровова, на замени кровног покривача на крову изнад радионица, на уградњи савремене LED расвете и противпаничног осветљења, на реконструкцији топлотне подстанице, на уградњи система за централну регулацију температуре воде у систему грејања, на уградњи пумпи са промењивим протоком воде, на уградњи радијаторских вентила са термостатским главама, на замени постојећих оребрених цеви за грејање радијаторима у фискултурној сали и помоћним просторијама, на уградњи нових радијаторских вентила са термостатским главама, на инсталирању новог цевног развода система грејања у приземљу. Општина Мали Зворник је учествовала у реализацији пројекта са око 21.500 евра кроз финансирање радова на бојењу зидова у спортској сали и радионицама и постављању паркета у фискултурној сали.

Активности у Републици Србији:

Министар рударства и енергетике Александар Антић потписао је средином 2017. године са Немачком развојном банком (KfW Entwicklungsbank) више споразума о зајму по најповољнијим условима да топлане све скупљи гас и мазут замене биомасом. Средства зајма ће враћати локалне самоуправе чији се пројекти из овог зајма финансирају и то од уштеда која ће бити остварена у процесу коришћења биомасе уместо фосилних горива. После преласка на биомасу поред топлотне енергије, те топлане ће бити у могућности да производе струју за своје потребе.

Цео пројекат је вредан 27 милиона евра, од чега је 20 милиона зајам KfW, док ће Влада Швајцарске дати грант од пет милиона евра, а Немачка развојна банка грант од два милиона евра. Према проценама, зајам је веома повољан, са фиксном каматном стопом од 1,1 одсто, са пет година грејс периода и 10 година отплате. Грант је износ финансијских средстава које појединац или организација (донатор) додељује кориснику ради реализације пројекта. О томе међу њима постоји сагласност у погледу активности, резултата, сврхе и општег циља. Ова материјална средства додељују се под условом да се наменски користе.

Какве су погодности коришћења биомасе за производњу електричне енергије?

Произвођачи електричне енергије из биомасе у Србији, након стицања статуса повлашћеног произвођача електричне енергије, могу рачунати на неколико кључних погодности:

Загарантована откупна цена електричне енергије у зависности од тога да ли у својиим постројењима користе као погонско гориво биомасу, биогас, депонијски или други гас;

Подстицајна откупна цена произведене електричне енергије примењује се током трајања уговора о откупу који се потписује с роком важења од 12 година, док је период повраћаја инвестиције у распону од седам до девет година;

Постоји слободан капацитет за електране на биомасу и биогас будући да нису још искоришћене прописане квоте а које ће важити до 2020. године;

Олакшан поступак достављања докумената у поступку исходовања локацијских услова, грађевинске и употребне дозволе будући да је уведен систем обједињене процедуре електронским путем.

Бројне предности пружа и инсталација CHP постројења (когенеративно постројење са јединственим термодинамичким процесом комбиноване производње топлотне и електричне енергије) као што су аутоматски и безбедан рад и контрола, нижи притисак у котлу и механички стрес турбине, високи степен ефикасности турбине, миран рад, одсуство потребе за системом за пречишћавање воде, веома дуг радни век постројења и широки дијапазон примене CHP (дрвна индустрија, сушаре, млечна индустрија, пиваре, стакленици, прехрамбена индустрија).

У чврсту биомасу убрајају се остаци ратарске производње, остаци резидбе из воћарства и виноградарства, остаци шумарства, биљна маса брзорастућих биљака – у енглеском говорном подручју познате под називом Short Rotation Coppice (SRC), а пре свега брзорастућих шума, део селектованог комуналног отпада, остаци из дрвопрерађивачке индустрије, остаци примарне и секундарне прераде пољопривредних производа и друго. Осим расположиве дрвне масе, садњом шумских врста могуће је додатно повећати количину овог енергента. Земљиште које није више погодно за пољопривредну производњу или непошумљена подручја представљају идеалне локације за енергетске засаде. Докле год се поштује принцип обновљивог развоја (засади се онолико стабала дрвећа колико се посече) овај облик добијања енергије нема значајног утицаја на околину.

Корисни линкови:

Биомаса – најраспрострањенији и недовољно искоришћен извор енергије

Боље и јефтиније грејање у Малом Зворнику – Почеле припреме за изградњу топлане на дрвну биомасу

Мали Зворник – јефтиније грејање

Извори: Мали Зворник Инфо / Обновљиви извори енергије / Енергетски портал

Стручни консултант: Драган Чикарић, директор ЈКП ,,Дрина“ Мали Зворник, дипломирани инжењер машинства

Новинар сарадник: Далибор Крстић, инжењер заштите животне и радне средине.

Фотографије и илустрације преузете су са интернета

Пројекат Обновљена и чиста природа – здраво потомство одобрен је и суфинансиран ради остваривања јавног интереса у области јавног информисања на територији општине Мали Зворник у 2017. години.

Ostavite odgovor