Стазама лековитог биља: Реализован пројекат Удружења жена Незаборав из Малог Зворника

Реализован пројекат Удружења жена ,,Незаборав“ из Малог Зворника под називом ,,Стазама лековитог биља“. Сарадници на пројекту су портал Мали Зворник Инфо, Основна школа ,,Милош Гајић“ Амајић, ПССС ,,Пољосавет“ Лозница и Удружење грађана „Флора“ за сакупљање и узгајање лековитог биља, Клупци.

Поред мештана Амајића, Цулина и Доње Трешњице, који су позвани на презентације о могућностима узгоја лековитог, зачинског, ароматичног биља и алтернативних житарица, гости пројекта, у суботу, 9. септембра, били су: председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић, представнице Удружење жена „Калина“ из Клубаца, приградског лозничког насеља и представнице Удружења жена ,,Вила“ из Љубовије. Своја искуства, мотивисани након промоције иницијалног пројекта, гости ће пренети суграђанима који су заинтересовани да се посвете гајењу лековитог, зачинског и ароматичног биља.

Србија је прекривена лековитим биљем. Има га буквално свуда. Међутим, како нема организоване бербе, то све пропада. У пролеће никне, порасте, на јесен нестане па је заиста право време да се то промени и да од тога и грађани имају и посла и зараду. Пројекат ,,Стазама лековитог биља“ организован је са циљем да окупи што већи број људи у општини Мали Зворник и Подрињу, заинтересованих да се баве сакупљањем самониклог биља из природе и за производњу лековитог биља. Ту могу да се искористе већ постојећи природни ресурси.

Како би се спровела почетна едукација становништва у сеоској средини о значају, препознавању, сакупљању и узгоју лековитог биља и пренела искуства у области органског гајења лековитог, зачинског и ароматичног биља и гајења лековитог, ароматичног и зачинског биља у заштићеном простору, ангажовани су стручни сарадници из Пољопривредне саветодавне и стручње службе (ПССС) „Пољосавет“ д.о.о. Лозница, чији су саветодавци за ратарство и агроекономију Милица Попадић и Драган Крстић, уз подршку чланова Удружења грађана за лековито и ароматично биље „Флора“ Подриње: Миленка Јокановића, председника Скупштине Бранимира Ђукановића, председника Управног одбора и Рада Андрића, члана Управног одбора.

Милица Попадић, саветодавац за ратарство ПССС „Пољосавет“, одржала је квалитетну, илустровану и документовану презентацију о врстама алтернативних житарица, лековитог, зачинског и ароматичног биља, констатујући да су нана, невен, матичњак и бели слез биљке које најбоље успевају у овом делу Србије. У прошлости, Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“ откупљивао је велике количине ових биљака у Подрињу. Попадић је истакла да се, због примене у алтернативној медицини, повећава интересовање за биљке богате полисахаридом инулином, попут цикорије (водопије) и кртоле чичоке (сунчаног корена). Препоручују се дијабетичарима јер снижавају ниво шећера у крви. За разлику од кромпира који садржи скроб, кртоле чичоке садрже инулин, а он је и основни садржај корена цикорије. Налази се и у корену и листу целера, чичку и маслачку.

Миленко Јокановић, пренео је своја искуства са сакупљањем имеле. Јокановић је истакао да, уз пуно напора и вештине, која је својствена млађим људима, користи драгоцено искуство да сакупљањем имеле из крошње дрвета за седам дана заради новац у износу своје пензије.
Имела је мали округли зимзелени грм, који као полупаразит расте на дрвећу. Из дрвета-домаћина упија воду и минерале које дрво црпи из земље. Помоћу ситних корена шири се по листопадном дрвећу, јелама, боровима и воћкама, а више јој погодује раст на младим гранама, у горњем делу крошње. Од давнина је лековита биљка. У медицини се користи за снижавање крвног притиска, против закрчења крвних судова, вртоглавице и грчева. Плод имеле је отрован, користе се листови и танке дршке и то у периоду од октобра до децембра и од марта до априла, јер у другим месецима нема лековита својства. Према речима присутних, на територији општине Мали Зворник има је у обиљу на подручју Сакара.

