Preduslov razvoja lokalne zajednice: Prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacioni sistemi

Ne postoji opšteprihvaćena definicija otpadne vode. Jedna od mogućih je sledeća:

Voda onečišćena na bilo koji način tokom upotrebe predstavlja otpadnu vodu.

U opštem slučaju otpadna voda je onečišćena rastvorenim i nerastvorenim organskim i neorganskim materijama.

U poslednjoj deceniji izgradnja ili rekonstrukcija kanalizacije uglavnom su finansirane iz sredstava lokalnih samouprava uz povremeno učešće Republike. Sa druge strane, rekonstrukcija i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je najčešće rezultat saradnje sa međunarodnim institucijama, uz sufinansiranje od strane Republike i lokalne samouprave. Za niz postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda priprema se tehnička dokumentacija, što je obaveza lokalnih samouprava i preduslov za pribavljanje sredstava za realizaciju, bilo kod domaćih ili kod inostranih izvora finansiranja.

Kvalitet otpadne vode koja se moze ispuštati u recipijent (primalac) reguliše svaka zajednica odgovarajućim standardima. Pošto su količine sveže vode koje stoje na raspolaganju ograničene, a potrebe za njom se povećavaju, voda počinje u sve većoj meri da se ponovo koristi, svesno ili nesvesno (ispuštanjem otpadne vode u iste vodotokove iz kojih se uzima voda). Na taj način kvalitet sveže vode je sve više povezan sa kvalitetom otpadne vode. Da bi se zaštitio recipijent, otpadna voda se mora prečišćavati.

Opština Mali Zvornik:

Prečišćavanje i odvođenje otpadnih i atmosferskih voda uspešno je sprovedeno u centru Malog Zvornika, a pored dogradnje postrojenja ,,Emšer jama“ u građevinskom, tehničkom i tehnološkom pogledu, planiraju se: izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda (PPOV) ,,Novi most“ za Donje Naselje i PPOV u Sakaru. Najozbiljniji problem ostaju nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Direktor JKP ,,Drina“ Dragan Čikarić naglasio je da se praćenjem i primenom novih tehnologija, mogu ostvariti enormne uštede i otkloniti do sada nerešivi problemi. ,,Težimo tome da zadržimo separatni tip gradnje, odvajanjem fekalne i atmosferske kanalizacije. Postoje manja, kompaktna, jeftinija postrojenja za decentralizirano pročišćavanje, koja prerađuju otpadne vode za potrebe stanovništva. Kratak je period isplativosti investicije, minimalni su zahtevi za stalno angažovanje zaposlenih, a značajno su umanjeni troškovi električne energije za rad kompresora i pumpi.

Predsednik opštine Mali Zvornik Zoran Jevtić, u izjavi za portal Mali Zvornik Info, ističe da je aktuelno PPOV Sakar drugo postrojenje u opštini. ,,Prošle i jednim delom ove godine smo uradili za deo mesne zajednice Radalj, istina manje postrojenje za Osnovnu školu ,,Stevan Filipović“ i Dom kulture u ovom naselju. I tamo je bilo problema sa dinamikom izvođenja radova. I pre mog imenovanja započeti su pripremni radovi, ali realizacija je zahtevala vreme. Izgradnja PPOV Sakar i Donje Naselje je započeta mnogo ranije, ali usporavani su zbog nerešenih imovinskih odnosa, korekcije planskih dokumenata i ugovora. Imamo namenska sredstva, u iznosu od oko 30 miliona dinara, prenosimo ih iz godine u godinu, a da u Donjem naselju i dan-danas, uprkos obezbeđenom finansiranju, pokušavamo da obezbedimo sve preduslove za realizaciju, u saradnji sa JKP ,,Drina“.

