Projekat Upoznajte blago Podrinja

Edukacija: Upoznajte blago Podrinja

U Malom Zvorniku je tokom vikenda, 14. i 15. oktobra, održana treća od četiri planirane radionice u okviru projekta „Upoznajte blago Podrinja-Edukacija lokalne turističke privrede za promotivne aktivnosti i zajedničke nastupe“.

Radionica je organizovana pod pokroviteljstvom Regionalne razvojne agencije Podrinja, Podgorine i Rađevine, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija kao i produkcijske kuće ,,No limit“.

Prisustvovali su predstavnici lokalne samouprave, turističkih organizacija i zaposleni u turističkoj privredi, iz opština Mali Zvornik, Krupanj, Bogatić, Ljubovija, Osečina i grada Loznica.

Polaznike radionice su pozdravili i poželeli im uspešan rad predsednik opštine Mali Zvornik Zoran Jevtić i direktor Regionalne Razvojne Agencija Podrinja, Podgorine i Rađevine Tomislav Arnautović.

Učesnici su imali još jednu priliku da razmene svoja iskustva sa kolegama iz susednih opština, uz asistenciju najistaknutijih predavača u oblasti turizma, mr Jasne Simović, predstavnice Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i mr Svetlane Zrilić – novinarke RTS i osnivača produkcijske kuće ,,No limit“.

Sa 2.000 kilometara plovnih puteva, od kojih su tri reke u međunarodnom režimu plovidbe, Srbija ima velike neiskorišćene mogućnosti za razvoj nautičkog turizma. Ima i drugih termina koji označavaju nautički turizam, poput ,,brodarenja“ ili ,,plovnog turizma“. Mr Jasna Simović održala je prezentaciju o mogućnostima unapređenja nautičkog turizma u slivu Drine koji podrazumeva regionalno povezivanje šest opština i gradova Podrinja sa susedima u Republici Srpskoj. Jedan od ciljeva je smanjenje razlika u saobraćajnoj, ekonomskoj i socijalnoj strukturi ove regije. Zajednički projekti podrazumevaju ova tri stuba saradnje.

Iako je nautički turizam u svetu u velikoj ekspanziji, a potražnja premašuje ponudu, mogućnosti za razvoj nautike u slivu Drine su trenutno simbolično iskorišćene. Proizvodima nautičkog turizma koji već postoje, rafting, splavarenje, veslački sportovi, jedrenje i druge aktivnosti na vodi i pored vode, potreban je snažniji razvoj koji je uslovljen: Postojanjem kvalitetnije infrastrukture – marine, benzinske stanice, hangari, radionice za servisiranje plovila, privezišta i pristani na mestima od interesa;

Adekvatnom promocijom na međunarodnim turističkim sajmovima; Organizovanjem različitih manifestacija koje bi afirmisale ponudu regiona na domaćem i međunarodnom turističkom tržištu; Formiranjem destinacijske menadžment kompanije koja bi organizovala sve aktivnosti vezane za nautički turizam. Organizacije za upravljanje turističkom destinacijom (DMO) su odgovorne za ukupno upravljanje područjem (planiranje, organizovanje, kontrolu i vođenje/liderstvo.
Oblasti u kojima bi opštine Podrinja mogle da sarađuju i da finansijski budu potpomognute sredstvima EU za programe prekogranične saradnje su:
Razvoj turizma, sporta i kulture; Unapređenje poljoprivrede i ruralni razvoj; Zaštita životne sredine i očuvanje prirodnih resursa; Korišćenje ekonomskih potencijala i dalji ekonomski razvoj; Unapređenje socijalnog položaja stanovništva; Edukacija kadrova.

Dobre prilike su i edukativne radionice, gde od stručnjaka možete naučiti kako se radi određeni posao ili saznati koji su novi trendovi i tako preskočiti godine lutanja i dodatnih istraživanja za vašu turističku dalatnost i ponudu. Neminovno je prilagođavanje ,,digitalnoj ili elektronskoj revoluciji“.