Бранимир Ђукановић навео је покушај успостављања дугорочне сарадње Удружења грађана за лековито и ароматично биље „Флора“ Подриње са Швајцарском агенцијом за развој и сарадњу, али је у овом тренутку тешко предвидети најповољнији исход. Предлог инвеститора да се најпре посеју културе, да би неопходна опрема била донирана тешко да може бити подржан. ,,Предуслов који је прихватљив за наше сународнике је да донатор, након едукације пољопривредника укључених у пројекат, обезбеди првенствено садни материјал, ђубриво, сушаре, откупне станице и сигуран пласман производа на тржиште. Швајцарци вероватно нису били у стању да у потпуности разумеју прохујали период и неповерење наших пољопривредника који, без сушара и откупа, више нису спремни да ризикују и угрозе своју егзистенцију. Други пример је аустралијски инвеститор, одлучан и спреман да извезе лековито биље на тржиште далеког континента, ако се адекватно организујемо“, закључио је своје излагање Ђукановић.

Раде Андрић уочава да је пчеларство, упркос тешкоћама које само пчелари разумеју, у овом тренутку са разлогом фаворизовано због продукције и квалитета производа. УГ ,,Флора“ је било спремно да се суочи са много већим изазовом, какав је амброзија. Расте као коров на напуштеним земљиштима, уз обале река и потока, крај железничких пруга, уз вртове и ливаде, на зеленим градским површинама. Прилагодљива је и расте уз све усеве: кукуруз, соју, сунцокрет, дуван, кромпир, шећерну репу, у повртњацима и виноградима. Свака биљка ослобађа сто милиона зрнаца полена годишње, које ветар може однети до 300 километара. Помешана са прашином на гумама возила се разноси и сеје у нове крајеве. Овај коров за само годину дана рашири се од 6 до 20 километара у пречнику. У овом тренутку амброзија угрожава и до 60 одсто наше популације. ,,Наш план је био да елиминишемо коров као фактор ризика по људско здравље и од амброзије остваримо профит. Сировину имамо у готово неограниченим количинама, јер до сада није била експлоатисана, а нереално је очекивати да инвеститор захтева да формирамо плантаже амброзије.“
Значајан допринос у објашњавању лековитог деловања амброзије дала су и истраживања антибактеријског и фунгицидног (против гљивица) деловања воденом паром дестилованог етеричног уља осушене амброзије у цветању. Показало се да ова течност жућкастозелене боје и благог мириса убија бројне микроорганизме.

Наш суграђанин Драган Лазић мишљења је да се у овом крају много теже одлучити на узгој алтернативних житарица, у околностима када пољопривредници намају квалитетну опрему за уобичајене културе. Присутни мештани констатовали су да је и путна инфраструктура ограничавајући фактор, те да је неопходно улагати у квалитетније локалне путеве, асфалтирањем и насипањем.

Председник општине Мали Зворник Зоран Јевтић изразио је задовољство организацијом овог предивног скупа у Амајићу. ,,Општина Мали Зворник за подстицај пољопривреде у 2017. години определила је 15 милиона динара Од тих средстава, 9.600.000 динара опредељено је за физичка средства пољопривредних газдинстава, набавку стоке, заснивање воћних засада, система за заливање, куповину пластеника, пољопривредних машина и опреме за пчеларство. Повећањем улагања, са пређашњих 11 милиона, ствара се простор да десетак удружења сачини озбиљне пројекте, које је могуће подржати на локалном нивоу и у Регионалној развојној агенцији Подриња, Подгорине и Рађевине. Планирали смо и помоћ за набавку сушаре у износу до 700.000 динара, где су бесповратна средства и до 70 одсто.
Чињеница је и да су нам на безброј локација закоровљене лековите биљке. Разумем да је народ неповерљив и да без специјализоване нове или одговарајуће опреме неће формирати плантаже лековитог биља.“
У осврту на иницијативе за формирање земљорадничких задруга, Јевтић истиче да је за локалну самоуправу сада много једноставније, уз посредовање и логистику стручних служби, помоћи сваку иницијативу за удруживање 10 задругара, а да је нереално очекивати да се формирају велике задруге по узору на оне из прошлог века.
Општина Мали Зворник суфинансира и кредите намењене за пољопривреду, кроз плаћање ефективне камате, захваљујући чему су такви кредити практично бескаматни за кориснике. За ову намену у буџету општине планирано је укупно 2 милиона динара. Предвиђено је и финансирање осигурања усева, плодова, вишегодишњих засада, расадника и животиња, уз повраћај 70 посто средстава по осигурању.