Dobra vest je da u decembru završavamo PPOV u Sakaru. Vrednost investicije i radova je oko 13 miliona dinara. Iskreno, postrojenje bez priključenja korisnika nije funkcionalno, a na XIII sednici smo doneli određene odluke i platili smo planska dokumenta. Jednim delom je završena nabavka za projekte kanalizacione mreže. Moram naglasiti da smo u saradnji sa gradom Zvornikom konkurisali za IPA projekat (Instrument pretpristupne pomoći EU) prekogranične saradnje Srbije i BiH i nadamo se da ćemo odobrenjem tog projekta uštedeti ogromna sredstva, od oko 50 miliona dinara. Ova ušteda nam omogućava da uložimo minimalna sredstva u kanalizacionu mrežu naselja Sakar.

I vi ste svesni, na osnovu pokrenutih akcija za obnovu starog bazena kraj Pontona, da centar Malog Zvornika ima potrebe za bazenom u letnjem periodu. Prema našim saznanjima, a predsednik Skupštine opštine Mali Zvornik Radovan Tadić je upoznat sa pravnom regulativom, nemoguć je povraćaj u pređašnje stanje i obnova starog bazena koji je u krugu od 500 metara od objekata Hidroelektrane ,,Zvornik“. Opštini Mali Zvornik preostaje lokacija plaže u Sakaru, gde inače organizujemo najvažnije letnje i jesenje sportske, ribolovne i turističke manifestacije, da ispunjenjem svih preduslova i obezbeđenjem čiste tehničke vode dobijemo gradsku plažu, sa pratećim objektima za decu i odrasle sugrađane. Uređenje tog prostora je jedan od naših prioriteta, preduslov za razvoj turizma.

Radove na kanalizaciji u opštini Mali Zvornik, u najvećoj meri, vršićemo korišćenjem namenskih sredstava, ali moramo, uporedo, završiti vodovode u Donjoj Trešnjici, Amajiću, Čitluku, Culinama i Donjoj Borini. Sredstva iz IPA fondova nisu namenjena ovim infrastrukturnim projektima. Nedavno smo planirali nabavku polovne cisterne kako bismo odvojili pranje ulica od vodosnabdevanja stanovništva u naseljima gde je to neophodno, ali nam nadležno ministarstvo, poštujući svoje kriterijume, nije odobrilo tu kupovinu. Jedna cisterna ne može da odgovori na sve potrebe stanovništva. Dobro je da je u protekloj godini bila ispravna. Zbog te činjenice, novim rebalansom odobrili smo nabavku novog vozila, u vrednosti od oko 12 miliona dinara iz namenskih sredstava. Tako ćemo komunalno preduzeće postaviti na zdrave temelje, opremivši ih novom opremom koja će im obezbediti efikasnost i prihode. Dakle, izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda (PPOV) u Sakaru je projekat koji je preduslov i važan segment revitalizacije komunalne infrastrukture u opštini Mali Zvornik“, zaključio je Jevtić svoje izlaganje.

Prilog:  Dugoročni plan poslovne strategije i razvoja – JKP ,,Drina’’ Mali Zvornik

Foto galerija: Mali Zvornik Info

Republika Srbija – Perspektive:

Srbija je posle deceniju i po ponovo dobila posebno ministarstvo za oblast životne sredine, a svojevremeno smo prvi u regionu formirali samostalno ministarstvo, početkom devedesetih godina. Ako nemamo dovoljno dobar vazduh ili pijaću vodu, onda nema ni opstanka. Mi za razvijenim svetom u pogledu industrije, kao i zaštite životne sredine, zaostajemo 20-25 godina. Nas samo nauka i primena najnovijih dostignuća i iskustava može da dovede u situaciju da bukvalno preskočimo dobar deo tog zaostatka. Imamo šanse da gotovo u jednom skoku pređemo 10-15 godina uz pomoć novih tehnologija.