Mr Svetlana Zrilić ističe da su iskrenost i objektivnost ključne kod izveštavanja u očima javnosti, što se prenosi i na promociju turističke ponude jednog kraja. Ona je predstavnicima turističkih organizacija i udruženja iz Loznice, Bogatića, Osečine, Krupnja, Ljubovije i Malog Zvornika prenela delić svog dragocenog iskustva turističkog novinara, urednika i autora emisije RTS-a ,,Knjiga utisaka“ specijalizovane za oblasti: turizma, putovanja i ugostiteljstva, te osnivača produkcijske kuće ,,No limit“, prezentujući turističkim radnicima primere dobre prakse i uspešnih medijskih kampanja promocije turističkih potencijala. Zrilić je kroz osnove medijske strategije pojasnila kako poboljšati turistički proizvod, prenela je polaznicima radionice uputstva za odnose sa medijime i pripremu za javne nastupe, savete za kreiranje reklamnih ponuda, kako komunicirati sa turistima svih kategorija.

Kako biste bolje plasirali svoj proizvod neophodno je odrediti kategorije turista po interesovanjima. Najčešće ih možemo podeliti u pet grupa:
Oni koji se relaksiraju – 25%, vole male hotele, žele odmor, srednjih ili starijih godina, nešto platežniji. Prosečni radio-TV gledaoci, ali ne u kasnim satima;
Društveno aktivni – 15%, vole noćni život, vole da kupuju, mlađi, pretežno muškarci, prosečnog obrazovanja i prihoda. Prosečni korisnici radio i TV programa, u kasnim večernjim satima;
Turisti – 19%, vole da razgledaju, kupuju. Najčešće su to žene, udate, sa manjim primanjima. Ne očekuju mnogo i često gledaju TV;
Oni koji vole zabavu – 23%, odsedaju u velikim hotelima, uveče izlaze, prilično su pokretljivi, žene srednjih godina;
Egzotični posetioci – 18%, vole neotkrivena mesta, nemaju posebne zahteve u pogledu hrane i pića. Uglavnom su to mladi turisti, sa fakultetskom diplomom, prosečno gledaju TV i slušaju radio.

Neosporna je uloga medija za promociju turizma. ,,Kažu da je najbolja reklama preporuka, ali ona na taj način dugo putuje. Elektronski mediji su najbrži put do potencijalnog korisnika. Kada vidite dobar prilog o nekom mestu, lakše ćete odlučiti da i sami proverite istinitost onoga što ste videli na televiziji. Internet se pokazao kao najbrojniji po informacijama, ali i kao najjeftiniji način informisanja. Najdostupniji je mlađoj populaciji koja ga i najčešće koristi kao sredstvo informisanja, što ima svojih dobrih strana, jer na taj način postaje predmet interesovanja buduće platežno sposobne generacije“, ističe Zrilić.

Prema njenim rečima, uspešnu reklamnu ponudu uvek kreira tim profesionalaca. U ozbiljnoj kampanji gledaoci moraju, tokom vremena predviđenog za emitovanje, uočiti, poslušati ili videti reklamu 70 puta da bi se zainteresovali za vašu turističku ponudu, odnosno proizvod. No, nijedan medij ne može da zameni neposredni kontakt sa turistom, pogled i stisak ruke. Od turističkih radnika se uvek očekuje pozitivan stav. Oni isključuju subjektivnost, štite svoje okruženje, sredinu koju zastupaju i ističu sve njene prednosti.
Ne moraju biti eksperti, vrlo je važno da budu svesni onoga što ne znaju, a za njih su dragoceni saradnici, prava riznica informacija, svi građani koji su vrsni poznavaoci istoriografije svog mesta.