Др Борка Кокановић, специјалиста хигијене и шеф Одсека за санитарни надзор Шабац, подржала је иницијални пројекат ,,Стазама лековитог биља“. ,,Биљке истакнуте током презентације и предавања су током историје служиле као лек у много већем обиму. Ако се определимо за сакупљање, самоникло лековито биље нам може побољшати стандард, услове и квалитет живота. Лично, чајеве не купујем, а од заразних болести, поред примене мера и поступака превенције, штитимо се и традиционалним начинима који су нам познати и доступни, не супротстављајући се медицини и подржавајући мисао славног грчког лекара Хипократа (Храна треба да буде лек, а лек – храна). У Министарству здравља сам у пословима надзора и заштите људског здравља. Организација пчелињака ми је фасцинантан узор како једно друштво може функционисати беспрекорно. Данас нам стрес значајно смањује отпорност организма. Како нам ни блиска прошлост није била наклоњена, свако од нас мора допринети да му живот буде осмишљен, садржајан. Један од предуслова је да будемо испуњени, окружени топлином, у пријатељској атмосфери, каква је и на овом скупу.“

Драгица Вучетић, председница Удружења жена ,,Незаборав“ из Малог Зворника, преплављена емоцијама, задовољством због чињенице да је овај скуп квалитетом надмашио сва њена очекивања и неизмерном тугом, јер је идеју за припрему и реализацију пројекта добила угледавши Пелагићево дело „Лековито биље и народни чајеви“, коју је њена недавно почивша мајка годинама користила, марљиво сакупљајући самоникло лековито биља. Неговала је традицију даровитих видара и травара, у прошлости јединих спремних и способних да у најудаљенијем засеоку, у свако доба, пружи болеснику утеху и лек.
,,Пројекат ,,Стазама лековитог биља“ је спој традиционалног и савременог. Преносимо искуства наших мајки и бака које су сакупљале лековито биље целог живота, увек од поможи ближњем и младих образованих кадрова из те области. Моје пријатељице из удружења су ми пружиле максималну подршку, у улози домаћина овог окупљања, о чему сведоче здрав дух колектива, тимски рад, њихово умеће у припреми хране и запажена гостопримљивост. Са нама су сродна удружења из окружења, чије су чланице својим присуством, искуством и знањем допринеле квалитетнијој реализацији пројекта. Гроздана Ђукановић предводи Удружење жена „Калина“ из Клубаца, приградског лозничког насеља, а представнице Удружење жена ,,Вила“ из Љубовије, овом приликом, биле су Радмила Тријић и Гордана Севић. Гордану истичем као пример предузимљивости, јер је њена породица доказала да је могуће унапредити пчеларство до нивоа квалитета неопходног за успешан извоз производе од меда у иностранство. И докторка Борка Кокановић, препознала је значај наших напора и подржала је својим излагањем пројекат ,,Стазама лековитог биља“. Указали смо на економску добит и безбројне могућности домаћих лековитих средстава и благотворног дејства лековитог биља, поврћа и воћа. Ако део данашњег излагања заживи и материјализује се, испуњен је важан циљ да оснажимо жене, њихове породице и зауставимо миграције из нашег завичаја.“

Драгица Вучетић захвалила се и Радмили Божић, директорици Основне школе ,,Милош Гајић“ у Амајићу, на свесрдној помоћи и разумевању. ,,Рада је са колегиницама присуствовала презентацији, уступивши сав расположиви простор и учионице школе за реализацију пројекта у идеалном амбијенту.“

Фото галерија: Мали Зворник Инфо

Новинар – сарадник пројекта Стазама лековитог биља: Далибор Крстић

Ostavite odgovor