Otpadne vode se sastoje od upotrebljenih voda iz domaćinstava, ustanova, škola, ugostiteljskih objekata… koje su u nekim slučajevima pomešane sa industrijskim otpadnim vodama. Gradske otpadne vode sadrže različite supstance koje, kada se neprečišćene ispuste u vodoprijemnik (reke, kanali, jezera), na različite načine zagađuju životnu sredinu. Da bi se smanjili negativni uticaji otpadnih voda na vodne resurse i životnu sredinu uopšte, neophodno je pre ispuštanja otpadne vode izvršiti njeno prečišćavanje.

Trenutno stanje u Srbiji govori da su osnovni problemi sa kojima se Srbija suočava – nedovoljna izgrađenost kanalizacione infrastrukture u gradovima i industriji, a posebno nedovoljna izgrađenost uređaja za tretman otpadnih voda, potom zahtev za velikim ulaganjima u sektor otpadnih voda i na kraju niska cena vode, koje nije dovoljna da obezbedi ni održavanje postojećih vodovodnih i kanalizacionih sistema i generiše razvoj i velike investicione cikluse.

Srbija nije bogata vodom. Dunav, Sava i Tisa dolaze spolja, a vodosnabdevanje bi trebalo da se osloni na domicilne vode. U uslovima zagađenja, domaće akumulacije su prekomerno opterećene određenim materijama, pa ubrzano stare.

Ukoliko uskoro ne budu izgrađeni prečišćivači za otpadne vode, postoji opasnost da naša zemlja u budućnosti ostane bez dragocene tečnosti za piće. U Srbiji se prerađuje samo 5-10% otpadnih voda. Više od 50% industrijskih postrojenja u Srbiji ne prečišćava otpadne vode, jer nema sisteme za prečišćavanje. Ni Beograd, kao grad sa dva miliona stanovnika, nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje se ulivaju u Dunav. Srbija se danas nalazi pri dnu lestvice evropskih zemalja u pogledu komunalne opremljenosti dok su brojne poplave koje su u prethodnom periodu pogodile Srbiju dodatno uticale na ovaj sektor.

Pijaća voda je najvažniji resurs na planeti i svako ko je poseduje i sačuva spasiće stanovništvo od iscrpljivanja, pa i rizika nestajanja. Druga prednost jeste što ćete moći i drugima da pomognete ako imate neki višak. Rešavanje prikupljanja i prerade otpadnih voda postaje „pitanje svih pitanja“ jer se time rešava i problem zagađenosti zemljišta, kvaliteta hrane i podzemnih voda. Srbija za sada prečišćava osam procenata otpadnih voda, pa se radi na obezbeđivanju sredstava iz pretpristupnih fondova EU (IPA) za potrebe prečišćavanja otpadnih voda, kako bi taj broj bio mnogo veći. Inače, Srbija je na začelju i do 2041. godine treba da se u potpunosti usaglasi sa evropskim standardima za ovu oblast i izgradi 320 postrojenja za prečišćavanje otpadnih komunalnih voda. Srbija ima svega nekoliko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koja funkcionišu, ima onih koji ne rade punim kapacitetom ili uopšte ne postoje. Pre svega, naglasio je ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan u intervjuu za ,,Politiku“, potrebno je investirati u preradu otpadnih voda. Za to je neophodno ulaganje od oko pet milijardi evra.

Izvori i korisni linkovi: Mali Zvornik Info / Politika / Gradjevinarstvo.rs – portal građevinske industrije

Ekologija umesto armija kontroliše nacije

Kanalizacioni sistemi i prečišćavanje gradskih otpadnih voda u Republici Srbiji – stanje i perspektive

Stručni konsultant: Dragan Čikarić, direktor JKP ,,Drina“ Mali Zvornik, diplomirani inženjer mašinstva

Novinar saradnik: Dalibor Krstić, inženjer zaštite životne i radne sredine.

Projekat Obnovljena i čista priroda – zdravo potomstvo odobren je i sufinansiran radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Mali Zvornik u 2017. godini.

Share