Drugog dana radionice, Ljiljana Čerović – šef odseka za upravljanje i razvoj turističkih proizvoda Turističke organizacija Srbije (TOS) informisala je polaznike radionice o naporima koje je TOS preduzela nakon godina sankcija da Srbiju uvrsti u međunarodnu turističku ponudu. Pozicioniranje Srbije kao turističke destinacije zahtevalo je efikasnu i kontinuiranu kampanju zbog loše slike Srbije na međunarodnom planu. Potrebno je dvostruko više vremena nakon perioda izolacije da povratimo poverenje turista i dobru sliku o nekoj zemlji. Proteklih godina dolazak stranih turista je u stalnom porastu, a i domaći turisti su počeli Srbiju da prepoznaju kao turističku destinaciju.Turistička kretanja se menjaju jer niko danas ne želi da predugo odsustvuje sa posla. Nekada se išlo na more po tri sedmice, a danas od pet do 10 dana. Turisti praktikuju kraće , ali češće odmore tokom godine.

,,Cilj aktivnosti TOS-a na inostranom tržištu je pozicioniranje Srbije kao turističke destinacije i privlačenje stranih organizatora putovanja i pojedinaca da posete Srbiju. Na domaćem tržištu, naš zadatak je da podignemo kvalitet turističke ponude, da skrenemo pažnju na značaj turizma kao privredne grane, kao i da motivišemo domaćeg turistu da provede godišnji odmor u Srbiji. U tome je značajna saradnja sa lokalnim turističkim organizacijama i medijima, koja ima za cilj informisanje stanovništva o turističkim potencijalima i prednostima turističke ponude Srbije. Proces ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, koji je jedan od najvažnijih uslova za razvoj turizma, u angažovanje stručnih vodiča i prevodilaca. Turizam je taj koji pokreće druge privredne grane i sigurno može da bude zamajac ukupnog razvoja“, zaključila je Ljiljana Čerović.

Turizam je postao treća privredna grana Srbije. Za njegov razvoj su prvenstveno zainteresovani ljudi koji imaju direktnu korist od turizma, a nije realno to očekivati uvek i od lokalnog stanovništva. Važno je pridobiti ih, da razumeju da će boravak turista doprineti blagostanju i razvoju jedne opštine ili oblasti i neće dugoročno narušiti njihov mir. Na terenu je to mnogo teže uspostaviti, jer se stečene navike teško menjaju. Uvek će neko pružiti otpor razvoju turizma, ako se to ne uklapa u njegov koncept življenja.

Društvene mreže postaju dragocene za animiranje mlađih generacija, budućih turista. Angažovanje mladih volontera u turističkoj promociji može biti izuzetno produktivno, no to mora imati razumne granice i meru kako ih dugoročno ne bi demotivisalo. Odnos prema mladoj populaciji naših naslednika je vrlo delikatan i lokalne manifestacije se ne smeju svoditi na puku zabavu, bez sadržaja, bez prepoznatljivog obeležja i brenda, ali ni biti isključivo podređene potrebama starijih posetilaca jedne turističke destinacije. Potrebno je uskladiti ih sa negovanjem kulturnog kapitala i uz finese kako bi se omogućilo distanciranje od nametnutih kulturno-umetničkih vrednosti monopolskih komercijalnih televizija. Odgovoran i najzahtevniji zadatak turističkih radnika je da u razumnoj meri zastupe popularne sadržaje, ne favorizujući, rukovodeći se primerima drugih organizatora, nastupe jedne produkcije i jednog muzičkog žanra.

Medijska promocija zajedničkih vrednosti, medijska kampanja, nastup u elektronskim medijima, turistički proizvod destinacije, obuka za lokalne turističke vodiče, organizacija manifestacija i događaja, seoski turizam, samo su neke od tema o kojma se razgovara tokom predavanja i prezentacija. Učesnici koji su na drugoj radionici u banji Koviljači snimili medijski nastup, u nedelju su imali priliku da pogledaju deo montiranog materijala i poslušaju sugestije stručne savetnice projekta ,,Upoznajte blago Podrinja“, novinarke Svetlana Zrilić.

Radionica u Malom Zvorniku održana je prvog dana u Omladinskoj sali Biblioteke ,,17. septembar“, a u nedelju u sali za konferencije i prezentacije ,,Ada“, hotela ,,Rojal Drina“.

Foto galerija: Mali Zvornik Info

Novinar saradnik: Dalibor Krstić

Korisni linkovi:

Regionalna Razvojna Agencija Podrinja, Podgorine i Rađevine

Turistički rečnik:

Share